Kina će ispuniti ciljeve za vetar i solarnu energiju pet godina pre roka

Kina je na putu da udvostruči svoj kapacitet solarnih i vetroelektrana i pet godina pre roka ostvari ambiciozni cilj za 2030. godinu. Ukoliko se svi najavljeni projekti uspešno izgrade i puste u rad, ova zemlja će pre kraja 2025. imati ukupno 1,2 teravata, objavila je organizacija Global Energy Monitor (GEM). Kina je na prvom mestu na svetu i u energiji vetra i kapacitetima solarnih postrojenja.

U Kini je gotovo polovina svetskih kapaciteta velikih vetroelektrana i solarnih postrojenja, ističe GEM u izveštaju.

Ukupna snaga je već dostigla 757 gigavata, a u najavi su projekti za još 750 za koje se očekuje da početi s proizvodnjom do polovine decenije. Postrojenja u fazama pripreme i izgradnje čini 379 gigavata iz energije sunca i 371 gigavat u vetroelektranama. Ova organizacija je u izveštaj uvrstila vetroelektrane veće od 10 megavata i solarne elektrane veće od 20 megavata.

Ciljevi pet godina pre roka

Ukoliko se dovrše svi najavljeni projekti, Kina će pre kraja 2025. imati 1,37 teravata u vetroelektranama i solarnim parkovima, pa će vladin cilj od 1,2 teravata za 2030. tako već biti nadmašen.

GEM pripisuje uspon ovih sektora kombinaciji podsticaja i novih propisa.

Kina je do sada instalirala komercijalne solarne elektrane snage veće ukupne snage nego ostatak sveta zajedno i taj trend se nastavlja. Dostigla je 228 gigavata. Većina većih fotonaponskih sistema koncentrisana je u severnim i severozapadnim provincijama i pustinjama, najviše u provincijama Šansi, Sinđang i Hebej.

Nacionalna uprava za energetiku je saopštila da je samo u prvih pet meseci 2023. istalisano 61,2 gigavata fotonaponskih kapaciteta, vrednih 13,6 milijardi dolara.

Ukupan kapacitet za proizvodnju električne energije iz vetra udvostručen je od 2017, na preko 310 gigavata. Najviše vetroelektrana se nalazi u severnim i severozapadnim regionima, u Unutrašnjoj Mongoliji, Hebeju i Sinđangu.

Kapacitet vetroelektrana na moru je dostigao 31,4 gigavata, što premašuje snagu svih takvih postrojenja oko evropskih obala.

Obnovljivi izvori 2030. moraju da čine barem trećinu elektroenergetskog miksa

Kina je trenutno najveći emiter gasova staklene bašte i odgovorna je za polovinu svetske potrošnje uglja, ali takođe planira da 2030. godine bar trećinu potrošnje električne energije pokrije iz obnovljivih izvora. Obavezala se da će pre kraja decenije početi da smanjuje emisije ugljen-dioksida, a do 2060. postići ugljeničnu neutralnost.

Kina se obavezala da će do kraja decenije dostići vrhunac emisija ugljen-dioksida

GEM ističe da ova država priprema skladišta energije za nove vetroelektrane i solarne parkove i razvija tehnologiju integrisanja sistema za proizvodnju, upravljanje i skladištenje, kao i da gradi desetine postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika, koja koriste izvore obnovljive energije.

Kina je 2022. po investicijama u energiju vetra i sunca pretekla SAD i Evropu zajedno

U izveštaju se navodi da je u Kini prošle godine investirano 164 milijarde dolara u izgradnju solarnih instalacija i 109 milijardi u nove vetroelektrane, što je bilo više nego u Sjedinjenim Državama i Evropi zajedno. Štaviše, taj iznos čini 55 procenata svetskih ulaganja.

Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), u Kini je na kraju 2022. bilo 329 gigavata u vetroelektranama, od 825 gigavata u celom svetu. Što se tiče svih vrsta fotonaponskih pogona, bilo ih je 307 gigavata od 849,5 gigavata na celoj planeti. Po računici države, ukupno je bilo 365 odnosno 392 gigavata.