Globalni dan reciklaže: od separacije otpada do smanjenja emisija CO2

Globalni dan reciklaže se obeležava 18. marta, radi ukazivanja na važnost ponovne upotrebe predmeta i materijala i očuvanja resursa. Procenjuje se da će reciklažna industrija 2030. doprinositi smanjenju emisija ugljen-dioksida sa oko milijardu tona godišnje.

Globalni dan reciklaže su 2018. godine usvojile Ujedinjene nacije, podsećaju u Globalnoj fondaciji za reciklažu. Ta organizacija ističe da je hitno potreban globalni pristup recikliranju.

Reciklaža doprinosi očuvanju prirodnih resursa i ključna je za prelazak na cirkularnu ekonomiju.

Pri obeležavanju ovog dana ističe se potreba za unapređivanjem upravljanja ne samo otpadom, nego i resursima, jer se recikliranje tiče jednog i drugog, objašnjava Kristina Cvejanov, ekspertkinja za otpad iz mreže Greenloop.

„Moramo da se povezujemo sa sistemom, da razumemo tok materije i tok novca, kao i mogućnosti koje imamo da smanjimo svoj ekološki otisak“, kazala je za Balkan Green Energy News.

Cvejanov: Neophodno je da se što bolje razumeju procesi i efekti našeg uticaja na na životnu sredinu

Neophodno je da se što bolje razumeju procesi i efekti našeg uticaja na na životnu sredinu, navodi Cvejanov. Dodala je da je neophodno povezivanje svih aktera.

„Dan reciklaže upravo simboliše ono što je osnova za takav uspeh, a to je zajednički rad, to je saradnja. To je jedan dan u kome cela planeta razmišlja o reciklaži, kada mediji pišu o tome, kada građani i kompanije prave akcije. To je veliki doprinos širenju svesti i međusobnom povezivanju i umrežavanju“, ističe naša sagovornica.

Sortiranjem otpada do smanjenja emisija CO2

U procesu recikiranja, nezaobilazna je selekcija i separacija. Zagreb je uveo takav sistem za komunalni otpad za domaćinstva i firme i brzo postigao značajan pomak. Oko 80 procenata stanovnika glavnog grada Hrvatske razvrstava otpad.

U Evropskoj uniji se skoro polovina komunalnog otpada reciklira i kompostira, a nešto manje od trećine se iskoristi za dobijanje energije. Prema podacima Eurostata, oko četvrtine komunalnog otpada se ne iskoristi i završi na deponijama. dok u Srbiji udeo dostiže skoro 90 procenata.

Godišnje se na planeti proizvede 2,1 milijarda metričkih tona čvrstog otpada, od čega se reciklira tek oko 16 procenata. Međutim, i pored tako slabog učinka, svake godine se recikliranjem uštedi preko 700 miliona tona emisija ugljen-dioksida (CO2), po podacima Globalne fondacije za reciklažu. Do kraja decenije bi ta količina trebalo da se uveća na milijardu tona, saopšteno je.

Recikliranje vetroturbina

Oko 90 procenata mase vetroturbine može da se recikilira. Veći deo tih mašina se sastoji od čelika i bakra, koji mogu da se prerade. Međutim, elise se najčešće izrađuju od kompozitnih materijala, plastike i kombinacije ugljeničkih i staklenih vlakana, radi postizanja čvrstine. One uglavnom završavaju na deponijama nakon isteka radnog veka vetroturbine, koji u proseku traje 25 godina.

Proizvođači su počeli da prave vetroturbine koje se mogu reciklirati. Prvi takav prototip – ZEBRA (Zero wastE Blade ReseArch), proizveden je prošle godine od termoplastične smole ojačane staklenim vlaknima.

Reciklabilni materijal je sedmi resurs planete

Pored šest primarnih resursa – vode, vazduha, nafte, prirodnog gasa, uglja i minerala, za civilizaciju postaje neophodan i sedmi, reciklabilni materijal.

Resursi su ograničeni, a zbog preteranog i nemarnog iskorištavanja milijarde tona otpada završe na deponijama svake godine.

Čovečanstvo je u poslednjih pola veka potrošilo više resursa nego u celoj istoriji do tada.

Danas se preko 50 procenata proizvedenih aluminijumskih limenki reciklira. Staklo može ponovo da se iskoristi bez promene kvaliteta, dok se stari časopisi i novine za samo sedam dana recikliraju u nove. Pri tome, za svaku tonu recikliranih novina sačuva se 17 stabala.

Oko 1,6 miliona ljudi širom sveta zaposleno je u procesima prerade materijala koji se može reciklirati, navodi pomenuta fondacija.