Evropski poslanici traže masovnu obnovu zgrada, program za krovne solarne sisteme

Nacrt izveštaja namenjenog maksimalnom uvećanju energetske efikasnosti u zgradama dolazi u septembru na red na glasanje u Evropskom parlamentu. Njegovi autori iz nadležnog odbora zahtevaju i mere protiv energetskog siromaštva i daju podršku ideji o podsticajima za krovne solarne elektrane na nivou cele EU.

Odbor Evropskog parlamenta za industriju, istraživanja i energetiku usvojio je predlog mera za postizanje energetske efikasnosti i klimatske neutralnosti fonda zgrada do 2050. godine. Talas renoviranja – Renovation Wave, kako svoj budući paket naziva Evropska komisija, trebalo bi da bude usredsređen i na zdrave i bezbedne uslove življenja, naveli su članovi i članice komiteta u izveštaju. Pozvali su na jače podsticaje i integraciju energije iz obnovljivih izvora u zgradarstvu, uključujući stimulaciju za krovne solarne panele i primenu inovacija u sektoru.

Dokument je osnova za prodor fotonaponskih sistema integrisanih u zgrade (BIPV) i njihovo ugrađivanje u krovove, svetlarnike i fasade, naveo je SolarPower Europe. U izveštaju posvećenom maksimalnom povećanju energetske efikasnosti u zgradarstvu (Maximizing Energy Efficiency in Buildings), evropski zakonodavci su naglasili da planirana obnova treba da doprinese borbi protiv energetskog siromaštva.

Politika izgradnje i renoviranja treba da bude inkluzivna i da ne podstiče klimatske promene

U ovoj oblasti mogu biti otvorena i do dva miliona radnih mesta, dodali su i pozvali se na zvanične studije. Nacrt u septembru stiže na glasanje u Evropski parlament, kao deo projekta Talasa renoviranja.

Pedeset miliona domaćinstava u EU pati od energetskog siromaštva, po informacijama iz predloga. Politika izgradnje i renoviranja treba da bude inkluzivna i da doprinese klimatskim ciljevima, ali i da integriše lokalne lance snabdevanja i ne treba da dovede do nesnosljivih troškova na ime iznajmljivanja stambenog prostora, rekli su poslanici i poslanice.

Nacrt u septembru stiže na glasanje u Evropski parlament, kao deo predstojećeg Talasa renoviranja

Naglasili su značaj razvoja dekarbonizovanog daljinskog grejanja i hlađenja za bolje povezivanje zajednica, a to podrazumeva da u ovoj delatnosti fosilna goriva moraju da budu napuštena. Korišćenje prirodnih i niskougljeničnih građevinskih materijala poput sertifikovanog drveta treba da dobije podsticaje, jer građevinarstvo pruža priliku za skladištenje ugljenika u građevinskim proizvodima biološkog porekla, stoji u objavi.

Mogućnost za finansiranje iz prihoda od emisija

EU treba da obezbedi neophodna sredstva u okviru Plana privrednog oporavka, a Evropska komisija da odredi jače ciljeve za energetsku efikasnost i predloži minimalne godišnje stope za renoviranje zgrada, podvlače u odboru. Pozvali su evropske komesare da razmotre usmeravanje prihoda iz Sistema za trgovinu emisijama (ETS) gasova s efektom staklene bašte u energetsku efikasnost i da odvoje deo prihoda od aukcija na nivou EU.

Evropski parlamentarci vide potencijal za bolje povezivanje zajednica u napuštanju fosilnih goriva u sektoru daljinskog grejanja i hlađenja

„Podizanje energetske efikasnosti zgrada i stope za renoviranje su korisni za sve. Mogu da dovedu do otvaranja radnih mesta i zdravijih zgrada kao i da doprinesu klimatskoj neutralnosti u kontekstu oporavka od pandemije COVID-19“, izjavio je šef odbora Ciarán Cuffe.

Energetska efikasnost može da se popravi u 97 odsto fonda zgrada

Građevinski sektor je pojedinačno najveći potrošač energije u EU, a 97 procenata fonda zgrada nije energetski efikasno. Na krovovima u EU može da se pomoću solarnih panela proizvede 680 teravat-sati struje godišnje i da se tako pokrije četvrtina sadašnje potrošnje, a od toga bi troškovi bili niži od trenutnih tarifa za stambene objekte u dve trećine slučajeva, podsećaju u SolarPower Europeu.

Na krovovima u EU može da se pomoću solarnih panela proizvede 680 teravat-sati struje godišnje

Evroposlanici su upozorili na štetu od džentrifikacije i takozvanu renovikciju čitavih kvartova zbog interesa investicionog kapitala, uz sve veći broj građana koji trpe energetsko siromaštvo i zbog rodne nejednakosti i marginalizacije. Saopštili su da je za postizanje potpuno energetski efikasnog fonda zgrada do 2050. potrebno 75 milijardi evra EU podsticaja godišnje.

„Na sadašnji fond zgrada u EU otpada 36 procenata emisija u regionu, a instaliranje solarnih panela na raspoloživom prostoru moglo bi da uštedi sedam miliona tona CO2 svake godine. Osim toga, za krovne solarne ploče treba neverovatno mnogo radne snage i u toj delatnosti će se povećati broj lokalnih pozicija za koje su potrebne napredne veštine, u skladu sa zelenim oporavkom i Evropskim zelenim planom“, izjavio je Miguel Herrero Cangas, politički savetnik i koordinator za solarne zgrade u SolarPower Europeu.