Evropska komisija pooštrava standarde za kvalitet vazduha, vode

Evropska komisija je predložila izmene propisa o graničnim nivoima prisustva zagađujućih materija u spoljašnjem vazduhu, površinskim i podzemnim vodama i o preradi otpadnih voda. Dozvoljena koncentracija sitnih čestica klase PM2.5 u vazduhu bi tako trebalo da se smanji na 10 mikrograma po kubnom metru sa 25 mikrograma. Ipak, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najviše pet mikrograma.

Zagađenost vazduha svake godine izazove 300.000 slučajeva preuranjene smrti u Evropi, saopštila je Evropska komisija. Ona je predstavila paket propisa kojima, između ostalog, želi da u roku od deset godina za 75 odsto obori broj smrtnih slučajeva uzrokovanih nivoima prisustva glavne zagađujuće materije, praškastih materija kategorije PM2.5, koji premašuju one iz smernica Svetske zdravstvene organizacije.

U inicijativu je uključena revizija Direktive o tretiranju gradskih otpadnih voda, s ciljem da se taj sektor unapredi i da se troškovi smanje. S obzirom na najnovije naučne dokaze, lista strože kontrolisanih zagađujućih materija u površinskim i otpadnim vodama treba da se proširi sa 25 supstanci, objavilo je izvršno telo Evropske unije.

Ukoliko propisi o kvalitetu vazduha budu pooštreni, vlasti brojnih država članica i lokalnih samouprava koje su sada u zelenoj zoni na karti Evrope moraće da ulože ozbiljne napore da zadrže zagađenost ispod novog praga

„Naše zdravlje zavisi od naše životne sredine. Nezdrava životna sredina izaziva direktne i skupe posledice po naše zdravlje. Stotine hiljada Evropljana godišnje umire pre vremena, a mnogo više njih pati od bolesti srca i pluća ili karcinoma izazvanih zagađenošću. Što više čekamo da smanjimo to zagađenje, to će društvo platiti veću cenu. Želimo da najkasnije 2050. oslobodimo svoju životnu sredinu od štetnih polutanata“, izjavio je izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans.

Evropska komisija danas objavila značajno snižavanje ciljanih graničnih vrednosti za PM čestice: https://t.co/ajPOhtpJ4Z

Između ostalog uvodi se pravo na kompenzaciju u slučaju štetnih posledica po zdravlje u slučajevima prekoračenja graničnih vrednosti.

I šta ćemo sad? pic.twitter.com/9uj2oaTx93

— Dejan Lekić (@djnlkc) October 26, 2022

Čistiji spoljašnji vazduh najkasnije 2030. godine

U predloženoj reviziji Direktiva o kvalitetu spoljašnjeg vazduha (AAQD) treba da se utvrde ciljevi za standarde kvaliteta vazduha za 2030 i da se one usklade sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije, a da se za 27-člani blok država odredi putanja ka smanjenju zagađenosti vazduha na nulu najkasnije 2050, uporedo sa naporima za postizanje klimatske neutralnosti.

EU ima ambiciju da najkasnije 2050. potpuno eliminiše prekomernu zagađenost vazduha

Komisija je saopštila da standardi kvaliteta vazduha treba redovno da se prilagođavaju i usklađuju s najnovijim naučnim dokazima kao i razvojem društva i tehnologije.

Predlog je da se godišnja gornja granica za glavnu zagađujuću materiju, sitne čestice klase PM 2.5, smanji sa 25 mikrograma po kubnom metru vazduha, smanji na deset mikrograma. To znači da bi vlasti brojnih država članica i lokalnih samouprava koje su sada u zelenoj zoni na karti Evrope morale da ulože ozbiljne napore da zadrže zagađenost ispod novog praga.

Treba napomenuti da Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najviše pet mikrograma.

Za oštećeno zdravlje zbog zagađenosti vazduha treba da postoji pravo na obeštećenje

Ova revizija će obezbediti pravo na obeštećenje za ljude kojima je zdravlje narušeno zbog zagađenosti u slučaju da su prekršeni propisi EU o kvalitetu vazduha, navode u komisiji. Dodali su da bi ta kategorija stanovništva takođe imala pravo da ga zastupaju nevladine organizacije, kroz grupne tužbe i zahteve za obeštećenje.

Francuska po drugi put plaća kaznu, dvadeset miliona evra, jer je propustila da unapredi kvalitet vazduha u urbanim područjima

Inače, Državni savet Francuske, najviši upravni sud u zemlji, upravo je vladi razrezao kaznu od 20 miliona evra jer i dalje nije unapredila kvalitet vazduha u preko deset urbanih područja. To joj je naredio još 2017. godine.

Prošle godine je državnim vlastima sa iste instance i iz istog razloga naloženo da plate deset miliona evra. Taj slučaj su do suda dovele organizacije za zaštitu životne sredine.

Evropska komisija tvrdi da će zahvaljujući njenom predlogu do 2030. biti postignuto drastično unapređenje kvaliteta vazduha i da će to doneti bruto finansijsku dobit između 42 i 121 milijarde evra godišnje, u poređenju sa godišnjim troškovima manjim od šest milijardi evra.

Unapređivanje sistema za preradu gradskih otpadnih voda

„Zagađeni vazduh i voda škode našem zdravlju i našoj privredi i životnoj sredini i najviše posledica nanose ranjivima. Stoga je naša dužnost da očistimo vazduh i vodu sa svoju i buduće generacije. Cena nedelovanja je mnogo veća nego cena prevencije“, izjavio je evropski komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičijus.

Izmene propisa o otpadnim vodama treba da omoguće dostizanje energetske neutralnosti u sektoru do 2040. i unapređivanje kvaliteta mulja tako da može kvalitetnije ponovo da se iskorišćava, u proizvodnji energije i đubriva. Među njima je predviđeno uvođenje obaveze ekstrahovanja hranljivih materija iz otpadnih voda, novih standarda za mikropolutante i novih obaveza praćenja prisustva mikroplastike.

Mulj iz otpadnih voda je sirovina za proizvodnju energije i đubriva

Da bi se bolje izlazilo na kraj sa jakim kišama, jer one usled klimatskih promena postaju sve učestalije, predloženo je da veći gradovi dobiju obavezu da izrađuju integrisane planove za upravljanje vodama, stoji u paketu. Zemlje članice EU bi takođe imale odgovornost za obezbeđivanje vodosnabdevanja i kanalizacije za celo stanovništvo, s naglaskom na ranjive i marginalizovane grupe.

Budući da u EU 92 odsto otrovnih mikropolutanata u otpadnim vodama potiče od farmaceutskih proizvoda i kozmetike, u novom mehanizmu Proširene odgovornosti proizvođača ti subjekti bi bili dužni da pokrivaju troškove uklanjanja tih supstanci u skladu sa principom po kojem plaća zagađivač, a takođe bi bili uvedeni podsticaji za istraživanja i razvoj netoksičnih proizvoda.

Zaštita površinskih i podzemnih voda od još zagađujućih materija

Evropski komesari i komesarke traže detaljnije praćenje prisustva PFAS-a, jednog od segmenta takozvanih večnih hemikalija. Napomenuli su i da traže da se na spisak uvrsti bisfenol A, zatim jedna grupa proizvoda za degradaciju pesticida kao što je glifosat kao i neki analgetici, lekovi protiv upala i antibiotici.

Pored toga, s obzirom na iskustva iz incidenata kao što je onaj što je doveo do pomora ribe u reci Odri, komisija je predložila obavezu upozoravanja za nizvodne delove rečnih slivova.

Standardi za 16 zagađujućih materija među kojima su teški metali i industrijske hemikalije biće ažurirani (uglavnom pooštreni), a biće izbrisana četiri polutanta koji više nisu pretnja na nivou cele EU.

Navedene predloge sada treba da razmatraju Evropski parlament i Savet EU.