EU novim solarnim elektranama 2022. nadomestila 102 tankera sa LNG-om

U EU će ove godine biti postavljen rekord u ukupnoj snazi novoinstaliranih solarnih elektrana – 41,4 gigavata, objavio je SolarPower Europe. Kapacitet odgovara energiji iz 102 puna tankera sa LNG-om, saopštila je ta organizacija i dodala da očekuje da ukupni kapacitet u sledeće četiri godine poraste 132 procenta, na 484 gigavata.

Evropska unija će 2022. pridodati rekordnih 41,4 gigavata snage za proizvodnju struje u solarnim panelima ili 47 procenata više nego prošle godine, procenio je SolarPower Europe u svojim Projekcijama za evropsko tržište struje iz solara za 2022-2026 (European Market Outlook for Solar Power 2022-2026) i nazvao to seizmičkim pomeranjem na energetskom horizontu. Nova postrojenja su takođe ukupno dvostruko veća nego 2020, stoji u dokumentu.

„Brojke su jasne. Solar je za Evropu pojas za spasavanje u energetskoj i klimatskoj krizi. Nijedan drugi izvor energije raste toliko brzo, niti pouzdano, kao solar. Gradimo bezbednu, zelenu, prosperitetnu Evropu na solarnim temeljima“, izjavila je generalna direktorka Valburga Hemetsberger.

Novi kapacitet može da pokrije potrebe 12,4 miliona evropskih domaćinstava za strujom i nadomešćuje 102 tankera sa tečnim prirodnim gasom, ističu u ovoj organizaciji. Štaviše, ona predviđa da će ukupna snaga solarnih elektrana 2022. skočiti 25 odsto na 208,9 gigavata.

Simson: Krovni solarni paneli treba da postanu obavezni

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson izjavila je da je cilj Strategije EU za solarnu energiju, usvojene ove godine, da se na mrežu zaključno sa 2025. priključi 320 gigavata iz fotonaponskih pogona te skoro 600 gigavata do kraja decenije. Evropska komisija je, osim toga, pokrenula inicijativu za pojednostavljenje postupka izdavanja dozvola, a traži i da ugradnja krovnih solarnih panela postane obavezna.

U projekcijama za nove solarne elektrane za 2023. prosek iznosi 53,6 gigavata, a godišnja ekspanzija u tom grafikonu se 2026. penje na 85 gigavata, što bi ukupnu snagu dovelo do 484 gigavata. Ako se gleda optimistični scenario za sledeću godinu, koji podrazumeva hitnu i ciljanu podršku iz javnih sredstava, izgradilo bi se 67,8 gigavata. Međunarodna agencija za energetiku je preporučila da se kapacitet 2023. poveća za 60 gigavata da bi se nadomestio manjak snabdevanja gasom iz Rusije.

Grčka zadržala vodeću poziciju među tržištima solarne električne energije u Jugoistočnoj Evropi

Grčka je na devetom mesto na listi deset najjačih tržišta za 2021. i 2022. godinu, kada je dodala 0,9 odnosno 1,34 gigavata. Ukupni kapacitet u srednjem scenariju za 2026. raste sa 5,58 gigavata na 15,9.

Ipak, najveći deo srednjenaponske mreže u Grčkoj je zagušen, piše u izveštaju, uz napomenu da će se isto desiti i sa sistemima visokog i ultravisokog napona. Solarne elektrane pojedinačne snage veće od jednog megavata trenutno čine 22 odsto ukupnog kapaciteta u zemlji.

U redosledu po instaliranom kapacitetu po glavi stanovnika, Grčka je pretekla maltu i stigla na osmu poziciju. Povećanje je iznosilo neverovatnih 35 odsto, na 541 vat. Holandija je ostala prva, premašivši jedan kilovat po osobi. Tačnije, dosegla je 1.044 vata.

Za kapacitet u Rumuniji se predviđa da će biti povećan s trenutnih 1,83 gigavata na celih osam. Složena godišnja stopa rasta, 44 odsto, druga je po visini među 15 država članica EU obuhvaćenih tim pregledom, a Grčka je šesta.

Složena godišnja stopa rasta koja se očekuje za ukupni kapacitet solarnih elektrana u Rumuniji druga je po visini u EU

Što se tiče preostalih zemalja koje prati Balkan Green Energy News, Slovenija ove godine povećava zbirnu snagu na 771 megavat, u poređenju sa 208 megavata u Hrvatskoj i impresivnih 1,55 gigavata u Bugarskoj i 447 megavata na Kipru, saopštio je SolarPower Europe.