Kako će Hrvatska raspodeliti 387 miliona evra od poreza na CO2?

Hrvatska će od prodaje emisionih jedinica, u okviru EU Sistema za trgovanja emisijama, u periodu 2021-2025. godina prihodovati 2,9 milijardi kuna (oko 387 miliona evra), a najveći deo potrošiće na niskougljeničnu energetsku tranziciju oko 1,59 milijardi kuna (oko 212 miliona evra).

Hrvatska je dobila 12,6 miliona emisionih jedinca, a projektovana cena prava na emitovanje jedne tone gasova sa efektom staklene bašte je 30 evra, navodi se u u Nacrtu Plana korištenja financijskih sredstava dobivenih od prodaje emisijskih jedinica putem dražbi u Republici Hrvatskoj za razdoblje od 2021. do 2025, koji je usvojila hrvatska vlada.

Moguće je da će od prodaje emisionih jedinica Hrvatska prihodovati i više jer je plan za 2021-2025. napravljen sa prosečnom cenom od 30 evra, a već sada je iznad 50

S obzirom da je trenutna cena CO2 iznad 50 evra, moguće je da će Hrvatska imati mnogo više sredstava od prodaje emisionih jedinica.

U skladu sa Zakonom o klimatskim promjenama i zaštiti ozonskog sloja, 95 odsto prikupljenih sredstava od prodaje emisionih jedinica na aukcijama koje organizuje Evropska energetska berza (EEX – European Energy Exchange ), u Lajpcigu, uplaćuju se na poseban račun Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost (FZOEU) za mere ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama. Fond će dobiti u ovom slučaju 2,7 milijardi kuna (360 miliona evra), a preostalih pet odsto ili 143 miliona ide (oko 19 miliona evra) u državni budžet.

Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost za mere ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama dobija 95 odsto sredstava

Fond će dobiti još oko 190 miliona kuna (oko 25 miliona evra) koje nisu raspodeljene iz perioda do 2000.

Novac je raspodeljen u četiri glavna sektora:

• niskougljenična energetska tranzicija,
• neenergetski sektor, uključujući sektor upravljanja otpadom,
• prilagođavanje klimatskim promenama,
• istraživanje i razvoj.

Najviše novca, oko 212 miliona evra ili 54,7 odsto, ide na niskougljeničnu energetsku tranziciju, koja podrzumeva povećanje udela obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, kao i smanjenje energetskog siromaštva i emisija gasova sa efektom staklene bašte u saobraćaju. Zelena energija će dobiti oko 90 miliona evra, a energetska efikasnost oko 67 miliona evra.

Nenergetski sektor je dobio oko 67 miliona evra, i to za smanjenje GHG emisija u industrijskim procesima i za smanjenje emisija u upravljanju otpadom.

Za mere prilagođavanja klimatskim promenama, koje se odnose na primenu mera iz akcionog plana za sprovođenje Strategije prilagođavanja klimatskim promenama, osnivanje Centra za klimu, biodiverzitet i ekosistemske usluge odvojeno je 95 miliona evra. Najmanje sredstava od prodaje emisionih jednica dobiće istraživanje i razvoj – 14 miliona evra.