Životna sredina

Groznica subotnje večeri ili ekstremno zagađenje vazduha u Srbiji

Zagadjenje-vazduha-u-Beogradu-novembar-2021

Foto: iStock

Objavljeno

14.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

14.11.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

U subotu 13. novembra, u mnogim gradovima u Srbiji izmereno je zagađenje vazduha drastično iznad bezbenih granica. Aktivisti i eksperti upozoravaju na efekte koje ovaj nivo zagađenja ima na zdravlje građana Srbije.

Na društvenim mrežama, zabrinuti građani i ekološki aktivisti već dugo upozoravaju na veoma zagađen vazduh u Srbiji.

Vrednosti izmerene u subotu predveče, 13. novembra, bile su iznad dozvoljenih granica i prema evropskim i prema republičkim standardima.

Udruženje građana Eko Straža podelilo je na Tviteru podatke sa mernog mesta u Šapcu koje je pokazalo koncentraciju PM 2.5 čestica od 671 mikrogram po metru kubnom.

Loš dan za gotovo celu Srbiju

Situacija u Šapcu nije mnogo bolja ni danas, kada platforma AirVisual prikazuje umeren nivo zagađenja vazduha od 89 US AQI (indeks kvaliteta vazduha) ail takođe i koncentraciju PM 2.5 čestica šest puta veću od standarda SZO.

I drugde u Srbiji su merna mesta prijavljivala jako loše rezultate. U Beogradu u 19:30 na državnoj mernoj stanici Mostar izmeren je indeks od 150 EU AQI dok je koncentracija PM 2.5 čestica bila 113 mikrograma po metru kubnom. U Zemunu je situacija bila još gora, dok se u Čačku, tokom noći se koncentracija ovih čestica popela na 205.

Uopšteno, tokom dana, većina mernih stanica u Srbiji pokazivala je indeks zagađenosti vazduha veći od 100, što se smatra veoma zagađenim vazduhom.

“Praktično na svim mernim mestima na kojima se mere PM čestice juče su zabeležena ekstremna zagađenja,” kaže Dejan Lekić, član Stručnog saveta Nacionalne ekološke organizacije, i kreator aplikacije xEco Vazduh.

Iako je prošle godine Agencija za zaštitu životne sredine povećala toleranciju čestica i hemikalija koje zagađuju vazduh, čak i po novim merilima subotnji vazduh bio je u kategoriji od jako zagađenog (više od 100 PM 2.5 čestica po metru kubnom) do ekstremno zagađenog (više od 110).

Ovi standardi su značajno manje striktni od standarda Evropske agencije za zaštitu životne sredine, koja za ekstremno zagađen vazduh smatra onaj sa koncentracijom PM 2.5 čestica većom od 75.

Zagađen vazduh uzrok brojnih oboljenja

“Medicinska istraživanja širom sveta, pod patronatom ili u organizaciji SZO su pokazala i pokazuju sve više zavisnost bolesti i preranih smrti od nivoa aerozagađenja, ono što se pre deset godina nije znalo sada se zna,” objašnjava meteorolog Milenko Jovanović.

Veza između zagađenosti vazduha i bolesti je sada već dobro poznata. Prema studiji Progama Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) iz 2019. godine, 5000 slučajeva prerane smrti u 19 gradova Zapadnog Balkana povezano je sa zagađenjem vazduha. Zagađenost vazduha je takođe povezana i sa rizikom od oboljevanja od Kovida, kao i sa gorim ishodima od te bolesti. Skorašnja studija Imperial koledža iz Londona pokazala je vezu između zagađenog vazduha i rizika hospitalizacije od Kovida-19.

 

“Te koncentracije PM čestica koje izazivaju različite vrste bolesti, odnosno pospešuju dalji razvoj bolesti kod ljudi koji ih već imaju, su daleko niže nego one koje smo mi juče merili u Srbiji,” upozorava Lekić.

Čestice sa prečnikom od 2.5 mikrometara (PM 2.5) povezane su sa raznim bolestima disajnih puteva kao što su hronična opstruktivna plućna bolest, astma, i kancer pluća.

Nema mera, samo dijagnostike

Uprkos velikoj zabrinutosti građana za kvalitet vazduha, sistematskog rešenja za problem u Srbiji i dalje nema.

“Nema mera, nema lečenja, ima samo dijagnostike. Ima i puno reči, i puna usta brige o zdravlju i životnoj sredini i o kvalitetu vazduha,” kaže Jovanović. “Pošto je svake godine, prema zvaničnim izveštajima jako loše stanje i to stalno loše, to govori da te brige stvarno nema.”

Kako objašnjavaju eskperti, mere bi morale da budu usmerene na izvore zagađanja, a to su ložišta, termo-energetski sektor, i saobraćaj.

“Mora se eliminisati kako se zna i ume ovaj nekvalitetan ugalj. Ali ne tako što će siromašni građani da kažu sada ću za platu od 300 evra da promenim gorivo i da stavim kotao na pelet. Ne, nego će država morati to uraditi gratis, mora se naći mehanizam da ne zavise od dobre volje,” Jovanović kaže.

Građani moraju da vrše pritisak na donosioce odluka

Eksperti ističu da je za rešavanje problema zagađenja u Srbiji neophodna jasna strategija države.

“Potrebna je strateška odluka države da se bavi tim problemom,” kaže Lekić.

Dok se to ne desi, međutim, građani će morati sami da vrše pritisak.

“Bitno je da se o tome govori, bitno je da građani vrše konstantan pritisak nad nosiocima odluka da odluke donosi ne samo da ih donose da ih sprovode,” zaključuje Lekić.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Djedovic Dedovic izmenama zakona Srbija skladistenje energije

Đedović: Izmenama zakona Srbija podstiče instaliranje sistema za skladištenje energije

14. novembar 2021. - Po izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, investitori će odlaganje priključenja elektrane izbeći ugradnjom baterija

Aktivisti na Šodrošu: Drveće posečeno

Aktivisti na Šodrošu: Drveće posečeno bez procene uticaja na životnu sredinu

14. novembar 2021. - Na Šodrošu u Novom Sadu je posečeno 140 autohotonih stabala na trasi za izgradnju četvrtog gradskog mosta

Sat za našu planetu, pridruži se najvećoj ekološkoj akciji na svetu

Sat za našu planetu, pridruži se najvećoj ekološkoj akciji na svetu

14. novembar 2021. - Građani, kompanije i ustanove će 25. marta u 20.30 časova pogasiti svetla na jedan sat radi simbolične podrške planeti i podizanja svesti.

Evropska komisija planira zaštitu potrošača od grinvošinga i garantovanje prava na popravku

EU će zaštititi potrošače od lažnih zelenih proizvoda i zagarantovati pravo na popravku

14. novembar 2021. - Evropska komisija je usvojila predlog direktiva o grinvošingu i pravu na popravku sa ciljem da zaštiti potrošače i životnu sredinu