Hrvatska očekuje prvo postrojenje za proizvodnju vodonika do 2025.

Hrvatska bi do 2025. godine trebalo da dobije svoje prvo postrojenje za proizvodnju vodonika, a vlada u Zagrebu je već pokrenula postupak izrade nacionalne strategije u ovoj oblasti.

Hrvatska vlada je u februaru ove godine usvojila odluku o pokretanju postupka izrade hrvatske strategije za vodonik za period od 2021. do 2050. godine, a izrada predloga tog dokumenta je već u toku, rečeno je na okruglom stolu o vodoniku kao gorivu budućnosti.

U toku je izrada predloga hrvatske strategije za vodonik do 2050.

Što se tiče uloge vodonika u hrvatskoj energetskoj tranziciji, na okruglom stolu je naglašeno da on povećava primenu i integraciju obnovljivih izvora energije, služi za skladištenje energije i pomaže, kao gorivo ili sirovina, da se dekarbonizuje transport i industrija.

Naftna kompanija INA već priprema uvođenje vodonika u sektor transporta

Hrvatska naftna kompanija INA već radi na pripremi za uvođenje vodonika u transportni sektor. Tomo Galić iz kompanije INA je rekao da će zbog zaštite životne sredine neminovno doći do smanjenja potražnje za dizel gorivima, pa je u tom smislu potrebno ponuditi alternativno obnovljivo gorivo, odnosno vodonik.

Hrvatska profesorica na univerzitetu Aalborgu Kopenhagenu, Iva Ridjan Skov, navela je primer Danske, gde vodonik ima ulogu u dekarbonizaciji u sektoru saobraćaja. Prema njenim rečima, Danska je veliki proizvođač obnovljivih tehnologija, a bavi se i  tehnologijama konverzije vodonika u tečna i gasovita goriva.

EU planira 40 GW postrojenja za elektrolizu do 2030.

Evropska unija je prošle godine usvojila strategiju za vodonik sa ciljem da se stvore uslovi za njegovu masovnu primenu. Strategija do 2030. godine predviđa ulaganja do 447 milijardi evra u izgradnju 40 GW postrojenja za elektrolizu, dodatne kapacitete solarnih i vetroelektrana koje bi proizvodile električnu energiju za te elektrolizatore, kao i investicije u transport, skladištenje i distribuciju vodonika uključujući i punionice.