Moć Sunca: od zagrejane planete do svetlije budućnosti

Autor: Igor Vejnović, The Nature Conservancy 

Mapa 100 održivih lokacija gde bi se proizvodnjom solarne energije zadovoljilo 10% godišnje potrošnje struje u domaćinstvima

Srbija se trenutno suočava sa važnom odlukom, a to je kako će izgledati njena energetska i klimatska budućnost, kao i da li će napraviti hrabar korak ka dekarbonizaciji, doprinoseći tako ambicioznom cilju dostizanja ugljenično neutralne ekonomije na Balkanu. Da bi to postigla, Srbija će morati pametno opredeliti zemljište koje se može koristiti za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pretežno solara i vetra.

Trenutni napori na reformi i restrukturiranju energetskog sektora zavisnog od fosilnih goriva, treba da idu ruku pod ruku sa prostornim planiranjem proizvodnje električne energije kako bi se izbegle posledice klimatskih promena, a da se pritom ne ugroze drugi strateški sektori kao što su poljoprivreda, turizam ili prirodna dobra kao što su zaštićena područja ili sam biodiverzitet. Lek ne sme biti gori od bolesti.

Pišem ovo pod klima uređajem dok temperatura na Balkanu dostiže 40°C. Bez odgovarajućih akcija vezanih za klimu, suočavaćemo se sve češće sa vremenskim nepogodama, kao što su talasi vrućine, suše, požari, ekstremne padavine i poplave. Slatkovodni ekosistemi su posebno ranjivi na ove klimatske šokove. Ekstremni vremenski uslovi ne dođu i jednostavno odu, već za sobom ostavljaju veliku štetu, to su nedavno pokazale junske poplave koje su dovele 56 opština širom Srbije do vanrednog stanja.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) na javnoj raspravi

Jedan od načina da se obezbedi dovoljno zemljišta je sprovođenje multisektorskog i strateškog planiranja energetike u prostoru, uzimajući u obzir i druge prioritete koje zemlje imaju, kao što su prehrambena bezbednost ili razvoj turizma. Srećom, Srbija ima alat za to – kao potpisnica Ugovora o energetskoj zajednici, Srbija je u obavezi da izradi i usvoji Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), koji služi kao ključni instrument za prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Ciljevi, mere i politike navedene u ovim integrisanim planovima treba da odrede put ka ugljeničnoj neutralnosti.

Ministarstvo rudarstva i energetike započelo je izradu INEKP-a u aprilu 2021. godine, koji obuhvata period do 2030. sa projekcijama do 2050. Uvidom u Nacrt dokumenta, koji je trenutno na javnoj raspravi do 28. jula, prepoznajem neke pozitivne znakove. Na primer, mera MP_D25 za „ažuriranje, pojednostavljivanje i optimizaciju okvira za prostorno planiranje“ koja je ključna za usklađivanje energetike sa drugim korisnicima prostora.

Ukoliko ova mera preživi do konačne verzije dokumenta, mogla bi biti temelj za određivanje  područja ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji, kao zona sa visokim energetskim prinosom, ali niskim uticajem na životnu sredinu i društvo, gde bi postupak dobijanja dozvola mogao biti pojednostavljen i ubrzan. Područja ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije (Renewables Acceleration Areas) trenutno se testiraju u zemljama Evropske unije kao deo inicijative RePowerEU, vodeće inicijative EU za podsticanje razvoja obnovljivih izvora energije i odustajanje od uvoza fosilnih goriva. Organizacija The Nature Conservancy trenutno pomaže Hrvatskoj da identifikuje takva područja. Srbija u ovom kontekstu ne treba da zaostaje.

Trenutna verzija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) predviđa povećanje udela obnovljivih izvora energije od 33.6% do 2030. Međutim, čini se da postoji određena rezervisanost jer ova odluka ne prati odluku Ministarskog saveta Energetske zajednice, koji postavlja nacionalni cilj za Srbiju od 40.7% u pogledu povećanja udela obnovljivih izvora energije.

Činjenica da postoji prostor za povećanje udela obnovljivih izvora energije potvrđuje podatak koji pokazuje da je trenutna ukupna proizvodnja energije iz solarnih fotonaponskih sistema u Srbiji samo 0.04%. INEKP predviđa povećanje udela solarnih izvora energije do 2030. godine na 1.73 GW u najambicioznijem scenariju. S obzirom da je potencijal za obnovljive izvore energije u Srbiji izmeren u desetinama gigavata (GW), i da trenutni interes projektanata iznosi do 10.3 GW predloženih projekata obnovljivih izvora energije, ovaj cilj izgleda skroman u svojim težnjama.

100 najboljih lokacija za solarne elektrane moglo bi da obezbedi 1GW energije

Kako bismo doprineli ubrzanju razvoja obnovljivih izvora energije, konkretno solarnih fotonaponskih elektrana, The Nature Conservancy, zajedno sa širom grupom lokalnih partnera, je pokrenuo projekat „Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije“. Pored želje da projekat omogući brži razvoj, njegov zadatak je bio da osigura da implementacija ne utiče na područja vredne prirode i prostor od velike važnosti za život i aktivnosti ljudi.

Studija, za koju su metodologiju izradili domaći stručnjaci uz iskustva The Nature Conservancy, istraživala je sukobe i potencijal za razvoj solarnih fotonaponskih sistema. Rezultat studije je karta koja kombinuje oba aspekta (Karta 1), kao i selekcija 100 najboljih lokacija za razvoj solarnih sistema prema oba kriterijuma (Karta 2), sa procenjenom instalisanom snagom od 10 MW svaka.

Kako bi se osigurao ravnomeran regionalni razvoj, studija je odabrala četiri najbolje lokacije u 25 regiona širom Srbije kako bi solarni sistemi bili ravnomerno raspoređeni. Ukoliko bi se ove lokacije koristile za proizvodnju električne energije pomoću solarnih fotonaponskih ćelija, električna energija proizvedena na ovaj način bi podmirila oko 10% ukupne potrošnje struje u domaćinstvima Srbije.

Održiva budućnost zahteva odlučnost

Vlada Srbije je usvojila uredbu za izbor strateškog partnera za realizaciju projekta izgradnje solarnih elektrana snage 1 GW i najmanje 200 MW baterijskog skladištenja. Ova studija pruža alat donosiocima odluka na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, nezavisnim stručnim institucijama, investitorima i stručnoj zajednici, koji omogućava najbolje moguće pozicioniranje solarnih elektrana.

Naša studija je pokazala da Srbija ima veliki potencijal za razvoj održivijeg energetskog sistema. Kroz saradnju sa različitim institucijama i disciplinama, dokazali smo da postoji znanje, iskustvo i volja da se uhvatimo u koštac sa ovim kompleksnim pitanjem. Takođe, nadamo se da će Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, čije se usvajanje očekuje u septembru, podržati ambicioznije scenarije za razvoj obnovljivih izvora energije, zadržati one politike i mere koje idu u korak sa velikom potražnju od strane projektanata, i jasno utvrditi datum za prelazak Srbije na neutralnost u pogledu emisija ugljenika.