EPCG NET – Zapadni Balkan samo udružen može do grantova za energetsku tranziciju

Energetske tranzicije ne može biti bez značajnije finansijske pomoći i podrške iz Evropske unije, a neophodna su bespovratna i namenski opredeljena sredstva, poručeno je na Simpozijumu energetike EPCG NET 2024 u Budvi. Zemlje regiona trebalo da budu složne i zajednički nastupaju ka Energetskoj zajednici u pristupu fondovima, zaključili su učesnici i učesnice.

U Budvi je danas počeo dvodnevni Simpozijum energetike EPCG NET 2024 u organizaciji Elektroprivrede Crne Gore, u saradnji sa Savezom energetičara. „Bog nam je dao neiscrpan resurs. Kompletna energetska tranzicija će se kretati u smjeru da se što bolje iskoristi energija Sunca. U energetici treba da nam svaka vremenska prilika odgovara. Tu smo da pomognemo jedni drugima“, izjavio je predsednik Odbora direktora EPCG-a Milutin Đukanović.

Ministar energetike i rudarstva Saša Mujović poručio je da Crna Gora ima velik potencijal i ogromnu priliku da ga valorizuje, ali da je put od sirovog potencijala do finalnog proizvoda često trnovit i dug i da zahteva beskrajnu fokusiranost.

„Crna Gora nije znala da iskoristi svoj potencijal. Odlučila je da bije neke tuđe bitke ili neke manje važne bitke. Odlučila je da zanemaruje svoje egzistencijalne probleme, da propušta razvojne šanse. Time je Crna Gora zaboravila na jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da neuspješan i siromašan nije nikome dobar i poželjan drug i nadam se da je ta lekcija naučena zauvijek“, izjavio je.

Zapadnom Balkanu trebaju isti razvojni fondovi kao Zapadnoj i Srednjoj Evropi

Mujović je uveren da energetske tranzicije nema i ne može biti bez značajnije finansijske pomoći i podrške iz Evrope, saopštio je EPCG.

„Tražimo i želimo kontinuiranu i snažnu podršku Evropske unije, Energetske zajednice. I ne tražim samo podršku za Crnu Goru, nego za sve zemlje Zapadnog Balkana. Želim za Zapadni Balkan isti tretman koji imaju zemlje Srednje Evrope. Želim da nama budu dostupni isti razvojni fondovi kao zemljama Zapadne i Srednje Evrope. Tek tada možemo govoriti o našoj zajedničkoj intenciji da obezbijedimo dovoljno čiste energije za sve Evropljane“, poruka je Mujovića sa otvaranja EPCG NET-a.

Istakao je da će bespovratna i planski opredeljena sredstva rešiti problem.

„Kasnimo sa donošenjem nekoliko ključnih dokumenata. Prvi među njima je Nacionalni energetski i klimatski plan [NEKP ili NECP], od kojeg sve polazi i do 2030. godine sve naše aktivnosti, ulaganja, prizivanja stranih i domaćih partnera zavise od toga šta je predviđeno tim planom“, rekao je Mujović.

Crna Gora kasni s donošenjem NEKP-a i tri zakona iz oblasti energetike

Kazao je da kasne Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, Zakon o energetici i Zakon o prekograničnoj razmjeni energije, navodeći da je to osnovni preduslov za konekciju tržišta električne energije Crne Gore sa međunarodnim tržištem.

Istakao je da u Crnoj Gori postoji i nedostatak prenosnih i distributivnih kapaciteta. Nacionalne elektroprivede ne mogu same sprovesti energetsku tranziciju, jer nemaju dovoljno sredstava, naveo je Mujović, sa čime su se njegovi sagovornici složili.

Lorkovski: Napredak Crne Gore za svaku pohvalu

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski izjavio je da je regionalna saradnja snažan alat i da region mora da se integriše i priključi se energetskom tržištu Evropske unije pre 2026. godine. Pritom je ukazao na pakete zakona i propisa koji su usvojeni u decembru 2022.

„Treba da postoji jedan kohezivni okvir kako bi se postigli energetski ciljevi Evropske unije. Svaka država mora pažljivo pristupiti harmonizaciji svojih zakona. Crna Gora je postigla napredak koji je za svaku pohvalu“, kazao je Lorkovski.

Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan je prilika za integraciju

Ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Kristina Popa podsetila je na prvom panelu na EPCG NET-u da je cilj Plana rasta za Zapadni Balkan da se region integriše u jedinstveno tržište EU, paralelno sa procesom pridruživanja.

„Proces pridruživanja je veoma bitan što se tiče biznisa i ekonomije, zato što je to pitanje koje utiče na sve, a energetika je pitanje koje se dotiče svega. Zbog toga je izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta u kontekstu pridruživanja EU“, rekla je Popa.

Prema njenim rečima, vladavina prava je od ključne važnosti za investicionu klimu.

Pomoćnica ministarke energetike i rudarstva Srbije Jovana Joksimović kazala je da država treba da uspostavi institucionalni okvir, da strateške pravce, zajedno sa društvom, stručnom zajednicom, privatnim sektorom. „Samo tako možemo da imamo uspešnu zelenu tranziciju“, dodala je.

Za Republiku Srpsku zainteresovano mnogo investitora, mada je EU obustavila finansijsku podršku

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić kazao je da je taj entitet usvojio kompletno zakonodavstvo neophodno da bi se moglo odgovoriti na izazove tranzicije.

„Zakoni su već odavno u primjeni. Jako smo se otvorili prema investicijama. Imamo jako mnogo investitora. Danas su interesovanja za investiranja u Republiku Srpsku, u sektor energetike, čak i znatno veća nego što su potencijali i mogućnosti da odgovorimo takve zahtjeve. Sada smo u fazi da idemo u operativnu realizaciju započetih projekata“, naveo je Đokić.

Kazao je i da trenutno nijedan projekat u tom entitetu ne finansira nijedna evropska finansijska institucija.

Zakoni i stabilnost tržišta ključni za privlačenje ulaganja

Šefica odeljenja za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice Jasmina Trhulj istakla je da su toj organizaciji potrebni jasni planovi, pogotovo integrisani nacionalni energetski i klimatski planovi, koje su ugovorne strane dužne da usvoje.

„Takođe, očekujemo stabilan pravno-regulatorni okvir. Ono gde investicije idu je tamo gde postoje stabilni propisi i zakonodavni okvir, kao i uređeno stabilno tržište električne energije koje šalje cenovne signale“, navela je Trhulj.

Region mora da ubrza investiranje u elektromrežu, upozorio je Remon Zakarija iz EBRD-a

Poručila je da Energetska zajednica nastoji da pomaže državama koliko je moguće da ispune svoje obaveze. „Celi ugovor o Energetskoj zajednici je nastao iz razloga da se privuku investicije u region“, kazala je Trhulj.

Šef kancelarije EBRD-a u Crnoj Gori Remon Zakarija podsetio je na Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), koji daje mogućnost da se podrže grantovi za razvoj infrastrukture.

„To ide u smeru jačanja elektromreža, jer očigledno elektromreže su ključna prepreka koja onemogućava novim kapacitetima da budu iskorišćeni u potpunosti u regionu. Morate da investirate u prenosne elektromreže i da ubrzate te investicije. To je instrument EU koji može biti od pomoći upravo za to“, rekao je Zakarija.