Pregovarači Evropske komisije, Evropskog parlamenta i evropskog Saveta postigli su dogovor o usvajanju obavezujućeg cilja da 32 odsto finalne potrošnje energije do 2030. godine bude iz obnovljivih izvora, uz mogućnost povećanja posle revizije najkasnije do 2023.
Takođe su dogovoreni i novi ciljevi i pravila za sopstvenu potrošnju, biogoriva i sektor grejanja i hlađenja.
Inače, Evropska komisija je predložila da obavezujući cilj za obnovljive izvore energije (OIE) bude 27 odsto, dok je grupa zemalja EU zahtevala mnogo više. Trenutni cilj EU je 20 odsto OIE do 2020. godine.
Pregovarači tri evropske instituije su, takođe, odlučili da primene princip „energetska efikasnosta na prvom mestu“, što znači da u svim energetskim planovima, odlukama o politikama i investicijama, prioritet bude efikasnija potražnja i ponuda, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta (EP).
Dogovoreno je da najmanje 14 odsto goriva za sektor transporta mora da bude iz OIE do 2030. godine, kao i da prva generacija biogoriva, zasnovana na poljoprivrednim kulturama, koje se koriste u ishrani ljudi, mora biti ograničena na nivou koji će biti 2020. godine i da ne sme da pređe sedam odsto krajnje potrošnje u drumskom i železničkom saobraćaju. Udeo naprednih biogoriva i biogasa mora biti najmanje jedan odsto do 2025, a najmanje 3,5 do 2030.
Vetar u leđa za prozjumere
Deo dogovora je i da članice moraju da osiguraju da potrošač u EU može da postane prozjumer. To znači da im se dozvoli da proizvode obnovljivu energije za sopstvenu potrošnju, skladištenje i prodaju, da instaliraju i upravljaju sistemima za skladištenje električne energije u kombinaciji sa sistemima za proizvodnju za sopstvenu potrošnju (bez obaveze da plaćaju duple naknade), da ne plaćaju nikakve naknade za sopstvenu potrošnju energije do 2026. godine (uz određene izuzetke), da dobiju naknadu za proizvedenu električnu energiju koju isporučuju u mrežu i da mogu da se pridruže energetskim zadrugama kako bi energija iz OIE koju proizvode bila deo energetske tranzicije ka čistijoj energiji.
Takođe, dogovoreno je da se odredi cilj od 1,3 odsto godišnjeg povećanja učešća OIE za grejanje i hlađenje, izračunato za period od pet godina počev od 2021. godine.
Članice moraju da osiguraju da se informacije o energetskim performansama i udelu OIE u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja pružaju krajnjim potrošačima na pristupačan način.
Sasvim dovoljno ili premalo?
Evropska komisija je saopštenju navela da postignuti dogovor znači da su od osam predloga zakona iz paketa Čista energija za sve Evropljane, već dva usaglašena.
„Dogovor predstavlja teško izvojevanu pobedu u našim naporima za oslobađanje pravih potencijala tranzicije ka čistijoj energiji u Evropi“, rekao je komesar za klimatsku akciju i energetiku Miguel Arias Canete.
On je posebno zadovoljan novim evropskim ciljem od 32 odsto za OIE, čija će obavezujuća priroda obezbediti dodatnu sigurnost investitorima.
Ali, bivši poslanik nemačke Zelene stranke Hans-Josef Fell, koga nazivaju i ocem nemačkog pokreta za zelenu energiju, ocenio je novi cilj EU za OIE kao nedovoljno ambiciozan.
„To znači da će EU i dalje biti visoko zagađena i da će joj biti neophodna sve skuplja fosilna goriva i nuklearna energija da pokrije 68 odsto svojih potreba za energijom do 2030. godine. I sve to uprkos najnovijem dramatičnom rastu klimatskih katastrofa i ekstremnih vremenskih prilika“ rekao je on za Impact4All, dodajući da je EU izuzetno spora i da štiti svoje fosilne i nuklearne sektore.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.