IEA: Svetska proizvodnja struje iz uglja ove godine postiže istorijski rekord

Smanjenje proizvodnje električne energije iz uglja od 2018. podgrejavalo je očekivanja da je maksimum postignut te godine, ali je potražnja za strujom zatim premašila ponudu iz niskougljeničnih izvora. Na to se nadovezao oštar skok cena prirodnog gasa, pa je učinak termoelektrana na ugalj na putu da ove godine naraste devet odsto na rekordnih 10,35 petavat-sati, objavila je Međunarodna agencija za energetiku.

Još pre pandemije, sektor uglja je imao nepovoljnu perspektivu za 2020. godinu. Blaga zima na severnoj hemisferi, niske cene prirodnog gasa i jak rast na polju energije iz obnovljivih izvora oslabili su tada potražnju. Posle toga se, s razbuktavanjem krize oko oboljenja COVID-19, survala potražnja za električnom energijom i prirodnim gasom, pa su termoelektrane i potražnja za njihovim proizvodom doživele strašan udarac.

Gledajući u procentima, tokom prvih meseci krize je izgledalo moguće da će godišnja potražnja za ugljem zabeležiti dvocifren pad. Ali do privrednog oporavka u Kini došlo je iznenada i bio je snažniji nego što se očekivalo, pa je rast na godišnjem nivou postignut već u aprilu.

Projekcija pokazuje da će elektrane na ugalj postići rekordnu proizvodnju, ali s druge strane se očekuje da će udeo tog fosilnog goriva u globalnom miksu struje ove godine biti 36 odsto – pet procentnih poena ispod pika postignutog 2007. godine

S obzirom na ekonomski oporavak i u ostalom delu sveta i decembarski hladni talas u Severoistočnoj Aziji, globalna potražnja za ugljem se 2020. spustila 4,4 odsto, što je bio najveći pad posle mnogo decenija, ali manji nego što je prvobitno očekivano, ističe Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u svom novom izveštaju.

Regionalne razlike su bile velike. Potražnja za ugljem je prošle godine u Kini čak porasla jedan odsto, ali je u Sjedinjenim Državama i Evropskoj uniji potonula skoro 20 procenata, u poređenju sa osam odsto u Indiji i Južnoafričkoj Republici.

Uzastopna smanjenja učinka termoelektrana na ugalj 2019. i 2020. podstakla su očekivanja da rezultat iz 2018. više neće biti dostignut, ali taj sektor je na putu da 2021. ostvari rast od devet procenata na 10,35 petavat-sati, odnosno 10.350 teravat-sati, što je novi rekord, procenjuje IEA. S druge strane, ove godine se očekuje udeo uglja u svetskom miksu električne energije od 36 odsto, pet procentnih poena ispod pika postignutog 2007. godine.

Zabrinjavajući znak

„Ugalj je najveći izvor emisija ugljenika na globalnom planu, a to što je ove godine ostvaren najveći nivo proizvodnje struje iz uglja jeste zabrinjavajući znak koliko je svet u svojim naporima da emisije smanji na nulu daleko od prave putanje“, izjavio je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

Potražnja za ugljem još uvek raste, naglašavaju u IEA

Prognozira se da će proizvodnja električne energije iz uglja ove godine u SAD i EU porasti skoro 20 odsto, ali da neće dostići rekord iz 2019. godine. Za razliku od toga, procenjeni rast od 12 odsto u Indiji i devet procenata u Kini poguraće proizvodnju struje iz uglja na rekordne nivoe u obe zemlje, saopštila je organizacija.

Kada se uračuna oporavak globalne industrijske proizvodnje, svetska potražnja za ugljem je na putu da 2021. skoči šest procenata na nivoe blizu rekordnih 2013. i 2014. godine.

Uloge Kine, Indije

Proizvodnja električne energije u Kini, zajedno sa daljinskim grejanjem, čini jednu trećinu globalne potrošnje uglja. Najmnogoljudnija zemlja koristi više od polovine svetskog uglja. Potražnju za tim energentom u Kini postiču brzi rast potražnje za strujom i otpor teške industrije.

Sve je to u kontrastu sa decenijom jakih i istrajnih napora da se elektroenergetski miks zemlje diverzifikuje – pri čemu je Kina ostvarila veću ekspanziju kapaciteta u hidroenergetici, vetru, solaru i nuklearnoj energiji nego bilo koja druga zemlja na svetu – i intenzivnim prebacivanjem sa uglja na prirodni gas u sektorima stambenog grejanja i lake industrije. Kina je takođe najveći svetski proizvođač i uvoznik uglja, pa variranje cena na domaćem nivou pri neravnoteži ponude i potražnje istog časa utiče na svetska tržišta.

Nakon 2021, svetska potrošnja uglja bi trebalo da se vrati na putanju iz prethodne decenije: pad u naprednim privredama, kojeg poništava povećanje u nekim privredama u razvoju i naglom rastu, otkriva dokument. Globalne trendove u sektoru uglja oblikovaće u velikoj meri Kina i Indija, na koje odlazi ukupno dve trećine globalne potrošnje, uprkos njihovim naporima da pojačaju energiju iz obnovljivih izvora i druge niskougljenične izvore.

Proizvodnja uglja bi naredne godine mogla da dostigne maksimum

IEA napominje da tehnologije koje bi zamenile upotrebu uglja u najvećem delu industrijske proizvodnje, poput gvožđa i čelika, još nisu dovoljno razvijene. Ova svetska organizacija se poziva na trenutne trendove u oceni da će globalna potražnja za ugljem 2022. porasti na malo iznad osam gigatona, najviši nivo do sada, i da će se tu zadržati do 2024. godine.

Za proizvodnju uglja je prognozirano da će 2022. dostići rekord, a zatim se zadržati na toj razini, kako se potražnja bude zaravnavala, tvrde u IEA.

„Obećanja mnogih zemalja uključujući Kinu i Indiju da će spustiti neto emisije na nulu trebalo bi da se jako odrazi na ugalj, ali to se još ne vidi u našoj kratkoročnoj prognozi i to oslikava veliki raspon između ambicija i delovanja. Japan, Koreja i Kina su se, osim toga, obavezali da prestanu da javnim novcem finansiraju nove projekte u sektoru uglja u inostranstvu, što ozbiljno ograničava mogućnost za povećanje proizvodnje struje iz uglja u mnogim zemljama“, piše u izveštaju.

Nova obećanja data na samitu COP26, poput izjave o globalnoj tranziciji od uglja ka čistoj struji, po kojoj treba odustati od proizvodnje struja u postrojenjima koja nemaju sisteme za smanjenje emisija, predstavljaju dodatni pritisak na ugalj, poručuje IEA.

Turska je najveći uvoznik uglja posle područja Azija-Pacifik

Azija je dominantna na globalnom tržištu uglja – na Kinu otpada više od polovine globalne potražnje, a ta zemlja zajedno s Indijom čini dve trećine. Te dve privrede, zavisne od uglja i s ukupno nešto manje od tri milijarde stanovnika, ključne su za budućnost potražnje za ugljem, dodaje IEA.

Što se tiče područja kojeg prati Balkan Green Energy News, Turska je najveći uvoznik uglja van regiona Azije i Pacifika. S druge strane, u izveštaju je istaknuto da se očekuje da će potražnja za ugljem u toj zemlji i Australiji polako opadati, dok se bude smanjivao jaz između rasta proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i potražnje za strujom.