Životna sredina

Bukurešt, Sofija i Zagreb među 24 evropska grada sa najvećom štetom od zagađenja vazduha

Bukurest Sofija Zagreb steta zagadjenje vazduha

Slika: Pixabay

Objavljeno

28.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

28.10.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Bukurešt, Sofija i Zagreb nalaze se na listi od 24 grada sa najvećom štetom od zagađenja vazduha, prema studiji CE Delft o društvenim troškovima koji su povezani sa zdravljem u 432 grada Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške i Švajcarske.

U ovim gradovima u 30 zemalja živi više od 130 miliona ljudi, sa prosečno 301.754 stanovnika po gradu. U 2018. godini ukupni socijalni troškovi za sva 432 grada premašili su 166 milijardi evra, a prosečan trošak po gradu je više od 385 miliona evra, pokazalo je istraživanje.

Društveni troškovi utiču na blagostanje i sastoje se od direktnih izdataka za zdravstvenu zaštitu i indirektnih uticaja na zdravlje

Društveni troškovi utiču na blagostanje i sastoje se od direktnih izdataka za zdravstvenu zaštitu (npr. za troškove bolničkog lečenja) i indirektnih uticaja na zdravlje (npr. bolesti kao što je hronična opstruktivna bolest pluća ili smanjenje očekivanog trajanja života zbog zagađenja vazduha). Ovi troškovi utiču na blagostanje jer je jasno da ljudi neće imati zdravstvenih problema u sredinama gde vazduh nije zagađen.

Zagađenje vazduha u gradovima potiče od transporta, grejanja u domaćinstvima i niza drugih aktivnosti, uključujući poljoprivredu i industriju. Studija se najviše bavila ulogom transporta u nastanku socijalnih troškova.

Tako se navodi da povećanje prosečnog vremena putovanja do posla za 1% povećava socijalne troškove od emisija suspendovanih čestica PM10 za 0,29%, a od emisija azotnih oksida za 0,54%. Povećanje broja automobila u gradu za 1% povećava ukupne socijalne troškove za skoro 0,5%, navodi se u studiji Health costs of air pollution in European cities and the linkage with transport.

Svaki stanovnik evropskog grada u proseku je pretrpeo gubitak veći od 1.250 evra godišnje

U 2018. svaki stanovnik evropskog grada u proseku je izgubio više od 1.250 evra usled direktnih i indirektnih zdravstvenih gubitaka povezanih sa lošim kvalitetom vazduha. To je ekvivalentno sa 3,9% prihoda ostvarenih u ovim gradovima.

Bukurest Sofija Zagreb evropski gradovi zagadjenje vazduha

Postoji velika razlika u ciframa između gradova. U glavnom gradu Rumunije Bukureštu ukupan gubitak je veći od 3.000 evra po glavni stanovnika godišnje, dok je u mestu Santa Cruz de Tenerife u Španiji ispod 400 evra.

U Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj troškovi iznose između 8% i 10% dohotka koji ostvari stanovištvo

U mnogim gradovima u Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj socijalni troškovi iznose 8% do 10% prihoda koje ostvari stanovništvo. Većina se odnosi na prevremenu smrtnost, pa u 432 ispitana grada mortalitet sa 76% doprinosi ukupnim socijalnim troškovima.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Izvestaj o komunalnom otpadu 2021 Hrvatska nastavlja napredak, ali ciljevi nedostizni

Izveštaj o komunalnom otpadu za 2021: Hrvatska nastavlja napredak, ali ciljevi nedostižni

03 августа 2022 - Hrvatska je povećala odvojeno skupljanje otpada, recikliranje komunalnog otpada i odvojeno prikupljanje biootpada iz komunalnog otpada

Ostrvo Tilos – zeleni egejski dragulj pametno upravlja otpadom

03 августа 2022 - Ostrvo Tilos u Egejskom moru sprovodi program upravljanja otpadom koji će lokalnoj zajednici omogućiti da...

m+ grupa odrzive obveznice zelene hrvatska

Izdate prve zelene obveznice u Hrvatskoj

02 августа 2022 - Firma se bavi pružanjem usluga kontakt centara i autsorsinga poslovnih i tehnoloških procesa u 14 zemalja u JIE

Novoizabrana Skupština Srbije dobila rok od sedam dana da verifikuje potpise narodne inicijative protiv litijuma

01 августа 2022 - Narodna skupština ima rok od sedam dana da proveri potpise za narodnu inicijativu o zabrani iskopavanja litijuma i bora, istakli su aktivisti.