Investitori traže priključak na mrežu za prve baterije u Srbiji – ukupna snaga 150 MW

Srbija je na putu da dobije prve baterijske sisteme za skladištenje energije. Investitori u dva projekta, ukupne snage 150 megavata (MW), predali su zahteve za priključenje na prenosnu mrežu.

Investicije u baterije su u poslednjih nekoliko godina dramatično povećane, pa taj trend polako stiže i u Srbiju. Godišnje instalacije su za samo četiri godine uvećane više od 12 puta, samo u tri evropske zemlje najavljena su postrojenja snage 11,5 GWh, a Kina i Nemačka su prošle godine povećale kapacitet baterijskih sistema 130 odnosno 50 odsto.

Zahtev za priključenje na prenosnu mrežu Elektromreži Srbije (EMS) predale su firme Green BESS KV za istoimeni projekat i MKBDP Energy za projekat Skladište električne energije Jagodina. Prva traži priključak za bateriju snage 100 MW, a druga za 50 MW.

Vlasnik firme Green BESS KV je kompanija Radiant Partners, dok je MKBDP Energy deo MK grupe, koja je veoma aktivna u sektoru zelene energije, pa je prošle godine otvorila vetropark Krivača. Inače, već je bilo najava da će baterije biti instalirane u Srbiji, ali niko nije došao do faze u kojoj su ove dve firme.

Zahteve predali Green BESS KV i MKBDP Energy

U EMS su potvrdili za Balkan Green Energy News da su ovo prvi zahtevi za izradu Studije priključenja samostalnih skladišta na prenosni sistem.

Procedura i rokovi za izradu studije se, dodaju, ne razlikuju u zavisnosti od tipa objekta, ali se razlikuju uslovi odnosno dokazi koje je neophodno dostaviti uz zahtev za zaključenje ugovora o izradi Studije.

Jedan objekat je lociran u okolini Jagodine, zahtevane snage 50 MW, podnosilac zahteva je MKBDP Energy, a drugi je u blizini Kraljeva, zahtevane snage 100 MW, podnosilac zahteva je Green BESS KV, ističu u EMS-u.

Podnosioci će biti obavešteni o terminu za potpisivanje ugovora o izradi Studije, a posle potpisivanja EMS počinje sa izradom studija koja traje 120 dana.

Početak gradnje je predviđen za prvu polovinu 2026.

U firmi Green BESS KV kažu da predstavljaju projektnu kompaniju, čiji je osnivač konsultantska kompanija Radiant partners, koja se bavi razvojem projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije velike snage. Trenutno, kažu, razvijaju jedan od najvećih solara u Srbiji – Noćaj, snage 180 MW u Sremskoj Mitrovici, dok su u početnoj fazi novi projekti za solar i vetar.

„Vizija naše kompanije Radiant partners je usmerena na održivost, inovacije i energetsku nezavisnost. Baterijsko skladište od 100 MW/200 MWh predstavlja značajan korak u modernizaciji energetskog sistema Srbije i doprinosi očuvanju životne sredine, a istovremeno donosi i brojne ekonomske prednosti“, kaže za Balkan Green Energy News direktor Nikola Ćeha.

Baterije su dobra tržišna prilika

U sledećoj fazi, koja podrazumeva izgradnju postrojenja nakon dobijanja svih potrebnih dozvola, planirana je, kako navode u firmi, saradnja sa kineskim partnerima. Projekat je lociran u Kraljevu, u neposrednoj blizini trafo-stanice TS Kraljevo 3, a prema preliminarnom planu početak gradnje je predviđen za prvu polovinu 2026.

Na pitanje kako su se odlučili na ovaj pionirski korak Ćeha objašnjava da trenutno ne postoje baterije u Srbiji, a interesovanje za projektima iz obnovljive energije je sve veće.

„Zato kao tržišnu priliku vidimo projekat koji podržava postojeće i buduće kapacitete sagrađene iz obnovljivih izvora s obzirom na njihovu nestabilnost u svakodnevnoj proizvodnji“, poručuje on.

Baterijsko skladište povećava fleksibilnost na tržištu

Značaj baterijskih skladišta ovakvih kapaciteta u Srbiji je, dodaje, veliki iz više razloga, a pre svega su ključna za balansiranje proizvodnje sa potrošnjom, u situaciji kada je u zemlji sve više solarnih elektrana i vetroparkova. Pomažu u stabilizaciji elektroenergetske mreže, omogućavaju skladištenje viška energije, a potom se ta energija koristi kad je potrošnja veća ili proizvodnja manja.

Baterije povećavaju fleksibilnost na tržištu, jer, kako ističe Ćeha, mogu brzo reagovati na promene u potrošnji i cenama energije, čime se otvaraju mogućnosti za trgovinu i optimizaciju troškova.

„Ovakav projekat, takođe, privlači investicije i podstiče razvoj nove energetske infrastrukture, što doprinosi konkurentnosti tržišta i tehnološkom napretku“, poručuje Ćeha.

Korišćenje baterija smanjuje i potrebu za termoelektranama koje koriste fosilna goriva, čime se doprinosi smanjenju emisija štetnih gasova i pomaže u ispunjavanju klimatskih ciljeva.