Intervju

Jugoistočna Evropa važna za Masdar da ostvari cilj od 100 GW

Jugoistocna Evropa vazna Masdar cilj 100 GW Ahmed Al Awadi el Avadi

Photo: Masdar

Objavljeno

08.10.2024.

Država

,

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

08.10.2024.

Država

,

Komentari

comments icon

0

Podeli

Srbija, kroz koju je Masdar ušao na Balkan, ostaje njegovo strateško tržište, izjavio je za Balkan Green Energy News direktor za razvoj poslovanja i investicije Ahmed el-Avadi. Celi region ima veliku ulogu kada je reč o kompanijinom cilju za 2030. od stotinu gigavata proizvodnog kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, istakao je. Štaviše, rekao je El-Avadi, akvizicija grčke kompanije Terna Energy će omogućiti Masdaru eskpanziju u Centralnoj i Istočnoj Evropi i šire.

Abu Dhabi Future Energy Co. ili Masdar je bio jedan od pionira u domenu proizvodnje energije iz vetra na Zapadnom Balkanu sa svojim postrojenjem Čibuk 1 od 158 megavata, najvećim u Srbiji, i vetroparkom Krnovo od 72 megavata u Crnoj Gori. Ova kompanija sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i njen partner Taaleri Energia nedavno su zaokružili finansiranje za projekat vetroelektrane Čibuk 2 u Srbiji, od 154 megavata. Balkan Green Energy News je na svečanom potpisivanju razgovarao sa Masdarovim direktorom za razvoj poslovanja i investicije Ahmedom el-Avadijem, koji je zadužen za Evropu i Bliski istok.

Taj događaj je bio prilika da se El-Avadi osvrne na napredak zakonskog i investicionog okvira u Srbiji u poslednjih desetak godina, budući da je učestvovao i u razvoju projekta Čibuk 1.

Masdar i njegov partner Taaleri Energia nedavno su dovršili finansijsku konstrukciju za Čibuk 2, projekat vetroelektrane od 154 megavata u Srbiji

„Ovakve investicije su dodata vrednost za celu privredu, a ne samo u domenu obnovljivih izvora. Daleko smo odmakli od onih ranih dana, kada su postojali izazovi u pogledu ispunjavanja uslova za dobijanje finansiranja“, izjavio je El-Avadi u intervjuu. Srbija je za Masdar bila ulazna tačka na Balkan i za njega ostaje strateško tržište, naglasio je.

Na marginama konferencije RES Serbia 2024 su sa bankama UniCredit i Erste potpisani ugovori o kreditima, a s Elektroprivredom Srbije – EPS ugovori o otkupu električne energije (PPA), o razlici u ceni (CfD) i balansiranju. Čibuk 2 je prošle godine osvojio tržišnu premiju na prvoj aukciji u Srbiji za struju iz projekata vetroelektrana.

Partnerstvima i saradnjom do cilja za 2030. godinu

Jugoistočna Evropa ima značajnu ulogu za Masdarove ambicije, otkrio je El-Avadi. Kompanija je za svoje globalne ciljeve za 2030. odredila kapacitete od sto gigavata iz obnovljivih izvora energije i milion tona zelenog vodonika godišnje.

Planovi za ubrzavanje te ekspanzije u najvećoj meri se oslanjaju na partnerstva i saradnju, objasnio je.

Masdar je polovinom godine postigao sporazum o preuzimanju grčke kompanije Terna Energy. Kada se ispune svi uslovi, to će biti jedna od najvećih transakcija u sektoru obnovljivih izvora u Evropi u poslednjih par godina. „Terna Energy je za nas platforma za Masdarove investicije u Centralnoj i Istočnoj Evropi i šire“, podvukao je El-Avadi.

Pored toga, ovaj gigant zelene energetike gradi partnerstvo sa rumunskom državnom elektroprivredom Hidroelectrica u vidu mešovite firme.

Evolucija od zavisnosti od razvojnih banaka do potpuno komercijalnih poduhvata

El-Avadi je istakao da 2013, kada je prvi put došao, u Srbiji u suštini nije bilo regulatornog okvira u energetskom sektoru koji bi bio bankabilan – uređen na način da omogućava ugovaranje finansiranja – i nije još bio potpisan nijedan PPA.

„Radili smo sa svojim partnerima i vladom na unapređenju regulative za energetiku i zakona i propisa, tako da ih učinimo prihvatljivim za finansijere. Kroz svoje učešće u asocijaciji Obnovljivi izvori energije Srbije – OIE Srbija takođe smo sarađivali sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, EBRD-om, na uokviravanju CfD-a u Srbiji i razvoju tržišta zelene energije. A projekti sada mogu da idu i sami“, izjavio je.

Srbija ima CfD mehanizam podsticaja za vetroelektrane i solarne parkove, a bez obzira na to ima projekata za koje se potpisuju komercijalni PPA sporazumi

Iako postoji CfD mehanizam, svejedno ima projekata za koje se potpisuju komercijalni PPA sporazumi, a na tržištu ima volje da se obezbede takvi komercijalni PPA ugovori, objasnio je El-Avadi.

„Prvi projekti su u ogromnoj meri zavisili od mehanizma fidin tarifa, za koje je garantovala država, i od razvojnih banaka. Današnje projekte finansiraju komercijalne banke i to je znak poverenja u zemlju i njen energetski sektor“, dodao je.

Investicije u zelenu energiju ključne za konkurentnost, jačanje lokalnog kadra

Upitan o efektu investicija u vetroparkove i druge zelene energetske kapacitete na konkurentnost Srbije u poređenju s drugim zemljama Jugoistočne Evrope, El-Avadi je ukazao na aktuelnu transformaciju privrede u pravcu funkcionisanja bez neto emisija gasova s efektom staklene bašte.

„Srbija u ogromnoj meri zavisi od lokalnog uglja. Da bi se dekarbonizovala, potrebne su joj investicije u energiju iz obnovljivih izvora i mrežnu infrastrukturu. Hteli bismo da napravimo rešenja za kvazi-baznu energiju uvođenjem baterijskog skladištenja i hibridnih elektrana na obnovljive izvore energije, uključujući grupisanje kapaciteta na vetar i solar zajedno; to su sledeći koraci koje razmatramo“, kazao je.

Budući da solarne i vetroelektrane proizvode električnu energiju isključivo kada ima sunca odnosno vetra, potrebni su stabilni kapaciteti za balansiranje viškova i neprognoziranog pada. Elektroenergetski sistem takođe zavisi od bazne energije, nivoa koji u svakom trenutku podmiruje najniži i predvidljivi nivo potražnje. Kombinovanjem vetra i solara sa baterijama ili međusobno, pa čak i sve tri tehnologije, nastaju hibridne elektrane. Njihova ukupna proizvodnja je mnogo stabilnija i lakše ju je kontrolisati.

Sledeći nezaobilazni faktor u regionu su interkonektivnost i prekogranični kapaciteti

U ranim danima razvoja projekata vetroparkova, u Srbiji u tom segmentu nije bilo stručnog znanja, navodi El-Avadi. Masdar sada zapošljava nadarene i stručne ljude iz Srbije u svim svojim timovima i radi sa srpskim developerima i izvođačima, istakao je i dodao da to dokazuje da su stvoreni industrija i sektor zelene energije.

„A danas verujem da je Srbija veoma uznapredovala u okviru regiona, što se tiče obnovljivih izvora. U nekim aspektima je predvodnica, kada se uporedi sa svojim susedima“, izjavio je El-Avadi.

Takođe je ocenio da su sledeći nezaobilazni faktor u regionu interkonektivnost i prekogranični kapaciteti. Njihov značaj za jačanje konkurentnosti regiona je ključan, po El-Avadijevom mišljenju. Resursa i izvora zelene energije ima, kao i potencijala na nekim mestima za projekte velikih kapaciteta, ali na istim tim mestima ili je lokalna potražnja oskudna ili su kapacitet mreže i interkonektivnost nedovoljni, napomenuo je.

Masdar u Srbiji priprema još projekata vetra, solara

U Masdarovom portfelju ima još projekata vetroelektrana i solarnih parkova u razvoju u Srbiji, kazao je El-Avadi.

„Takođe razmatramo baterijske sisteme za skladištenje, jer smo u okviru obaveza za dobijanje priključka na strujnu mrežu dužni da ih postavimo. Ali do ovog trenutka, da budem iskren, nije pojašnjeno kakva bi bila alokacija troškova baterijskog skladištenja u tim projektima. Da li je reč o samostalnim projektima za baterijsko skladištenje? Kakva je struktura u komercijalnom pogledu i kakav je tok prihoda? Ali razumeli smo da vlada radi na tome i verujemo da će u nekom trenutku uvesti bankabilan i komercijalno održiv mehanizam“, obrazložio je.

Što se tiče ostatka Zapadnog Balkana, kompanija razmatra poneki projekat, rekao je El-Avadi.

„U Evropi ima mnogo potražnje za energentima, i to posebno za zelenom energijom, a pogoni je proces energetske tranzicije kroz kojeg prolaze sve ove zemlje“, naveo je.

Perspektiva za zeleni vodonik, reverzibilne hidroelektrane

Kad su u pitanju druge tehnologije, El-Avadi je izrazio mišljenje da bi vodonik mogao da postane važna komponenta. „Priča sa zelenim vodonikom – ukupna zaštita pri rukovanju i u radu, prevoz, korišćenje, nije još zrela i treba da postane komercijalno održiva“, napomenuo je.

U dogovorenu kupovinu kompanije Terna Energy ulazi i reverzibilna hidroelektrana Amfilochia u izgradnji u Grčkoj. Postaće prvo takvo postrojenje u Masdarovom vlasništvu. Pored toga, u martu je potpisao sporazum o analiziranju potencijala za projekte reverzibilnih hidroelektrana u Uzbekistanu.

„Na kraju krajeva, reverzibilne elektrane daju važan doprinos daljem uvođenju obnovljivih izvora i njihovoj integraciji u strujnu mrežu, što obezbeđujući stabilnost mreže i balansiranje. Masdar će iskoristiti stručno znanje koje stekne na projektu Amfilochia za analiziranje projekata u ovom regionu“, rekao je El-Avadi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

8. oktobar 2024. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

8. oktobar 2024. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana

esm kfw bogdanci bitola solar uncev

ESM dobio kredit i donaciju za tri solarne elektrane i proširenje vetroparka Bogdanci

8. oktobar 2024. - Solarne elektrane biće izgrađene u okviru rudarsko-energetskih kompleksa Bitola i Oslomej, koji se sastoje od termoelektrana i rudnika uglja

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

8. oktobar 2024. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama