Konstantinesku: Operatori mreže rade na integraciji stotina zelenih gigavata

Rešenja za rastuće izazove dok se drastično povećava snaga solarnih i vetroelektrana na elektroenergetskim mrežama u Evropi iznalaze se uporedo s uvođenjem tehnologija za skladištenje energije, agregaciju i odziv na strani potrošnje, naveli su učesnici i učesnice panel-diskusije o fleksibilnosti i digitalizaciji na Beogradskom energetskom forumu. Norela Konstantinesku iz Evropske mreže operatora prenosnog sistema električne energije (ENTSO-E) upozorila je da su za to potrebne ogromne investicije.

Razmera ekspanzije i unapređenja mreža za prenos i distribuciju struje neophodnih da se priključe stotine gigavata elektrana na obnovljive izvore jedna je od slabije obrađenih tema u javnosti. Beogradski energetski forum, BEF 2023, pokrio je to pitanje na panelu ‘Fleksibilnost i digitalizacija za decentralizovanu proizvodnju i potrošnju’.

Šefica odeljenja za inovacije u asocijaciji ENTSO-E Norela Konstantinesku ukazala je na veličinu planiranih vetroparkova i fotonaponskih pogona u Evropskoj uniji. Za njih se očekuje da će udesetostručiti kapacitet u ta dva sektora, radi čega su potrebna izuzetno visoka ulaganja kako bi ta postrojenja mogla da se uklope u elektroenergetski sistem. Ovakvi, intermitentni izvori, osetljivi su na meteorološke promene, pa je paralelno s ovim procesom nužno prilagođavati tehničke uslove i zakonodavni okvir.

Elektrifikacija grejanja i saobraćaja pogoni uspon potražnje

„Treba da obezbedimo integraciju na distributivnom nivou, dakle – decentralizovanom. Što se toga tiče, fotonaponski deo će do 2030. verovatno dostići šeststo gigavata, što je ogromno. Kao i na centralizovaniji način. Jer je vetar, a posebno projekti na vodi, takođe centralizovan. Tako da su u tom delu veliki kapaciteti“, kazala je Konstantinesku publici.

Mreži su potrebni kapaciteti za pokrivanje sedmičnih ili sezonskih promena u potražnji, snabdevanju

Za kapacitet vetroparkova na moru predviđeno je da pre kraja decenije dostigne stotinu gigavata, a 300 gigavata do 2050. godine, podsetila je. „Takođe, s druge strane imamo potražnju za električnom energijom. Naravno da će energetska efikasnost imati ulogu. Ali ipak, potražnja za električnom energijom će porasti, a nju će verovatno nositi sektor grejanja i sektor saobraćaja“, izjavila je Konstantinesku.

Postoje opcije za fleksibilnost odnosno održavanje ravnoteže u elektroenergetskim mrežama i mogu da se upotrebe za razne pomoćne i sistemske usluge, objasnila je. Mreži su neophodni kapaciteti za pokrivanje sedmičnih ili sezonskih promena kao i za slučajeve kada nema dovoljno vetra i osunčanosti, dodala je Konstantinesku. Po njenim rečima, tehnologija digitalizacije se primenjuje u prognoziranju, praćenju i kontrolisanju.

EU će 2050. trošiti 3,6 puta više električne energije nego sada

Kapacitet interkonekcija za struju treba da se duplira na 180 gigavata, podvukla je. Što se tiče potražnje, ona sa trenutnih 2,2 petavat-sata skače na pet petavat-sati pre kraja decenije, a osam petavat-sati dostiže 2050. godine. To jasno oslikava izazove za operatore prenosa, napomenula je predstavnica ENTSO-E-a.

Operatori prenosa i distribucije (TSO-ovi i DSO-ovi) moraju da održe bezbednost snabdevanja i da istovremeno u elektroenergetski sistem prihvataju električna vozila, toplotne pumpe, baterije i druge uređaje, istakla je Konstantinesku.