Izgradnja toplane na biomasu u Novom Pazaru se zbog kašnjenja sad očekuje u 2019.

Nakon zastoja u realizaciji projekta izgradnje toplane na biomasu u Novom Pazaru, vrednog 3,6 miliona evra, sada se očekuje da će postrojenje biti izgrađeno sledeće godine, u okviru šireg plana za prelazak 10 operatera daljinskog grejanja u Srbiji sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, izjavio je pomoćnik gradonačelnika Faruk Suljević.

Suljević je rekao za radio Sto plus da veruje da će lokalna samouprava u narednih mesec dana postići dogovor o kupovini četiri parcele ukupne površine oko 1,5 hektara od Holding kompanije Raška u stečaju, gde bi se gradila toplana na biomasu.

„Istovremeno ćemo raditi i na izradi idejnog projekta i ostale dokumentacije kako bismo do kraja godine dobili građevinsku dozvolu. Nakon toga, očekujemo da Ministarstvo energetike i Kancelarija za javna ulaganja raspišu tender i izaberu izvođača radova koji bi na proleće sledeće godine mogao da počne izgradnju. Radovi bi trebalo da traju pet ili šest meseci“, rekao je Suljević.

Studija je pokazala bi toplana na biomasu mogla da snabdeva toplotnom energijom oko 170.000 novih korisnika u Novom Pazaru, s obzirom da veliki broj javnih ustanova u centru grada, novoizgrađenih stambenih zgrada ili industrijskih postrojenja nije priključen na sistem daljinskog grejanja, rekao je Suljević. Dodao je i da će potencijalnim novim korisnicima biti ponuđena ekonomski prihvatljiva cenu kako bi se, umesto izgradnje sopstvenih mini toplana, odlučili za priključenje na novi gradski toplovod.

Širi projekat za izgradnju 10 toplana na biomasu u Srbiji je vredan 27 miliona evra, od kojih je 20 miliona zajam nemačke razvojne banke KfW, koja će dati i grant od dva miliona evra, dok je Vlada Švajcarske obezbedila pet miliona evra bespovratnih sredstava.

Među opštinama u kojima se projekat sprovodi su i Mali Zvornik, Nova Varoš, Prijepolje, Bajina Bašta, Valjevo, Priboj, Kladovo i Majdanpek.

KfW banka je ponudila i drugu tranšu kredita da dodatnih 15-20 operatera daljinskog grejanja u Srbiji pređe sa fosilnih goriva na biomasu. Projekat za razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji zajednički sprovode nemačka razvojna organizacija GIZ i KfW.