MMF: Skok cena metala preti da uspori energetsku tranziciju

Prelazak s fosilnih goriva na niskougljenične izvore podrazumeva ogroman skok potražnje za metalima i drugim sirovinama, upozorava MMF i navodi da prespor rast proizvodnje dovodi do nestašica i naglog porasta cena.

Po mapi puta Međunarodne agencije za energetiku za postizanje neto nule najkasnije 2050. godine, udeo električne energije iz obnovljivih izvora mora da do polovine veka poraste sa 10 na 60 odsto, u prvom redu pomoću solara, vetra i hidroelektrana, podsećaju stručnjaci iz Međunarodnog monetarnog fonda u svojoj objavi na njegovom blogu. Oni su objasnili da bi ovaj prelazak izazvao „potražnju bez presedana narednih decenija za metalima“.

Tipičan baterijski sistem za električni automobil, na primer, sadrži osam kilograma litijuma, 35 kilograma nikla, 20 kilograma mangana i 14 kilograma kobalta, dok je za stanice za punjenje potrebna znatna količina bakra. U domenu zelene struje, solarni paneli imaju mnogo bakra, silicijuma, srebra i cinka, a vetroturbine sadrže gvožđe, bakar i aluminijum.

Razvoj jednog rudnika često traje deceniju i više

To znači da bi za zamenu fosilnih goriva niskougljeničnim tehnologijama bilo potrebno osam puta više investicija u obnovljivu energiju i da bi to izazvalo snažno povećanje potražnje za metalima. Ali razvoj rudnika je dugotrajan proces, često duži od jedne decenije, i to je izazov i na kompanijskom i na nivou zemlje, navode autori.

Projekcije pokazuju da najviše zaostaje proizvodnja grafita, kobalta, vanadijuma, nikla

S obzirom na projekcije za porast potrošnje metala do 2050. prema scenariju za obaranje neto emisija na nulu, trenutne stope proizvodnje grafita, kobalta, vanadijuma i nikla pokazuju jaz od preko dve trećine prema potražnji. Snabdevanje bakrom, litijumom i platinom je takođe preslabo, sa zaostatkom od 30 do 40 procenata

Za cenu litijuma se očekuje da će pre kraja decenije porasti 150 odsto na 15.000 dolara po metričkoj toni

MMF je još ranije upozorio da će uzlet cena metala verovatno odložiti svetsku energetsku tranziciju. Cene metala su već naglo skočile s otvaranjem privreda nakon pandemijskog zastoja, što naglašava preku potrebu da se analizira šta bi moglo da ograniči proizvodnju i uspori odgovor na strani ponude, dodali su autori.

Kod nekih minerala, postojeće rezerve bi mogle da omoguće veću proizvodnju i to kroz podizanje ulaganja u ekstrakciju, na primer za grafit i vanadijum. Kod drugih minerala, ograničenost rezervi bi mogla da utiče na buduću potražnju – posebno za litijum i olovo, ali i za cink, srebro i silicijum.

Snabdevanje može da se pojača reciklažom

Kompanije mogu da povećaju raspoložive rezerve inovacijama u tehnologiju za ekstrakciju, a dalja istraživanja bi verovatno dovela do rasta budućeg snabdevanja metalima. Osim toga, recikliranje metala takođe može da poveća ponudu. Ponovna upotreba otpadnog metala se u većoj meri dešava u slučaju bakra i nikla, mada sada raste i za neke od teže dostupnih sirovina, poput litijuma i kobalta, istakli su eksperti.

Zaostajanje ponude će pre kraja decenije verovatno pogurati cenu litijuma, koji se koristi za baterije, sa prošlogodišnjeg nivoa od 6.000 dolara po metričkoj toni na 15.000 dolara i zadržati je visokom tokom većeg dela četvrte decenije veka, procenjuje MMF. Slični skokovi su viđeni i za kobalt i nikl.

Kod nekoliko strateških sirovina, većina isporučenih količina dolazi iz po jedne zemlje

Još jedan činilac koji komplikuje situaciju je što su neki od tokova snabdevanja u principu jako koncentrisani. To znači da će se šačica proizvođača nesrazmerno okoristiti od rastuće potražnje. S druge strane, to razotkriva rizik od zagušenja snabdevanja po energetsku tranziciju u slučaju da investicije u proizvodne kapacitete budu nedovoljne da se zadovolji potražnja, ili ukoliko se jave mogući geopolitički rizici unutar zemalja proizvođača ili između njih.

Na primer, Kina kontroliše preko polovine svetskih isporuka vanadijuma, grafita i aluminijuma, a izuzetno je dominantna i na tržištu olova. Australija je izvor skoro 80 odsto litijuma, a Demokratska Republika Kongo je odgovorna za gotovo 70 procenata svetske proizvodnje kobalta.

Ulaganje napora da se poboljšaju rezultati na polju zaštite životne sredine pomaže rudarskim kompanijama da dobiju veći pristup zelenom finansiranju, pokazala je jedna MMF-ova studija.