Lokalne zajednice kao ključni učesnici u borbi protiv klimatskih promena

Pomoć lokalnim zajednicama da se izbore s neželjenim posledicama klimatskih promena je jedan od glavnih ciljeva projekta Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) koji je najavljen 26. oktobra na stručnom skupu u Beogradu.

Konferencija pod nazivom „Klimatski prihvatljiv razvoj na lokalnom nivou u Republici Srbiji“, održana je u zajedničkoj organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i kancelarije UNDP-a. Irena Vojackov Solorano obećala je pomoć UNDP-a opštinama širom Srbije na polju planiranja projekata, razmene znanja i podsticaja.

Kao domaćin skupa, ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro izrazila je snažnu podršku Srbiji u ostvarivanju sopstvenih ciljeva na polju adaptacije na klimatske promene, kao i u okviru sporazuma COP21 iz 2015.

Put Srbije ka članstvu u Evropskoj Uniji obuhvata i ambiciozne planove tog bloka za smanjenje emisije CO₂ i drugih gasova s efektom staklene bašte za najmanje 20% pre 2020. godine, podsetila je Stana Božović iz Ministartstva.

Pozivajući na akciju u okviru projekta „Razvijanje otpornosti lokalnih zajednica na klimatske promene“, Miroslav Tadić iz UNDP-a naglasio je važnost razmene podataka iz svih sektora važnih za energetsku efikasnost.

Stručnjaci na projektu pozvali su lokalne vlasti da slede primer većih „pametnih gradova“ širom Evrope, i obećali nove projekte izazova za inovaciju i podsticaje zasnovane na uspehu u ostvarenim projektima, umesto na dosadašnjem modelu donacijama. Učesnici su se upoznali s projektima energetske efikasnosti u Helsinkiju, prestonici Finske, gde je grejanje uzrok najveće potrošnje energije.

Danijela Božanić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine istakla je da moralni i etički razlozi treba da budu glavni pokretač akcije. U isto vreme, borba protiv globalnog zagrevanja predstavlja značajnu alatku za ekonomski razvoj, pod uslovom da 195 zemalja potpisnica Pariskog dogovora investiraju u infrastrukturu i nove tehonologije. Srbija će obezbediti finansijska sredstva iz Zelenog fonda koji startuje u januaru 2017.godine.

Predstavnici srpskih opština kažu da su glavni problemi s kojima se suočavaju odsustvo novca i administrativnih kapaciteta. Kao još važnije su naveli slabu razmenu informacija i koordinisano delovanje susednih opština. Neke od njih, poput opštine Vrbas, su pohvaljene za korake koje su preduzele za stvaranje energetski efikasne ekonomije. Grad Užice je učesnike obavestio o hrabroj akciji u ovom gradu na jugu Srbije: grad pomaže vlasnicima privatnih kuća u postavljanju izolacije.

Organizacije civilnog društva poput Svetskog fonda za prirodu (WWF) su podsetile da je održavanje postojećih prirodni rezervata ključan, i ne previše zahtevan, način da se smanje ili održe niskim emisije štetnih gasova.

Drugi učesnici, među njima arhitekti, inženjeri i tehničari, tvrde da se njihov glas često ignoriše u donošenju propisa i akcionih planova, uprkos njihovim pokušajima da budu uključeni u projekte.

Panel u Beogradu je održan uoči samita COP22 u Maroku u novembru, za koju je Dris Hašak, otpravnik poslova Ambasade Kraljevine Maroko, obećao da će biti „konferencija akcije“.