Životna sredina

Kvalitet vazduha u Beogradu – istraživački rad studenata

Kvalitet-vazduha-u-Beogradu-istrazivacki-rad-studenata

Foto: Hans Braxmeier/Pixabay

Objavljeno

08.10.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

08.10.2019.

Država

Komentari

0

Podeli

Beograd je jedan od najzagađenijih gradova na svetu, prema rang listi Svetskog indeksa kvaliteta vazduha, a Agencija za zaštitu životne sredine tvrdi da su ti podaci deo sistemske greške i pogrešnih parametara, podseća se na portalu Partneri Srbija. Prilog koji ovim putem prenosimo, originalno objavljen na portalu Partneri Srbija, istražuje koliko su nam i da li su nam dostupne informacije o kvalitetu vazduha i kakav vazduh udišemo.

U okviru projekta „Budućnost slobode informacija u Srbiji“, koji od 2018. godine Partneri Srbija sprovode u saradnji sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI) i Pravnim skenerom a uz finansijsku podršku Evropske unije, proizvedeno je devetnaest istraživačkih radova studenata novinarstva i komunikologije, sa fakulteta u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.

Autori priloga su Tijana Nikolić‚ Aleksandra Malko i Aleksa Nikolić.

Teme kojima su se studenti bavili u okviru projekta „Budućnost slobode informacija u Srbiji“ obuhvataju oblasti ekologije, inkluzije, infrastrukture, medijske pismenosti, prava radnika, prava studenata, rad visokoškolskih ustanova, raspodelu budžeta u oblasti obrazovanja i sporta i dr. Ono što je zajedničko svim istraživačkim pričama jeste da ukazuju na konkretne probleme koji u Republici Srbiji postoje i da šalju direktan poziv za reagovanje nadležnim institucijama.

Nastanku studentskih radova prethodila je Jesenja škola aktivizma, na kojoj je učestvovalo četrdeset studenata novinarstva i komunikologije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Filozofskog fakulteta u Nišu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. U okviru škole studenti su imali priliku da obrađuju teme slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, slobode govora, slobodnih medija, medijske pismenosti, otvorenih podataka, fake news-a, borbe protiv korupcije, ljudskih prava u digitalnom okruženju, da bi im, po završetku, bili dodeljeni mentori, predavači sa pomenutih fakuleta, sa kojima su osam meseci radili na istraživačkim pričama.

Ono što radovima daje dodatnu vrednost je što su studenti sami formirali teme prema svojim ličnim interesovanjima, koristeći pritom mehanizme iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za prikupljanje istraživačke građe, i time pokazali da je svest mladih o gorućim problemima u državi veoma razvijena, navodi portal Partneri Srbija.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

plavi-dogovor-energija-talasa-mora

Konkurs: 12 mediteranskih gradova i organizacija traže rešenja za korišćenje energije mora

12 октобра 2021 - Među planiranim projektima je korišćenje energije mora za grejanje i hlađenje i morskih talasa za proizvodnju električne energije, kao i pretvaranje morske trave sa plaža u biogorivo.

zavrni rukave 4 kosutnjak kragujevac

Deca i mladi zavrnuli rukave i čistili u nedelju po Srbiji – poslali poruku o značaju čiste životne sredine

31 маја 2021 - U okviru kampanje Zavrni rukave, u nedelju je organizovana četvrta akcija ćišćenja smeća na 42 lokacije širom Srbije u kojoj je učestvovalo dosta dece i mladih.

Nino-Sijeric-solarni-paneli-pristunost

Sijerić, Luxor Solar: solarni paneli čine 60% investicije, birajte proizvođače prisutne na tržištu (VIDEO)

25 маја 2021 - Isplativost fotonaponskih elektrana zavisi od više faktora, a jedna od bitnih stavki je izbor solarnih modula, kaže Nino Sijerić iz kompanije Luxor Solar.

Nemanja-Mikac-solar-skladistenje-energije

Nemanja Mikać: integracija skladištenja, solara i vetra bi dala najjeftiniju energiju na tržištu (VIDEO)

26 априла 2021 - Nemanja Mikać: integracija skladištenja, solara i vetra bi dala najjeftiniju energiju na tržištu i olakšala energetsku tranziciju.