Kopač: Opsednutost ugljem preti da gurne BiH dublje u prošlost

Fiksne tarife za podsticaje za solarne elektrane se više nigde ne primenjuju osim u Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu*, izjavio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač i pozvao na uvođenje aukcija i odbacivanje uglja, dodajući da opsednutost BiH tim gorivom preti da gurne tu zemlju dublje u prošlost.

Na nivou države nema nikakvog pomaka u energetici, mada se na nivou entiteta u BiH beleži određeni napredak, kaže direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač. Govoreći o energetskoj tranziciji, on je u intervjuu za Nezavisne istakao da ta zemlja mora da promeni zakone i nastavi da podstiče korišćenje čistih izvora.

Sadašnji sistem „praktično sprečava“ ulaganje u zelenu energiju, izjavio je i ukazao na zastarelost fiksnih tarifa kao podrške za instaliranje solarnih panela. Sve zemlje, uključujući Albaniju i Crnu Goru, prešle su na „jeftiniji i stimulativniji“ sistem aukcija, dok stari model opstaje u Srbiji, BiH i na Kosovu*, mada ga Srbija napušta, po Kopačevim rečima. Dalje, nastavak opsednutosti ugljem u BiH preti da zemlju gurne dublje u prošlost, naglasio je.

Do sredstava samo uz ispunjavanje obaveza

Lideri zemalja iz regiona potpisali su u novembru Sofijsku deklaraciju, što otvara put ka paketu od devet milijardi evra iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan. Kopač podseća da je novac namenjen za energetsku tranziciju ali i da su među obavezama dekarbonizacija najkasnije do 2050. godine i rad na uvođenju cene za ispuštanje ugljen-dioksida.

U Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan je devet milijardi evra za energetsku tranziciju

Od pozitivnih vesti on je izdvojio nove zakone o tržištu struje i gasa i razdvajanje delatnosti prenosa i distribucije u Republici Srpskoj i pohvalio generalnog direktora Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) Luku Petrovića kao čoveka koji ima viziju. Takođe je naveo da u Federaciji BiH „u najvišim strukturama takvih ljudi nema puno.“

Ima još dobrih vesti

Kopač je dodao da su parlamenti oba entiteta predložili zabranu izgradnje malih hidroelektrana i da Opština Banovići, koja zavisi od lokalnog rudnika uglja, sada traži pomoć za potpuni prelazak na tehnologiju kod koje nema emisija ugljen-dioksida. Ranije je tamo postojala inicijativa za izgradnju termoelektrane na to fosilno gorivo.

Troškovi na ime ispuštanja ugljen-dioksida čine proizvodnju struje iz uglja neisplativom

„U energetskoj tranziciji najveći gubitnik je industrija uglja. Tradicionalno, rudari su uvijek bili poštovani i dobro plaćeni i toga neće više biti. Zato u Evropi pričamo o pravednoj tranziciji i da niko ne sme biti zaboravljen“, izjavio je. Podsetio je da EU sredstva za to uzima od prodaje dozvola za ispuštanje CO2 i da se cena popela do 40 evra po toni.

Skrenuo je pažnju na to da bi struja iz Ugljevika bila preskupa za kupce kada bi se uračunao taj trošak. Dalje, Kopač tvrdi da će Federaciju BiH od projekta novog bloka termoelektrane u Tuzli iz tih razloga „zaboleti glava“.

Propisi zaglavljeni na državnom nivou

Upitan za druge prepreke na polju energetske tranzicije, rekao je da zakon o prirodnom gasu na državnom nivou stoji već godinama. Osim toga, nesuglasice između entiteta onemogućavaju uspostavljanje adekvatnog prenosnog sistema električne energije i gradnju vodova ka vetroelektranama i solarnim parkovima, kazao je.

Po njegovom mišljenju, mora se menjati i regulativa za višespratne stambene zgrade jer banke oklevaju da finansiraju mere energetske efikasnosti zbog nerešenog statusa stambenih zajednica.