Globalni dan reciklaže – sedmi resurs za očuvanje planete

Godišnje se na Zemlji proizvede 2,1 milijarda metričkih tona čvrstog otpada, od čega se reciklira oko 16 procenata. Globalni dan reciklaže obeležava se 18. marta, ali s obzirom na procese, napore i akcije koji su potrebni kako bi se otpad reciklirao i ponovo upotrebio, svaki dan je dan za reciklažu.

Reciklaža ima ključnu ulogu u cirkularnoj ekonomiji i, bez sumnje, sve je važnija za zaštitu prirodnih resursa.

Sedmi resurs, kako se još naziva reciklabilni materijal, svake godine uštedi preko 700 miliona metričkih tona emisija CO2, a predviđa se da će se to do 2030 povećati na milijardu tona.

Globalna inicijativa

Oko 46 procenata globalnog otpada se odlaže na neodrživ način, završava na deponijama, spaljuje se ili završava u vodi i na divljim smetlištima. Stopa recikliranja od 16 procenata nije dovoljna. Pretpostavlja se da će količina globalnog otpada porasti na 3,4 milijarde tona do 2050.

Stopa recikliranja od 16 procenata nije dovoljna

Potrebni su edukacija, snažna regulativa i zakonodavstvo, kao i konkretne akcije u borbi protiv ove rastuće ekološke krize, ističu u Globalnoj fondaciji za reciklažu – Global Recycling Foundation, jednoj od mnogih organizacija koje se bave ovom problematikom.

Cilj obeležavanja Globalnog dana reciklaže je da se pošalje jasna poruka svetskim liderima da je reciklaža previše važna da ne bude globalno pitanje i da je hitno potreban zajednički i ujedinjen pristup reciklaži, navode u ovoj fondaciji.

Potreban je zajednički i ujedinjen pristup reciklaži

Namera je takođe da se istakne važnost cirkularne ekonomije, kao i da se apeluje na ljude širom planete da razmišljaju o materijalu koji nas okružuje kao o resursu, a ne otpadu. U ovoj fondaciji napominju da sve dok se to ne dogodi, jednostavno nećemo dati recikliranoj robi pravu vrednost i prenamenu koju zaslužuje.

Nekoliko činjenica o reciklaži

Preko 50 procenata proizvedenih aluminijumskih limenki ide u ponovnu upotrebu, što ih čini najrecikliranijim predmetom na svetu. Limenka se može reciklirati i vratiti na policu prodavnice kao nova za samo 60 dana. Aluminijum se može reciklirati koristeći samo pet procenata energije koja se iskoristi za njegovu proizvodnju.

Limenka se može reciklirati i vratiti na policu prodavnice kao nova za samo 60 dana

Staklo i aluminijum se mogu kontinuirano reciklirati bez ikakvih gubitaka svojstava, ili promene kvaliteta. Ipak, svake godine na deponijama završava preko 28 milijardi staklenih flaša i tegli.

Svake godine preko 28 milijardi staklenih flaša i tegli završava na deponijama

Sve više se pojavljuju i inicijative koje teže ka smanjenju otpada na nulu, kao i pojedinci koji popravljaju, ponovo upotrebljavaju i pozajmljuju predmete. Bez obzira na to koliko se pojedinačno činili malim, u krajnjem zbiru ti uticaji se ne trebaju zanemariti.

Istraživanje kompanije Futerra pokazalo je da 96 posto ljudi smatra da njihovo delovanje, bilo da je to doniranje, recikliranje ili ekološki etička kupovina, mogu da naprave pozitivnu razliku.

Otpad nije smeće, već resurs

Postoji konsenzus o tome šta čini prvih šest prirodnih resursa, na čijoj eksploataciji je ustrojena današnja civilizacija. To su voda, vazduh, nafta, prirodni gas, ugalj i minerali. Ipak, aktuelnost reciklaže pokazuje i činjenica da je tokom poslednjih 50 godina potrošeno više ovih resursa nego u celoj prethodnoj istoriji čovečanstva.

Materijali koji se mogu reciklirati su prepoznati kao sedmi resurs, od kojeg čovečanstvo zavisi u snabdevanju sirovinama

Materijali koji se mogu reciklirati su prepoznati kao sedmi resurs, od kojeg čovečanstvo zavisi u snabdevanju sirovinama, ističu u Globalnoj fondaciji za reciklažu. Za zbrinjavanje otpada, sortiranje i reciklažu postoje mehanizmi, čija efikasnost zavisi od više faktora: od ponašanja pojedinaca, preko sistema upravljanja otpadom u gradovima, pa sve do organizacije same industrije i proizvodnje robe i dobara.

Mali procenat plastike se reciklira

Sirovina u kojoj nimalo ne oskudevamo je plastika. Godišnje se na svetu proizvede više od 380 miliona metričkih tona plastike od sirovih materijala. Od toga se čak 91 procenat nikada ne reciklira, već ostaje kao neupotrebljiv otpad, od kojeg veliki deo završi u vodotokovima, morima i okeanima.

Čak 91 procenat plastike nikada se ne reciklira, već ostaje kao neupotrebljiv otpad

Plastika postaje sveprisutna, a procenjuje se da u ljudski organizam u proseku dospe oko pet grama mikroplastike nedeljno, ekvivalent jedne kreditne kartice.

Poznato je da je plastičnim kesama potrebno i do hiljadu godina da se razgrade, a nepravilno recikliranje lako može da uzrokuje kontaminaciju, zbog čega deo sakupljenog materijala završi na deponijama.

Za reciklažu plastike je potrebno 88 procenata manje energije nego proizvodnja od sirovih materijala

Dovoljno je, na primer, da plastična kesa sadrži ostatke hrane. To može kontaminirati sav selektovani materijal koji je bio namenjen za reciklažu. Za reciklažu plastike je potrebno 88 procenata manje energije nego proizvodnja od sirovih materijala.

Kancelarije i šume

Blizu dve trećine svetskih tropskih šuma je uništeno ili degradirano, ali krčenje šuma se nastavlja. Stabla se seku za papir, celulozu za pravljenje kartonske ambalaže i građevinski materijal, ili se jednostavno spaljuju za kako bi se oslobodio prostor za isplative poljoprivredne kulture.

Na svaku tonu recikliranog papira sačuva se 17 stabala

Recikliranje može delimično da uspori ovaj trend dok ne dođu druga rešenja. Na svaku tonu recikliranog papira sačuva se 17 stabala, a stari časopisi i novine mogu da se recikliraju u nove za samo sedam dana. Oko 70 procenata ukupnog otpada u kancelarijama je papir.

Više od polovine svetske populacije živi u urbanim sredinama, tako da je na gradovima velika odgovornost kada je u pitanju reciklaža. Sistemima za upravljanje otpadom obično upravljaju lokalne vlasti, pa se načini na koji se ta delatnost odvija često razlikuju od grada do grada.