Električna energija

Glavni uvoznik proizvoda sa Zapadnog Balkana nedovoljno spreman za CBAM

CBAM-taksa-na-CO2

Foto: Pexels

Objavljeno

25.08.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

25.08.2023.

Država

Komentari

0

Podeli

Nemački uvoznici koji će biti pogođeni prekograničnom taksom na ugljen-dioksid Evropske unije (EU) nisu dovoljno pripremljeni za taj mehanizam, pri čemu mnogi od njih ili nisu upoznati sa ovim sistemom ili smatraju da on na njih neće uticati. Ostaje da se vidi kako će sve to uticati na izvoznike sa Zapadnog Balkana budući da je Nemačka glavni spoljnotrgovinski partner regiona.

Mehanizmom za prekogranično prilagođavanje ugljenika (eng. carbon border adjustment mechanism – CBAM) uvodi se taksa na električnu energiju, aluminijum, cement, đubrivo, vodonik, gvožđe i čelik koji su uvezeni u EU iz zemalja u kojima ne postoji sistem oporezivanja emisija CO2.

Očekuje se da će mehanizam imati ogroman uticaj na izvoznike sa Zapadnog Balkana, gde, osim Crne Gore, nijedna zemlja još nije uvela sistem oprezivanja emisija CO2 ili trgovine tim emisijama.

Što se tiče izvoza u Nemačku, treba imati na umu da je ova zemlja jedan od glavnih uvoznika proizvoda iz zemalja regiona. Na primer, Nemačka je poslednjih godina postala najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, a ukupna godišnja razmena između dve zemlje iznosi više od osam milijardi evra, pri čemu je vrednost uvoza i izvoza 2022. bila izjednačena.

Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, sa uvozom od 4 milijarde evra

Slično je i sa drugim zemljama regiona, poput Bosne i Hercegovine ili Severne Makedonije, koje ogroman deo svog izvoza šalju baš u Nemačku.

CBAM, koji će stupiti na snagu u oktobru ove godine, u početku će biti ograničen na obavezu izveštavanja o emisijama, dok će finansijske naknade biti postepeno uvedene počev od 2026.

Analiza pokazuje da 60 odsto nemačkih uvoznika nije upoznato sa CBAM-om

Prema anketi koju je sproveo Deloitte, 60 odsto nemačkih kompanija koje uvoze proizvode koji podležu CBAM-u ne zna za ovaj mehanizam, dok samo 50 odsto onih koji su upoznati sa njim kaže da će on uticati na njihovo poslovanje.

Takođe, manje od polovine ispitanika se sprema za početak prelazne faze, tokom koje će morati da prijavljuju emisije CO2 koje nastaju pri proizvodnji uvezenih proizvoda, dodaje Deloitte.

Skoro polovina ispitanika planira da zadrži svoje dobavljače izvan EU

S druge strane, skoro 60% ispitanika očekuje da će CBAM smanjiti njihovu konkurentnost, a 56 odsto očekuje snažan finansijski uticaj na poslovanje. Istovremeno, nešto manje od 18 odsto očekuje pozitivne efekte na svoju konkurentnost.

Uprkos CBAM-u, mnoge nemačke kompanije, njih 48 odsto, nameravaju da ostanu lojalne svojim dobavljačima izvan EU, dok oko 40% očekuje promene u svom lancu snabdevanja, navodi se u istraživanju.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

BEF2024-GlavniVizual-840x430-SRP

Beogradski energetski forum 2024 – lideri energetske tranzicije okupljaju se 13-14. maja u Beogradu

25. avgust 2023. - Beogradski energetski forum 2024 biće domaćin 13. i 14. maja liderima održive energetske tranzicije u...

seepex industrija na trzistu privreda cena struje

SEEPEX: Vreme je da privreda samostalno izađe na tržište električne energije

25. avgust 2023. - Firma će to omogućiti više koristi, među kojima je i dugoročna predvidljivost cena, poruka je sa radionice koju su organizovali SEEPEX i PKS

IFC kredit najvece kogenerativno postrojenje biomasu Srbiji

IFC odobrio kredit za najveće kogenerativno postrojenje na biomasu u Srbiji

25. avgust 2023. - IFC je omogućio proizvođaču papira Drenik ND da ugovori pozajmice od ukupno 106 miliona evra, iz kojeg će finansirati izgradnju CHP pogona

EBRD uvecava investicije dekarbonizaciju Zapadnom Balkanu

EBRD uvećava investicije u dekarbonizaciju na Zapadnom Balkanu

25. avgust 2023. - EBRD namerava da proširi svoje aktivnosti na Zapadnom Balkanu, ali upozorava da je za privatne investicije potrebno sprovesti reforme