HEP uzima kredit da pokrije investicije u solar i vetar

Hrvatska elektroprivreda (HEP) dobila je saglasnost od Vlade Republike Hrvatske za kreditno zaduženje kod Evropske investione banke (EIB) u iznosu od 63 miliona evra. Kredit je namenjen za refundaciju već utrošenih sredstava HEP-a u projekte iz segmenta obnovljivih izvora energije.

Hrvatskoj elektroprivredi daje se saglasnost za kreditno zaduženje sa svrhom pokrivanja troškova šest projekata – jedne vetroelektrane i pet solarnih elektrana, te na taj način refundacije sredstava utrošenih za izgradnju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije – rekao je ministar gospodarstva i održivog razvoja Tomislav Ćorić. Nije precizirano koji su projekti u pitanju.

Inače, HEP je ove godine pustio u rad svoj prvi vetropark Korlat u okolini Benkovca, snage 58 megavata, u koji je uloženo 66 miliona evra. Panirano je da godišnja proizvodnja ovog vetroparaka bude 170 gigavat sati, što je jedan posto potrošnje električne energije u Hrvatskoj. Takođe, Korlat  proizvodi električnu energiju bez garantovanog otkupa prema podsticajnoj ceni, pa je isplativost investicije utvrđena prema tržišnim cenama električne energije.

HEP je dosad izgradio jedan vetropark

HEP do 2030. godine planira da poveća udeo obnovljivih izvora energije s 35 na više od 50 procenata. Trenutno u izgradnji i fazi razvoja Hrvatske elektroprivrede ima oko 50 projekata za obnovljive izvore energije. Među njima je i 18 projekata solarnih elektrana, ukupne instalisane snage 168 MW, sa očekivanom godišnjom proizvodnjom od 242 gigavat sati.  Time će se zadovoljiti potrošnja oko 65.ooo domaćinstava.

Inače, Evropska komisija je nedavno podržala Hrvatsku za plan sistema podrške do kraja 2023, za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora. Plan vredan 783 miliona evra u skladu je sa propisima Evropske unije o državnoj pomoći.

Usvojen programa energetske efikasnosti za dekarbonizaciju energetskog sektora

Vlada je na sednici donela i odluku o donošenju programa energetske efikasnosti za dekarbonizaciju energetskog sektora. Ovaj program je uključen u Nacionalni plan za oporavak i otpornost (NPOO).

Ministar je pomenuo i značajna sredstva predviđena ovim strateškim dokumentima. Za povećanje energetske efikasnosti sistema centralnog grejanja do 2030. godine, ukupna investicija bez PDV-a iznosiće oko 400 miliona evra, a u razdoblju od 2031. do 2050. godine investicija će iznositi 178,6 miliona evra.

Za podršku energetskoj efikasnosti sistema grejanja i obnovljivih izvora energije za dekarbonizaciju energetskog sektora iz NPOO-a je na raspolaganju više od 30 miliona evra, dok je za sektor industrije, takođe iz NPOO-a, na raspolaganju 61 milion evra u svrhu realizacije tog progama, objasnio je Ćorić.