Kostadinov: Ekspanzija Fonda za zeleni razvoj ubrzava nakon što je premašio milijardu evra

Vlasti i finansijske institucije na Zapadnom Balkanu treba i dalje da promovišu energetsku tranziciju i dekarbonizaciju na ubedljiv način, kako bi društvo na širem nivou uvidelo koristi i ekonomsku dobit, izjavio je Borislav Kostadinov, direktor fonda u kompaniji Finance in Motion zadužen za Fond za zeleni razvoj (Green for Growth Fund – GGF).

On je u intervjuu za Balkan Green Energy News istakao da je aktiva kojom upravlja GGF nedavno premašila jednu milijardu evra. Ovaj fond pritom nastavlja još većom brzinom, a na svojoj putanji investicija koje pogoduju klimi i društvu ostaće aktivan i angažovan partner banaka, ulagača i firmi koje razvijaju energetske projekte zasnovane na obnovljivim izvorima, dodao je Kostadinov.

Privlačenje privatnog kapitala je od kritičnog značaja u borbi protiv klimatskih promena, i to posebno na tržištima u razvoju, a Fond za zeleni razvoj je dokazao da je veoma uspešan u toj delatnosti, kaže Borislav Kostadinov. On je pionir i inovator u zelenom finansiranju, a otkad rukovodi kao direktor za GGF u kompaniji Finance in Motion, koja savetuje taj fond, portfelj angažovanih sredstava je udvostručen na više od milijardu evra. Suma koja je od osnivanja plasirana partnerima i više od 60.000 krajnjih zajmoprimaca približava se nivou od dve milijarde evra.

GGF je jedan od najvećih fondova na svetu za klimatsku akciju na tržištima u razvoju, iako pokriva samo 19 tržišta u susedstvu Evropske unije, uključujući Zapadni Balkan.

Kostadinov procenjuje trenutnu putanju godišnjeg rasta na 20 procenata i kaže da potražnja za svime što ima u ponudi stabilno raste.

Fond za zeleni razvoj je aktivan i angažovan partner koji dodaje vrednost tokom celog ciklusa finansiranja

GGF je fond za ublažavanje klimatskih promena. On na tom polju deluje tako što na tržištima u razvoju investira u projekte za zelenu energiju, energetsku efikasnost i uštedu resursa. Sarađuje sa finansijskim institucijama i takođe obezbeđuje direktno finansiranje za firme i developere projekata za energiju iz obnovljivih izvora. GGF je osnovan 2009. na inicijativu Evropske investicione banke (EIB) i KfW-a, razvojne banke Nemačke.

„Mi ne obezbeđujemo finansiranje da bismo onda prosto stali sa strane. Fond za zeleni razvoj je aktivan i angažovan partner koji dodaje vrednost tokom celog ciklusa finansiranja. Drago mi je što svedočim konstantnom uvećanju motivacije svojstvene našim partnerima. Volim da sarađujem sa sprovodiocima promena koji veruju u aktivno angažovanje i rade na zelenom finansiranju ne samo zato što je to moda ili što za to postoje eksterni podsticaji, već zato što rade iskreno posvećeni tome da nešto promene“, naglasio je Kostadinov.

Fond nudi razne finansijske instrumente uključujući pozajmice u lokalnim i stranim valutama, kredite bez prvenstva naplate i zelene obveznice kao i, u ograničenoj meri, investiranju u vidu manjinskih udela u projektima za proizvodnju zelene energije.

Banke treba da budu odgovorni građani

„Bankarstvo se menja, a ja želim da vidim da banke prigrle zeleno finansiranje, a ne da se vode samo propisima“, izjavio je Kostadinov pred fondovu petnaestu godišnjicu. „Voleo bih da vidim kako se vode vlastitom vizijom, razumevajući da je suštinski važno da očuvaju svoju relevantnost u svetu koji se brzo menja. Bankari mogu da kormilare kroz naizmenične plime i oseke energetske tranzicije i klimatskih promena tako što će delovati mudro i odlučno, pretvarajući neke od ovih izazova u prilike za rast“, dodao je.

Kostadinov smatra da kreditori treba da ostanu relevantni u savremenom dobu i da aktivno pokazuju da misle na budućnost. Moraju naporno da rade da ostanu atraktivni za mlađe zaposlene koji postaju deo radne snage. „Od banaka se očekuje da deluju kao odgovorni građani društva i stoga treba da se vidi da su aktivne, na primer u rešavanju pitanja kao što je zagađenost, koja je značajan problem na Zapadnom Balkanu. Želim da vidim banke koje se sve snažnije suočavaju s tim izazovom, u saradnji sa svojim klijentima i nadležnim organima“, kazao je.

Duboko ozelenjavanje banaka

GGF ispunjavanju klimatskih ciljeva doprinosi i kroz svoj Mehanizam za tehničku pomoć i inicijativu Duboko ozelenjavanje.

Duboko ozelenjavanje je vid sveobuhvatne saradnje s bankama koji uključuje izgradnju kapaciteta i savetodavne usluge. Zamisao je da se gradi dugoročno i institucionalizovano poznavanje namenskog zelenog finansiranja.

Na primer, partneri fonda na Kavkazu i u Moldaviji već imaju konkretne koristi od Dubokog ozelenjavanja. Fond je sproveo poduhvate te vrste i sa glavnim bankama u Egiptu, a takođe redovno sarađuje s regulatornim telima u ovim zemljama.

Pored EIB-a i nemačke razvojne banke KfW, uključile su se druge međunarodne finansijske institucije – poput Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Holandske banke za razvoj preduzetništva (FMO), Razvojne banke Austrije (OeEB) i Evropske banke za obnovu i razvoj. Fond mnogo koristi namensko finansiranje koje obezbeđuju Evropska komisija i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ). GGF je inovativno i jedinstveno javno-privatno partnerstvo, podsetio je Kostadinov. Ima slojevitu strukturu rizika i prinosa, a njome se u cilju privlačenja privatnog kapitala kombinuje finansiranje iz javnih izvora i međunarodnih finansijskih institucija.

Kostadinov je svojim očima gledao kako se menja percepcija, kako spoznaja jača

Fond za zeleni razvoj daje podršku finansijskom sektoru tako što samostalno zasniva partnerstva za određene projekte, učestvuje u sindiciranom kreditiranju i finansira same banke, objašnjava Kostadinov. Nakon što je proveo preko četiri godine na čelu GGF-a u kompaniji Finance in Motion, a ukupno bio 12 godina na vodećim pozicijama u zelenom finansiranju na internacionalnom nivou, ponosan je što je doživeo značajan iskorak u ovom sektoru.

Bankarski sektor u Istočnoj Evropi je 2012. bio još daleko od institucionalizacije zelenog finansiranja, naveo je.

GGF sada radi na širem planu na mnogim tržištima i kroz mnoge finansijske institucije

„Mi sada zauzimamo vidljivu poziciju u veoma unosnom segmentu, a GGF sada radi na širem planu na mnogim tržištima i kroz mnoge finansijske institucije. Direktno sam svedočio evoluciji percepcije i svesti na tržištu i veoma sam srećan što vidim da ovo možemo da radimo na komercijalno izvodljiv način. Radimo na raznolikim kredibilnim projektima i ushićuje nas što dajemo podršku rastu zelene energetike u regionu“, izjavio je Kostadinov.

Osvrćući se na svoje prethodno iskustvo iz Bugarske, Grčke i Rumunije, kazao je da bi želeo da se efekat javne podrške i jasnih planova i strategija iz te tri države članice Evropske unije prelije na Zapadni Balkan.

„Put napred je jasan. Zemlje u regionu treba da sarađuju. Potrebna je bolja prihvaćenost u društvu, a mislim da je na lokalnim političarima odgovornost da to efektno i ubedljivo iskomuniciraju. Tako da društvo na širem nivou uvidi korist za sebe i za privredu i za prosperitetnu i mirnu budućnost“, napominje Kostadinov.

Standardi održivosti u finansiranju su na prvom mestu

GGF radi i podnosi izveštaje u skladu sa članom 9 Uredbe o izveštavanju o održivom finansiranju (SDFR) Evropske unije, kojom su propisane sveobuhvatne obaveze za fondove koji su se obavezali da održivo investiraju. Osim toga, istakao je Kostadinov, u fondu se trude da nastave da uvećavaju udeo investicija usklađenih sa kriterijumima naznačenim u taksonomiji EU. Ona je deo pravnog okvira za definisanje održivih privrednih aktivnosti.

Sedamnaest odsto ukupnih sredstava kojima fond raspolaže je 2023. bilo usklađeno sa taksonomijom EU, a reč je u najvećoj meri o investicijama fonda u zelenu energiju i konkretnog doprinosa ciljeva iz taksonomije koji se tiču ublažavanja klimatskih promena. Budući da se ovaj obračun radi za ukupna sredstva, pokriva i finansijska sredstva koja još nisu investirana. Kada se gledaju samo investicije sprovedene u skladu sa GGF-ovim kriterijumima za održiva ulaganja, udeo iznosi 33 procenta.

GGF ima jednu od najviših stopa usklađenosti sa taksonomijom EU

Budući da je taksonomija EU još uvek prilično nov okvir, prilagođen tržištima u EU, i da ne pokriva još uvek sve sektore, za procenjivanje i demonstriranje usklađenosti potrebna je stručnost kao i namenski određeni kapaciteti. „Investirali smo u svoju sposobnost da procenjujemo i demonstriramo usklađenost određene aktive sa taksonomijom EU. Vrlo ozbiljno shvatamo usklađenost sa okvirima na nivou industrija i smatramo velikim postignućem to što je GGF trenutno jedan od malobrojnih fondova u čijim je izveštajima usklađenost tolika, pogotovo što radi na tržištima u razvoju, van EU“, izjavio je Kostadinov.

Po podacima koje je nedavno objavio Morningstar Analysis, više od polovine fondova obuhvaćenih članom 9 koji se nalaze u uzorku bili su nula odsto usklađeni sa taksonomijom EU, pa GGF prednjači u ovom domenu.

GGF je omogućio izgradnju solarnog parka od 50 megavata na lokaciji bivšeg rudnika uglja

Kada je reč o poduhvatima mimo kompleksnih finansijskih kategorija, sasvim su opipljivi uspesi na Zapadnom Balkanu sa nekoliko istaknutih projekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. GGF je plasirao pozajmicu od 25,7 miliona evra za izgradnju solarne elektrane Oslomej u Severnoj Makedoniji od 50 megavata i za upravljanje tim postrojenjem.

GGF je finansirao izgradnju i rad najvećeg fotonaponskog pogona na rehabilitovanom zemljištu ranijeg rudnika uglja na celom Zapadnom Balkanu

To je najveći fotonaponski pogon na Zapadnom Balkanu kada je reč o rehabilitovanim lokacijama nekadašnjih rudnika uglja. Priključen na mrežu ove godine, doprinosi umanjivanju zavisnosti od fosilnih goriva i njihovog uvoza. Procenjena godišnja proizvodnja je impresivna u poređenju sa veličinom: skoro stotinu gigavat-sati.

Projekat su izveli Renalfa Solarpro Group i francuska investiciona grupacija RGreen Invest. Finansiranje je isposlovao GGF-ov savetnik Finance in Motion. To je firma za upravljanje aktivom na način koji doprinosi životnoj sredini i društvu – impact asset manager. 

Nižu se dosad nezabeleženi poduhvati na Zapadnom Balkanu u domenu fotonaponskih postrojenja

Spisak je poduži. GGF je sa 15 miliona evra učestvovao u davanju prioritetnog zajma za solarnu elektranu Karavasta od 140 megavata u Albaniji, dodao je Kostadinov. Glavni kreditori su bili EBRD i IFC, a pridružili su im se i Intesa Sanpaolo Bank Albania i Privredna banka Zagreb. Puštena u rad u Januaru, Karavasta je najveći fotonaponski sistem na Zapadnom Balkanu.

Dalje, GGF je sam plasirao pozajmicu za projekat Blue 1 u Albaniji, od 28 miliona evra. Sa svojih 50 megavata, to je najveća nesubvencionisana investicija u neku solarnu elektranu u pogonu na Zapadnom Balkanu. Postrojenje je izgrađeno na poljoprivrednom zemljištu niskog ranga, u skladu sa međunarodnim standardima za životnu sredinu i društvo, napomenuo je Kostadinov.

Vetropark Bogoslovec je model za buduće investicije

GGF-ova je u vlasnički kapital prvi put investirao kroz projekat prve privatne vetroelektrane u Severnoj Makedoniji. Pogon Bogoslovec od 36 megavata je praktično udvostručio ukupni kapacitet iz vetra u ovoj zemlji. Postao je model za buduća zelena ulaganja.

Doprinos stabilnosti u regionima u krizi

Osim u Jugoistočnoj Evropi, GGF je aktivan na Bliskom istoku i u Severnoj Africi – regionu MENA, kao i na Kavkazu i u Ukrajini i Moldaviji. Upitan za izazove s kojima se suočava u nekoliko ovih zemalja pogođenih previranjima i ratom kao i o perspektivama na tom planu, Kostadinov je podvukao da fond, budući da su njegovi deoničari intenzivirali podršku, ne samo što i dalje osnažuje svoje postojeće partnere u Ukrajini, nego je i pokrenuo niz čistih projekata za energiju te energetsku efikasnost. GGF je nedavno još potpisao sporazume o dve transakcije i jedan memorandum o razumevanju u Moldaviji, koja takođe trpi i politički i ekonomski.

„Fond nastavlja s angažovanjem u svim zemljama u kojima posluje i sa omogućavanjem preko potrebnog finansiranja i prenošenjem znanja“, naglasio je Kostadinov.