EU će 2034. prestati da kompanijama daje besplatne dozvole za emisije CO2

Savet EU je usvojio reformu sistema za trgovanje emisijama CO2 i zakon o osnivanju Socijalnog klimatskog fonda, koji treba da doprinese ublažavanju energetskog siromaštva tokom energetske tranzicije. CBAM, prekogranični porez na ugljen-dioksid, uvodiće se postepeno i dostići pun obim na početku 2034, kada takođe budu sasvim eliminisane besplatne dozvole za ugljenik za domaće kompanije.

Posle višegodišnjih pregovora, Evropski parlament je prošle nedelje usvojio paket reformi Sistema Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS) i izglasao uvođenje uvoznog poreza na emisije ugljenika. On će se naplaćivati kroz Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika ili CBAM. Svaki segment je prošao s velikom većinom glasova.

Savet Evropske unije je zatim danas ozvaničio promene prihvatanjem svih pet zakona. Nova pravila podižu cilj smanjenja nivoa emisija u sektorima koje pokriva EU ETS za 2030. na 62 odsto sa nivoa iz 2005. godine.

Ona su deo paketa Fit-for-55. To je zakonodavna inicijativa, u skladu s Evropskim klimatskim zakonom, za obaranje ukupnih neto emisija gasova s efektom staklene bašte za barem 55 odsto i to pre kraja 2030. sa nivoa zabeleženih za 1990, da bi se održala putanja ka postizanju klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine.

CBAM-om se uspostavlja barijera za CO2

U okviru reforme EU ETS-a, besplatne dozvole za kompanije biće postepeno smanjivane od 2026. do ukidanja na kraju 2033, dok će istim tempom biti uvođen CBAM. To je budući sistem za ocarinjavanje uvoznog gvožđa, čelika, cementa, aluminijuma, đubriva, vodonika i električne energije po tarifama koje odgovaraju takozvanom udelu CO2 u sastavu te robe, sirovina i struje. U mehanizam će pod određenim uslovima biti uvedene i indirektne emisije.

Uvoznici kao što su proizvođači električne energije u termoelektranama na ugalj suočeni su s uvođenjem uvoznog poreza na emisije ugljenika

Uvoznici iz trećih zemalja, poput onih na Zapadnom Balkanu i Turske, mogu da izbegnu plaćanje uvoznog poreza na CO2 ukoliko se u njihovim državama uvedu ekvivalentni sistemi naplate emisija. Sredstva moraju da idu u budžet i da se upotrebe za podršku dekarbonizaciji.

Ugovorne strane Energetske zajednica, a među njima i države Zapadnog Balkana, moraju da ispune stroge uslove da bi uvođenje CBAM-a za električnu energiju bilo odloženo do 2030. godine.

Iz ETS-a 2 stižu sredstva za ublažavanje energetskog siromaštva

Jednim od novih zakona se u ETS integriše tržišni mehanizam Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) za kompenzovanje i smanjivanje emisija u međunarodnoj avijaciji – CORSIA. Sistem će se proširiti i na vodni saobraćaj.

Za goriva, drumski saobraćaj i zgradarstvo se osniva ETS 2. Za te sektore će naplata na ime ispuštanja gasova s efektom staklene bašte biti uvedena 2027, ili godinu dana kasnije ukoliko cene energenata budu izuzetno visoke.

Sistem trgovanja emisijama se proširuje na saobraćaj i zgrade

Deo prihoda od ETS-a 2 će biti usmeren u Socijalni klimatski fond. On će služiti državama članicama za mere i ulaganja u podršku ranjivim domaćinstvima, mikropreduzećima i korisnicima prevoznih sredstava, kako bi izdržali efekat promena na cene izgradnje, stanovanja, drumskog saobraćaja i u drugim sektorima.

Ovaj fond, zamišljen kao instrument za borbu protiv energetskog siromaštva, uglavnom će se puniti prihodima iz novog sistema, najviše do iznosa od 65 milijardi evra, a nacionalni doprinosi će iznositi 25 odsto. Postojaće od 2026. do 2032. godine.

Firme koje smanje svoje emisije zarađuju od prodaje viška dozvola iz ETS-a

Mehanizam za trgovanje emisijama je zasnovan na principu ‘zagađivač plaća’. Više od 10.000 elektrana i fabrika obavezno je da nabavi dozvole za svaku tonu CO2 koju emituju. Što manje tog gasa s efektom staklene bašte ispuste u vazduh, manje plate. Kompanije moraju da ih kupuju na aukcijama. Kada imaju višak sertifikata iz ETS-a, mogu da ih prodaju na berzi.

Niske cene emisija odvraćaju kompanije od investicija u zelene tehnologije

Međutim, neke od dozvola se dodeljuju besplatno, pogotovo u sektorima za koje postoji rizik da će kompanije seliti proizvodnju u druge delove sveta, gde su klimatski propisi manje strogi. Sertifikati za CO2 su donedavno bili prilično jeftini, budući da je posle finansijske krize iz 2008. potražnja smanjena. Veliki višak na tržištu u kombinaciji s niskim cenama odvraća investitore od prihvatanja zelenih tehnologija, čime se oslabljuje efikasnost sistema za naplatu emisija u borbi protiv klimatskih promena.

Da bi prevazišla ovu prepreku, EU je 2015. oformila rezervu za stabilnost tržišta, MSR, kako bi bolje uskladila ponudu i potražnju za dozvolama, pa 24 odsto svih ETS dozvola drži u rezervi, a u slučaju manjka može da ih pusti na tržište.

Evropski parlament upozorava da zarobljavanje ugljenika nije panacea

Povrh svega, evropski poslanici i poslanice su usvojili rezoluciju o zarobljavanju ugljenika. Upozorili su EU da se ne oslanja previše na uklanjanje CO2 iz atmosfere u nastojanjima da postane klimatski neutralna, a i da nakon 2050. ima negativne neto emisije.

Parlament je saopštio da je primio k znanju predlog Evropske komisije da se na nivou EU usvoji okvir za sertifikaciju kao i njenu nameru da uvede okvir za prihvatanje aktivnosti koje dovode do uklanjanja ugljenika iz atmosfere. To zakonodavno telo je naglasilo da treba da se upotrebi takav okvir za praćenje, izveštavanje i verifikaciju (MRV) kako bi se podstaklo uklanjanje ugljenika.

Parlamentarci su podvukli da poljoprivreda i šumarstvo treba da imaju značajnu ulogu u segmentu korišćenja zemljišta. Podsetili su da povećanje sadržine ugljenika u zemljištu donosi mnogostruku korist uključujući jačanje kvaliteta i plodnosti.

Ipak, oni su prepoznali ulogu tehnologija za prikupljanje i skladištenje ugljenika (CCS) i prikupljanje i upotrebu ugljenika (CCU). Pozvali su komisiju da uvede i sistem praćenja uhvaćenog CO2 u kojem bi se razdvojilo hvatanje na izvoru emisija i iz atmosfere, kako bi se izbeglo dvostruko upisivanje.

Kritičari tvrde da se kompanije u sektoru fosilnih goriva i neke energetski intenzivne kompanije, prvenstveno proizvođači čelika i cementa, zalažu za CCS i razvoj rešenja za upotrebu ugljenika kako bi imale izgovor da izbegnu pravu dekarbonizaciju.