Globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte dostigle su istorijski maksimum

Emisije gasova sa efektom stakle bašte dostigle su istorijski maksimum, što je dovelo do snažnog globalnog zagrevanja. U deceniji od 2013. do 2022, prosečno povećanje temperature od predindustrijskog perioda iznosilo je 1,14 stepeni Celzijusa, usled prosečnih godišnjih emisija od 54 milijarde tona.

U novom istraživanju, objavljenom u časopisu Naučni podaci o Zemljinom sistemu, grupa naučnika je analizirala indikatore klimatskih promena. Studija je prva periodična procena za praćenje klimatskih promena u periodu između izveštaja koje objavljuje Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene (IPCC).

„Godišnje ažuriranje najvažnijih indikatora klimatskih promena ključno je kako bi međunarodna zajednica i pojedinačne zemlje zadržale rešavanje klimatske krize u vrhu svojih prioriteta“, rekla je Maisa Rohas Koradi, jedna od autorki istraživanja i ministarka životne sredine Čilea.

Svake sekunde se emituje  1.700 tona ugljenika

Od 2013. do 2022. prosečna godišnja emisija dostigla je nivo od 54 milijarde tona CO2, ili 1.700 tona ugljenika svake sekunde. Enormna količina emisija, izazvana ljudskim faktorom, povećala je temperaturu za 0,2 stepena Celzijusa po deceniji.

U toku 2020. primećen je pad u količini emisija, što se pripisuje merama preduzetim u toku pandemije korona virusa. Međutim, emisije ugljen-dioksida iz sagorevanja uglja, nafte i gasa su se ponovo povećale prošle godine.

Budžet ugljenika je prepolovljen

Početkom 2020. godine IPCC je procenio da bi svet mogao da sagori još 500 milijardi tona ugljen-dioksida i da pritom sačuva dobre šanse da zadrži temperaturu ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Međutim, samo tri godine kasnije, ovaj ugljenični budžet je prepolovljen, pa sada možemo da emitujemo  250 milijardi tona ugljenika, pokazuje istraživanje.

Nauka o klimi definiše budžet ugljenika kao količinu gasova staklene bašte koji se mogu emitovati za dati nivo globalnog zagrevanja. Budžet ugljenika je maksimalna količina globalne emisije ugljen-dioksida (CO2) koja bi, sa izvesnom verovatnoćom, ograničila globalno zagrevanje na dati nivo. „Dati nivo“ je Pariskim sporazumom definisan na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

„Ovo je kritična decenija za klimatske promene. Odluke donete sada će uticati na to koliko će temperature porasti, kao i na stepen i ozbiljnost uticaja koji ćemo videti kao rezultat“, rekao je profesor Pirs Forster, sa Univerziteta u Lidsu, glavni autor rada.

Na ovogodišnjem COP-u 28 biće obavljena globalna analiza napretka ka ciljevima Pariskog sporazuma

Svetski lideri će morati da se suoče sa novim podacima na samitu o klimi COP 28, u novembru ove godine u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.  Na ovogodišnjem samitu će se obaviti globalna analiza napretka ka ciljevima Pariskog sporazuma iz 2015. godine.

Naučnici očekuju da će analiza pokazati isto što i njihova studija, da je svet daleko od postavljenih ciljeva.