Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović najavila je poskupljenje električne energije za domaćinstva, ali nije navela koliko bi taj rast mogao da iznosi.
Od početka energetske krize Srbija nije povećavala cene električne energije za domaćinstva, kao i većina zemalja u regionu jugoistočne Evrope u kojima su cene regulisane, mada je i bilo poskupljenja od čak 100 odsto. U državama gde se cene tržišno određuju poskupljenja su bila neminovna, ali su vlade uvodile subvencije i zamrzavale cene kako bi taj rast umanjile.
Realno je očekivati povećanje cene električne energije za domaćinstva jer su trenutne najniže od svih zemalja u Evropi i to u trenutku dok cene svih komponenti za proizvodnju struje svakodnevno rastu, rekla je za RTS Zorana Mihajlović.
Mihajlović: Srbija ima najnižu cenu energije u Evropi
Ona je navela da Srbija ima najnižu cenu energije u Evropi, nižu i od zemalja u okruženju, ali činjenica je da je prethodnih godinu dana poskupeo ugalj, nafta, poskupele su sve komponente za proizvodnju električne energije i nije realno da zemlja ima ovu cenu.
Ali, nova cena mora da bude usklađena sa svim parametrima i da bude održiva i za Elektroprivredu Srbije (EPS) i za državu i za građane, jer EPS mora iz krize da izađe na nogama, a ne na kolenima, zato što je najvažnije preduzeće u zemlji, rekla je ona.
Ministarstvo, prema njenim rečima, stoji uz EPS i misli da su zahtevi za povećanjem realni.
Novac od poskupljenja neće biti potrošen na plate u EPS-u
Taj novac sigurno neće ići za plate, kako pojedini mediji pišu, već za rešavanje problema koji su nastali zbog visokih cena na tržištu, poručila je ona.
Mihajlović je istakla da ovo nije normalna situacija, već najgora situacija za ekonomiju i energetiku svake države i misli da bi svi trebalo da povedu računa. Svi zajedno bi racionalnije trebalo da koriste energiju i da je štede, savetovala je Mihajlović.
U regionu cene rasle od 9,5 do 100 odsto
Od zemalja u kojima cene određuje država, električna energija nije poskupela u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. U Severnoj Makedoniji je povećanje bilo 9,5 odsto od 1. januara, dok je na Kosovu* početkom februara odobreno povećanje cena od 100 odsto, ali se to odnosi na ona domaćinstva koja troše više od 800 kilovat-sati (kWh) mesečno.
Državne subvencije se mere u milijardama evra
U državama gde se cene tržišno određuju, vlade su posegle za direktnim i indirektnim subvencijama i zamrzavanjem cena. Hrvatska je usvojila paket mera za domaćinstva i privredu vredan oko 637 miliona evra zbog čega je, kako tvrdi vlada, poskupljenje bilo samo 9,6 odsto, dok je Slovenija pripremila 203 miliona evra.
Rumunija i Bugarska su ograničile cene još u novembru odnosno decembru prošle godine. Rumunske subvencije za sve potrošače dostigle su 2,9 milijardi evra, dok je Grčka u iste svrhe potrošila oko četiri milijarde evra.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.