Vrhovni sud Kosova doneo je odluku da tri male hidroelektrane u blizini sela Dečani moraju da prestanu da rade do konačne sudske odluke da li su izgrađene u skladu sa propisima. Postrojenja su u vlasništvu firme KelKos, koja je podružnica austrijskih kompanija Kelag-Karntner Elektrizitats i Kelag International.
Ekološki aktivisti i lokalno stanovništvo već godinama protestuju protiv firme KelKos Energy i njenih spornih malih hidroelektrana. Oni tvrde da nadležne institucije nisu procenile rizik po životnu sredinu i da nisu konsultovale lokalne zajednice u selima u čijoj blizini su ove elektrane, što je propisano zakonom.
KelKos upravlja sa četiri MHE na zapadu Kosova: Lumbardhi 1 (8 MW), Lumbardhi 2 (7 MW), Belaja (7,5 MW) i Decani (9,5 MW). Presuda Vrhovnog suda se odnosi na MHE Decani, Belaja i Lumbardhi 2, dok je Lumbardhi 1 već godinu dana van mreže, saopštila je nevladina organizacija Riverwatch.
Sve tri MHE nalaze se u okviru nacionalnog parka
Pre godinu dana, KelKos je dobio odluku nadležnih organa da isključi sa mreže MHE Decani, Belaja i Lumbardhi 2 jer nije ispunio ekološke zahteve za njihovu izgradnju i rad. Sve tri MHE se nalaze u nacionalnom parku Bjeshket e Nemuna i proizvode energiju već nekoliko godina, naveo je Riverwatch.
Posle žalbe firme KelKos, Apelacioni sud je odlučio da je prestanak rada elektrana u suprotnosti sa javnim interesom i da nije opravdano da se to traži od ove firme. Kao rezultat toga, KelKos je ponovo priključio dve od tri elektrane na mrežu.
Vrhovni sud smatra da bi rad MHE mogao da nanese nepopravljivu štetu
Međutim, sada je Vrhovni sud pojasnio da bi rad elektrana mogao da nanese nepopravljivu štetu lokalnom stanovništvu, pa se one, kako je dodao Riverwatch, moraju zatvoriti.
Austrijska kompanija Kelag je veliki investitor u hidroenergiju na Balkanu, posebno na Kosovu* i Bosni i Hercegovini. Akcionari ove kompanije su austrijska pokrajina Carinthia i dva energetska giganta Verbund AG i RWE.
Kelag će povuči tužne protiv ekoloških aktivista
Inače, u februaru je KelKos čak i tužio Shpresu Loshaj iz pokreta Pishtaret. Firma je tražila 100.000 evra za klevetu nakon što je ona ukazala da su MHE nanele štetu životnoj sredini. Prošle godine je, takođe, tužila i Adriatika Gacaferija, aktivistu iz Dečana tražeći odštetu od 10.000 evra.
Amnesty International kritikovao je tužbe kao način da se zastraše i ućutkaju dvoje ekoloških aktivista. AI je ocenio da ove tužbe imaju sve osobine strateških sudskih postupaka protiv učešća javnosti (eng. strategic litigation against public participation – SLAPP).
Amnesty International: Kelag želeo da zastraši i ućutka dvoje ekoloških aktivista
Shpresa Loshaj je rekla za Balkan Green Energy News da ima mnogo dokaza u video zapisima i fotografijama koji pokazuju uništavanje koje je KelKos izazvao.
Kako je sada saopštio Riverwatch, kompanija Kelag je najavila da će tužbe bezuslovno povući.
Povlačenje tužbi protiv ekoloških aktivista predstavlja zakasneli korak, a odluka Vrhovnog suda je još jednom potvrdila da dozvole nisu odobrene u skladu sa pravilima, rekao je Ulrich Eichelmann iz organizacije Riverwatch.
Kelag, ali i vlasti na Kosovu*, prema njegovim rečima, sada moraju da pokažu da su shvatili da gradnja tri elektrane u nacionalnom parku mora biti detaljno analizirana.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.