Evropske poslanice i poslanici su neočekivano odbacili niz zakonskih predloga iz paketa Fit for 55, među kojima je bila pregovaračka pozicija Evropskog parlamenta o uvođenju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika – poreza na CO2 za uvoznu električnu energiju i drugu robu.
Revizija Sistema Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS) je trenutno u zastoju. Evropski parlament je glasao protiv predloga da se taj mehanizam proširi na sektore kao što su transport i zgradarstvo, s kojima bi bilo obuhvaćeno ukupno 61 odsto emisija gasova s efektom staklene bašte, u poređenju s trenutnih 43 odsto.
Naime, prvobitni predlog je bio da se za pregovaračku poziciju zakonodavnog tela EU odredi 67 procenata, ali je zatim postignut kompromis da se taj propis ublaži. To je onda nagnalo socijaldemokrate i zelene – koji su za ambiciozniji cilj od 61 odsto – ali i krajnju desnicu da uskrate podršku.
Neuspeh glavnog predloga je sa sobom povukao i zakonska rešenja za CBAM i Socijalni klimatski fond
Predlog je zatim vraćen nadležnom odboru na dalju raspravu. Ovaj iznenađujući ishod je potopio i zamišljena zakonska rešenja za uvođenje CBAM-a – Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika – u suštini poreza na CO2 za uvoznu struju i određene vrste robe, i Socijalnog klimatskog fonda, koji bi koristio prihode od EU ETS-a za pomoć ranjivim domaćinstvima.
Ključni deo paketa je trebalo da vodi ka smanjenju broja dozvola za ispuštanje ugljen-dioksida u opticaju za 70 miliona 2024. i 50 miliona 2026. godine. Evropska komisija je zamislila nešto radikalniju meru, sklanjanje 117 miliona sertifikata 2024. godine. Fit for 55 je inicijativa za zakone i propise koji će omogućiti da se godišnje emisije najkasnije 2030. obore 55 odsto.
Evropski parlament je usvojio pregovaračku poziciju da svi novi automobili i kombiji od 2035 moraju voziti s nula emisija
CBAM bi verovatno finansijski pogodio zemlje kao što su one na Zapadnom Balkanu i Turska. Taj mehanizam je zamišljen da ih pogura da ubrzaju dekarbonizaciju, pogotovo u energetici, budući da se tiče tehnologija za proizvodnju struje i u energetski intenzivnoj industriji uključujući sektore čelika i cementa.
U odvojenom plenarnom glasanju, evropski zastupnici i zastupnice su usvojili svoju poziciju o predloženim propisima za reviziju standarda za performanse novih automobila i kombija u pogledu emisija ugljen-dioksida. Prihvatanjem teksta za predstojeće pregovore sa državama članicama oni su dali podršku merama koje je Evropska komisija osmislila da bi se do 2035. postigla drumska mobilnost sa nula emisija.
Srednjoročni cilj za smanjenje emisija, za 2030, bio bi 55 odsto za putničke automobile i 50 odsto za laka komercijalna vozila.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.