Evropska investiciona banka prekršila sopstvene ekološke standarde finansiranjem male hidroelektrane u Srbiji

Evropska investiciona banka (EIB) prekršila je svoje ekološke standarde prilikom odobravanja izgradnje male hidroelektrane Komalj u Srbiji, zaključeno je u postupku kroz žalbeni mehanizam te institucije.

Ekološko udruženje Rzav i CEE Bankwatch Network su u januaru prošle godine, uz podršku regionalnog ogranka Svetskog fonda za prirodu WWF Adria, podneli žalbu na rad EIB-a. Organizacije tvrde da je investicija te banke u izgradnju malih hidroelektrana Beli kamen i Komalj prouzrokovala veliku štetu na rekama Crni Rzav i Ribnica.

Ova postrojenja se nalaze u parku prirode Zlatibor. Međusobno su povezana takozvanim bajpasom i uzimaju vodu iz dve reke koje se nalaze u drugom stepenu zaštite.

Hidroelektrane su počele sa radom 2016. odnosno 2018. godine. Njihovu izgradnju finansirao je EIB kroz kredite za mala i srednja preduzeća koje su plasirali Banca Intesa Beograd i Credit Agricole Srbija.

Kako ističu ekološka udruženja, obe su izgrađene bez studija o proceni uticaja na životu sredinu. Ovo područje je 2006. godine izdvojeno kao područje od posebnog interesa za očuvanje ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.

Rezultati analiza rađenih na reci Crni Rzav pokazali su da je uništeno 9.2 kilometara toka

U toku 2020. godine urađene su hidrobiološke analize na osam reka u Srbiji. Istraživanje je radilo Ekološko udruženje Rzav uz pomoć organizacije WWF Adria. Rezultati analiza rađenih na reci Crni Rzav pokazali su da je uništeno 9.2 kilometara toka, saopštili su zaštitnici životne sredine.

U studiji je ukazano na drastično smanjenje količine vode duž vodotoka na kome su izgrađene hidroelektrane i prekomerno razmnožavanje algi. U poređenju sa podacima iz prethodnog perioda, registrovan je i drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge MHE.

EIB propustio da zatraži izradu studije uticaja na životnu sredinu

Žalbeni mehanizam EIB grupe je alat koji omogućava rešavanje sporova u slučajevima kada bilo ko javno izrazi sumnju da je ova međunarodna finansijska institucija u svom postupanju prekršila vlastita pravila ili druge propise ili obaveze.

U izveštaju o zaključcima povodom ove žalbe stoji da je banka propustila da donese odluku o neophodnosti procene uticaja na životnu sredinu u slučaju MHE Komalj. Navodi da se nije konsultovala sa zainteresovanim stranama i da nije sprovela obaveznu dubinsku analizu sistema posredničkog finansiranja odbačeni su kao neosnovani.

U postupku u okviru žalbenog mehanizma je utvrđeno da su svi navodi za MHE Beli kamen neosnovani.