Mnoge male hidroelektrane su nelegalne, utvrdili revizori u Severnoj Makedoniji

Izveštaj Državne revizorske službe Severne Makedonije utvrdio je ozbiljne propuste u izdavanju koncesija za male hidroelektrane. Potvrđeno je da su nacionalne strategije razvoja energetike i korišćenja obnovljivih izvora, na osnovu kojih je izdata većina koncesija, izrađene bez strateške procene uticaja na životnu sredinu.

Državna revizorska služba je u ponedeljak objavila izveštaj pod nazivom „Iskorišćavanje vodnih resursa u proizvodnji električne energije“ koji se odnosi period 2012 – 2021. godine. U Severnoj Makedoniji je do 2020. godine izgrađeno 96 malih hidroelektrana sa statusom povlašćenih proizvođača i 13 koje to nemaju, a postoji još i osam velikih hidroelektrana.

U izveštaju su uočene brojne neregularnosti oko izdavanja koncesija, izgradnje i rada malih hidroelektrana, kao i to da investitori nisu plaćali ni sve obaveze prema državi, iako su bili privilegovani podsticajima.

Ukazano je da tenderske komisije nisu uradile zakonom propisane koncesione studije, niti preliminarne procene uticaja na životnu sredinu. Za neke od tendera nije postojala studija izvodljivosti, ni konačna odluka o sprovođenju tenderske procedure.

Dozvole su izdavane bez procene uticaja na životnu sredinu

Procedure za davanje koncesija su vršene na osnovu zastarelih hidroloških podataka. Revizori su utvrdili da zbog slabosti u planiranju i selekciji lokacija, za oko 65 procenata najavljenih lokacija nisu potpisani ugovori o koncesiji sa nadležnim ministarstvima.

Podaci nadležnog ministarstva o zahtevima za izdavanje ovih dozvola su nepotpuni, kao i podaci o izdatim dozvolama. Postrojenja su dobila dozvole, a da nisu obavljene zakonom propisane inspekcije na terenu. Neefikasna kontrola od strane nadležnih institucija dozvolila je u nekim slučajevima korišćenje vode i bez vodne dozvole, stoji u izveštaju.

Upotreba vode bez pribavljene vodopravne dozvole

Zbog neutvrđene proizvodne cene, naknada za korišćenje vode od jedan odsto obračunava po istom osnovu kao i za koncesionu naknadu, kod većine malih hidroelektrana, napominje se u izveštaju. Revizijom je utvrđeno da je naplaćeno 375.000 evra manje ili 41 odsto od ukupno obračunate naknade.

Velike tarife iz malih hidroelektrana

Proizvedena električna energija u malim hidroelektranama u 2020. godini učestvuje sa 4% u ukupnoj domaćoj proizvodnji. Prošle godine su proizvele 195,7 gigavat sati električne energije. U periodu 2012-2021, male hidroelektrane su naplatile 90 miliona evra, odnosno 41 miliona evra više od tržišne vrednosti isporučene električne energije, kažu revizori.

Takva uvećana naplata se desila zbog zakonom predviđenih povlašćenih tarifa koji idu na teret krajnjih korisnika. Građani Severne Makedonije su prema navodima iz izveštaja, umesto 44 evra, koliko je u tom periodu koštao jedan megavat struje na berzama, plaćali 81 evro za jedan megavat iz malih hidroelektrana.

Reviziju su pozdravile organizacije Eko-Svest i Udruženje mladih pravnika Makedonije

„Izveštaj potvrđuje ono što ponavljamo godinama, da postupak izgradnje malih hidroelektrana zanemaruje zakonske obaveze zaštite životne sredine. To dovodi do toga da se one dozvoljavaju bez pravilnog utvrđivanja uticaja na životnu sredinu, sa katastrofalnim posledicama po prirodu, okolinu i lokalno stanovništvo“, rekao je Đorđi Mitrevski, koordinator za podršku zajednici u Eko-Svestu.

Sve pogoršavaju i činjenice da se investitori retko pridržavaju propisanih ekoloških mera, kao i nedostatak kapaciteta ekološke inspekcije, utvrđeno je revizijom.

Očekuje se od vlade da preispita zakonitost postojanja malih hidroelektrana

Bojan Trpevski iz Udruženja mladih pravnika Makedonije objasnio je da davanje koncesija bez provedene studije uticaja na životnu sredinu onemogućava delotvornu primenu principa učešća javnosti.

„Nastavićemo da koristimo sve raspoložive zakonske mehanizme za zaštitu životne sredine, ali na osnovu nalaza Državne revizije očekujemo od vlade da preispita zakonitost postojanja malih hidroelektrana i da utvrdi odgovornost za ovo namerno zanemarivanje zakonskih propisa i odredbi za zaštitu naših reka“, naglasio je Trpevski.

Preporuke iz izveštaja

Kako bi se prevazišli uočeni nedostaci i propusti revizori su preporučili da se završe planirani projekti izgradnje velikih hidroelektrana; razmotri mogućnost tržišnog prilagođavanja povlašćenih tarifa; usvoji metodologiju za određivanje prihvatljivog minimalnog protoka vode; uspostavi registar izdatih dozvola i datih koncesija i realizuje potpuna naplata naknada.

Pored toga, ovlašćeni državni revizor je ukazao da za neke dodeljene lokacije postoji kašnjenje u postupku koji se ne može pripisati koncesionaru, a neke lokacije se nalaze u zaštitnoj zoni Nacionalnog parka. Stoga se očekuje da će ugovori biti raskinuti i sa mogućim fiskalnim implikacijama na budžet Republike Severne Makedonije, navedeno je u izveštaju.

Motiv za ulaganja u male hidroelektrane su državni podsticaji

Premijer Zoran Zaev je u junu izjavio da će većina koncesija biti poništena, bez obzira na moguće tužbe, dok je ostao pri stavu da male hidroelektrane nisu pretnja ukoliko se grade po propisima, čemu se oštro protive organizacije koje se bave zaštitom životne sredine. Na osnovu analize koje su uradili Centar za ekonomske analize i Eko-svest, osnovni motivi za investicije u male hidroelektrane su upravo podsticaji. Oni su se pozvali na preporuku Sekretarijata Energetske zajednice da se takva postrojenja ne subvencionišu.