Mladi imaju važnu ulogu u ostvarenju zelene tranzicije – nacionalne konsultacije za Stokholm+50

Nacionalne konsultacije u okviru inicijative Stokholm+50 sa fokusom na mlade i njihovu ulogu u zaštiti životne sredine i klimatskoj akciji pokazale su veliko interesovanje mladih za ovu temu i naglasile da upravo mladi, koji su najranjiviji na klimatske promene, mogu da kreiraju rešenja koja će podržati ostvarenje zelene tranzicije.

Nacionalne konsultacije sa mladima organizovali su Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i UNICEF u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine uz podršku Švedske. Konsultacije su deo inicijative Stokholm+50 u okviru priprema Srbije za konferenciju Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika.  

Konferenciju organizuje Vlada Švedske 2. i 3. juna povodom obeležavanja 50 godina od prve konferencije Ujedinjenih nacija posvećene zaštiti životne sredine, u Stokholmu, u cilju definisanja nove zajedničke globalne vizije održivog razvoja.

Da mladi imaju priliku da deluju u zaštiti životne sredine

U uvodnoj reči na skupu u Dorćol Platz-u, Sandra Dokić, pomoćnica ministarke u Ministarstvu zaštite životne sredine izjavila je da energija mladih treba da vodi planetu napred. „Zaštita životne sredine je široko polje gde mnogi mladi mogu da se pronađu i deluju“, istakla je Dokić.

Prema njenim rečima, ministarstvo primećuje i nedostatak stručnih kadrova. Dokić je kao primer navela da Srbiji fali pravnika koji se bave ekološkim pravom.

Dokić: potrebno je pronaći modalitet saradnje u kojem bi mladi uz dovoljnu podršku države imali priliku da daju vidljiv doprinos u zaštiti životne sredine

Dokić je izjavila da su adekvatno obrazovani ljudi, poput „zelenih inženjera“ i „zelenih menadžera“ neophodni na putu Srbije u implementaciji međunarodnih standarda. U tom kontekstu, potrebno je pronaći modalitet saradnje u kojem bi mladi uz podršku države imali priliku da daju vidljiv doprinos u zaštiti životne sredine i održivom razvoju Srbije, rekla je pomoćnica ministarke.

Miroslav Tadić, programski analitičar u UNDP-u smatra da upravo mladi mogu da kreiraju preko potrebna rešenja za ostvarenje zelene tranzicije. Kako bi se to ispunilo, od velikog je značaja da se unapredi obrazovanje mladog kadra koji će se baviti ekološkim pitanjima, naglasio je Tadić.

Tadić: od velikog je značaja da se unapredi obrazovanje mladog kadra koji će se baviti ekološkim pitanjima

UNDP realizuje brojne inicijative kako bi doprineo neformalnom obrazovanju mladih. U sferi klimatskih promena, ističe se značaj informativnog materijala Klimatski paket, dostupnog na internet stranici www.klimatskepromene.rs, dok je u domenu zdravlja zapažena kampanja informisanja o hemikalijama opasnim po zdravlje Izbori se da znaš, naveo je Tadić.

Ranjivost mladih na klimatske promene

Obraćajući se učesnicima konsultacija, Josi Ečeveri Burkhardt, zamenica direktora UNICEF-a u Srbiji se osvrnula na proces usvajanja nove energetske politike u Srbiji.

Šta će biti budućnost energije u Srbiji, prema rečima zamenice direktora UNICEF-a u Srbiji, jeste tema u kojoj mladi treba da daju velik doprinos, imajući u vidu da je ta budućnost upravo njihova.

Ečeveri Burkhardt smatra da je saradnja mladih i eksperata ključna kada se radi o izradi strategija i planova za budućnost. Ona je podsetila da Konvencija o pravima deteta ističe da mladi treba da budu uključeni u donošenje odluka o pitanjima od značaja za njih same.

Ečeveri Burkhardt: mladi su najranjiviji na klimatske promene, ali i da isto tako oni mogu biti najvažniji akteri u promeni na bolje

Činjenica je da su mladi najranjiviji na klimatske promene, ali i da isto tako oni mogu biti najvažniji akteri u promeni na bolje, konstatovala je Ečeveri Burkhardt i dodala da je veoma važno da mladi deluju lokalno i da po ugledu na vršnjake iz drugih zemalja, postanu pokretači društvenih promena u sferi ekologije.

Od mladih se mnogo očekuje, ali potrebna im je podrška

U okviru panela Zaštita životne sredine kroz predstavljanje održivog razvoja i poglavlja 27, mladima su predstavljene smernice za konsultacije za Stokholm +50.

Sara Pavkov, savetnica ministarke zaštite životne sredine istakla je da je suštinska tematika panela nešto što zabrinjava sve mlade, ali i poziva na društvenu odgovornost.

Ona je predstavila pilot projekat Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u kome je 17 hiljada osnovaca iz 29 gradova i opština prošlo kroz edukaciju o osnovama održivog razvoja.

Profesor Petar Uskoković, dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu je naveo da sva dokumenta o zaštiti životne sredine i održivom razvoju stavljaju čoveka u centar procesa.

Od mladih se puno očekuje, ali društvo treba mladima da obezbedi sredstva za promene

Od mladih se mnogo očekuje, ali društvo treba mladima da obezbedi sredstva za promene. To su formalno i neformalno obrazovanje, učešće u delegacijama na međunarodnim i regionalnim skupovima, kao i projektno finansiranje za ideje za poboljšanje životne sredine, naveo je Uskoković.

Za aktivno učešće mladih, ključno je delovanje na lokalu

Emilja Panić, predstavnica Ministarstva omladine i sporta, rekla je da mladi moraju da budu uključeni u procese planiranja, kreiranja i realizacije svih važnih projekata i odluka u društvu. Za aktivno učešće mladih, ključno je delovanje na lokalu.

Neophodno je da se odgovori na potrebe mladih kreiraju u saradnji sa njma, ali i da se mladi kroz ovu saradnju obrazuju i osamostaljuju.

Ministarstvo omladine i sporta zalaže se za otvaranje kancelarija za mlade u svim jedinicama lokalne samouprave, jer one služe kao spona u komunikaciji između mladih i donosilaca odluka.

Vučković: deca najugroženiji deo stanovništva po pitanju životne sredine

Stanislava Vučković, rukovoditeljka programa za razvoj adolescenata i mladih u UNICEF-u u Srbiji upozorila je da su deca najugroženiji deo stanovništva po pitanju zagađenja životne sredine, jer su najpodložnija štetnim efektima zaraznih bolesti, ali i posledicama klimatskih promena. Vučković je istakla da deca imaju prava na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i kvalitetan život.

Mladima je stalo da se njihov glas čuje, zrelo promišljaju izazove

U okviru konsultacija održane su i tri radionice za mlade. Oni su na ovaj način dobili prostor da učestvuju u procesu strateškog planiranja i priliku da u okviru inicijative Stokholm+50 iznesu svoje stavove i razmišljanja o održivom razvoju, klimatskim promenama i zaštiti životne sredine.

„Mladi i sami promišljaju kako mogu da reše različite izazove koje klimatske promene postavljaju pred njih,  i vrlo su rešeni da urade nešto po tom pitanju, ne samo na nivou Srbije, već i u Evropi i svetu“, napomenula je Marjana Brkić, savetnica za međunarodnu saradnju u Centru za promociju nauke i moderatorka jedne od radionice.

Mladi su vrlo rešeni da reše izazove klimatskih promena ne samo na nivou Srbije, već i u Evropi i svetu

Na temu postizanja održivog i inkluzivnog oporavka od pandemije COVID-19, razmatralo se koje sve promene je donela pandemija, kao i to da li se vratiti na staro.

Sistem je bio prinuđen da digitalizuje obrazovanje, a studenti i srednjoškolci smatraju da je takav pristup bio dobar. Studentima se dopada mogućnost da mogu da pohađaju online nastavu i smatraju da je to još jedan doprinos održivom razvoju zbog smanjenja potrošnje prirodnih resursa, navela je Brkić.

Studentima se dopada mogućnost pohađanja online nastave

Mladi su promišljali i na temu kako pomoći ozdravljenju planete. „Utisak je da puno razmišljaju o životnoj sredini na vrlo ispravan način i promišljanja su fantastično zrela,“ rekla je Nataša Đokić, stručnjak za životnu sredinu i moderatorka radionice.

Ona je takođe zapazila da se mladi ne osećaju ravnopravnim članovima društva, bez obzira na to što po zakonu imaju ravnopravnost.

Kod mladih je prisutan osećaj i da smo globalno neravnopravni, jer smo u surovom kapitalizmu

„Ravnopravnost zavisi od materijalnog statusa, i to nije slučaj samo kod nas. Prisutan je osećaj i da smo globalno neravnopravni, jer smo u surovom kapitalizmu. To su njihove reči,“ prenela je Đokić.

Utisci iz radne grupe koja se bavila Ciljevima održivog razvoja su da su mladi spremni da se aktivno uključuju u rešavanje problema, kao i da bi im trebalo obezbediti prostor da deluju lakše i uz veću podršku.

Mladi shvataju da će najveći teret posledica današnjih odluka poneti upravo oni

Darinka Radojević iz Republičkog sekreterijata za javne politike istakla je da mladi shvataju da će praktično najveći teret posledica današnjih odluka poneti oni, tako da su veoma motivisani i spremni da izlože svoje ideje i stalo im je da se njihov glas čuje.

Mladi biraju zelena i održiva rešenja za budućnost

Učesnici sve tri radne grupe u okviru konsultacija za mlade su predstavili zaključke, koji će biti razmatrani prilikom izrade Nacionalnog izveštaja za konferenciju Stokholm+50.

Mladi su istakli važnost ekologije u sistemu obrazovanja, ali takođe i opšte edukacije svih starosnih grupa na temu životne sredine. Šesnaestogodišnji Petar Aničić iz UNICEF-ovog omladinskog odbora smatra da bi bilo dobro kada bi se svaki predmet bavio u jednom segmentu ekologijom, ili kada bi se uveo predmet o ekologiji.

„Dosta dece i ne želi da uči o ekologiji, jer su zatrpani ogromnim gradivom, umesto da se okrenemo ka stvarima koje su jako bitne i koje nas okružuju. Ako ne budemo nastavili da vodimo računa i ako ne budemo nastavili da negujemo našu prirodu, to će nas koštati velikih posledica. Trebali bismo da počnemo polako da menjamo taj sistem da mladi i deca mogu više da se posvete ekologiji“, izneo je Aničić svoj stav.

U nastojanju da odgovore na to kako uspostaviti pozitivan odnos sa prirodom, kako da se oporavimo od pandemije na održiv i inkluzivan način, kako regulisati ekonomske odnose u skladu sa Ciljevima održivog razvoja, mladi su uputili na cirkularnu ekonomiju, lokalno delovanje, uključivanje marginalizovanih grupa, ulaganje u obrazovanje i nauku. Takođe su kao primere delovanja naveli zeleni urbanizam, eko turizam, zelene bašte i krovove.