OIE

Hrvatska objavila uslove za prve aukcije za elektrane na obnovljive izvore većih kapaciteta

Hrvatska raspisala prvu aukciju za dodelu premija za velike elektrane na obnovljivu energiju

Foto: BGEN

Objavljeno

01.04.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

01.04.2022.

Država

Komentari

0

Podeli

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je javni poziv u kojem je definisao uslove i proceduru za učešće na aukcijama za dodelu tržišne premije za elektrane na obnovljive izvore energije većeg instalisanog kapaciteta.

Plan je da se dodele premije za solarne elektrane, vetroparkove, geotermalne i elektrane na biogas i biomasu, kao i hidroelektrane, ukupne snage 630 megavata (MW). Ovo su prve aukcije za velike elektrane u Hrvatskoj. Aukcije za dodelu premija, kao novi model subvencionisanja zelene energije, uvedene su sredinom 2020, a prve, ali za male projekte, održane su početkom 2021.

Dodeljuju se premije za 630 MW

Posle javnog poziva za javno prikupljanje ponuda sa uslovima za učestvovanje na javnom nadmetanju za podsticanje proizvodnje iz obnovljvih izvora energije, HROTE će objaviti i javni poziv za dostavljanje ponuda. Zainteresovane firme će imati dva meseca da se upoznaju sa uslovima i procedurom i pripreme za podnošenje ponuda.

Pravo da učestvuju na aukcijama imaju nosioci projekata za nove elektrane na obnovljivu energiju za proizvodnju električne energije i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije koji ispunjavaju uslove utvrđene Zakonom o obnovljivim izvorima energije i visokoučinkovitoj kogeneraciji, Uredbom o poticanju, Uredbom o kvotama i Programom potpore, navodi se u javnom pozivu.

Drugi uslov je da investitori nisu sa HROTE-om sklopili ugovor o tržišnoj premiji.

Ovo su raspoložive kvote:

  • Solarne elektrane – snage veće od 500 kW – 300 MW
  • Vetroparkovi – snage veće od 3 MW – 300 MW
  • Geotermalne elektrane – snage veće od 500 kW – 10 MW
  • Elektrane na biogas – snage veće od 500 kW do i uključujući 2 MW – 8 MW
  • Elektrane na biomasu – snage veće od 500 kW do i uključujući 5 MW – 8 MW
  • Hidroelektrane – snage veće od 500 kW do i uključujući 10 MW – 4 MW.

U javnom pozivu se navodi da su maksimalne referentne vrednosti premija po megavat-satu (MWh), odnosno cene ispod kojih se mogu davati ponude, sledeće:

  • Solarne elektrane – 495.63 kuna (65.47 evra)
  • Vetroparkovi – 460,91 kuna (60.88 evra)
  • Geotermalne elektrane – 1.263,96 kuna (167,95 evra)
  • Elektrane na biomasu – 1.411,57 kuna (186.45 evra)
  • Elektrane na biogas – 1.482,23 kuna (195,78 evra)
  • Hidroelektrane – 1.095,58 kuna (144,71 evra).

Inače, procene pokazuju da bi aukcije, samo u ovoj godini, mogle da pokrenu ulaganja od milijardu evra u sledećoj godini.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Prodaja toplotnih pumpi Evropi 2023 pala radnici otkaze

Prodaja toplotnih pumpi u Evropi 2023. pala, radnici dobijaju otkaze

1. april 2022. - Prodaja toplotnih pumpi je prošle godine u grupi 14 evropskih zemalja smanjena 4,7 odsto, po evidenciji granske asocijacije EHPA

krizevci ZEZ Sunce solar gradska trznica

Krenula kampanja za ulaganje u prvu zadružnu solarnu elektranu u Hrvatskoj

1. april 2022. - Građani Hrvatske od danas imaju mogućnost da postanu suvlasnici prve zadružne solarne elektrane koja će biti izgrađena u Križevcima

Janom Investments trziste Hrvatske solarne elektrane 30 megavata

Janom Investments ušao na tržište Hrvatske sa projektom solarne elektrane od 30 megavata

1. april 2022. - Prva investicija kompanije janom Investments u Hrvatskoj biće solarna elektrana u Slavoniji planiranog kapaciteta 30 megavata

bih krovovi solar samir avdakovic ats

Avdaković: Krovovi bi mogli da obezbede polovinu godišnje potrošnje struje u BiH

1. april 2022. - Potencijal za korišćenje solarne energije postoji, ne samo na krovovima, nego i u agraru i na jezerima, izjavio je profesor Samir Avdaković