EPBiH će interno obračunavati cenu CO2 na poziv Energetske zajednice

Elektroprivreda Bosne i Hercegovine namerava da od sledeće godine uključuje cene ugljen-dioksida u svoje finansijske obračune, na inicijativu Energetske zajednice, izjavio je generalni direktor Admir Andelija. Tako će postati prva kompanija u zemlji koja to praktikuje.

Najveći operater termoelektrana na ugalj u Bosni i Hercegovini otkrio je svoj plan da na internom nivou uvede stavku cena emisija ugljenika. Elektroprivreda BiH (EPBiH), u državnom vlasništvu, potpisaće sutra sporazum s direktorom Sekretarijata Energetske zajednice Janezom Kopačom, najavio je generalni direktor Admir Andelija i dodao da bi troškovi na ime CO2 dogodine trebalo da budu uključeni u obračune.

EPBiH je nedavno procenio godišnje potencijalne finansijske obaveze za ispuštanje CO2 na 200 miliona evra.

On je rekao na Samitu energetike Trebinje da je kompanija pristala da postane prva u zemlji koja će interno obračunavati te buduće takse i da je spremna da donosi teške odluke. Kopač je ranije izjavio da bi proizvođači električne energije za početak trebalo barem da izračunavaju koliko bi morali da plate za emisije gasova s efektom staklene bašte kada se uvede takav sistem.

Plaćanje CO2 će naneti težak udarac vlasnicima termoelektrana kao što je EPBiH

Zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale da uvedu naplatu za ispušteni CO2, tako da se EPBiH i drugi operateri termoelektrana na ugalj suočavaju s ogromnim gubicima. Vrednost tih dozvola je u Sistemu za trgovanje emisijama Evropske unije (EU ETS) ovog meseca prvi put premašila 55 evra za tonu ekvivalenta ugljen-dioksida, što znači da bi za kompanije u navedenom sektoru u regionu bile skuplje od svih ostalih troškova zajedno.

Crna Gora već ima nacionalni sistem za naplatu emisija CO2 i trgovanje sertifikatima. Proizvođač struje ESM, u vlasništvu Vlade Severne Makedonije, najavio je da će pre kraja godine uvesti interni obračun troškova na ime ugljenika.

Andelija traži pomoć od EU, Energetske zajednice pri dekarbonizaciji

Andelija je ocenio da Zapadni Balkan ima iste obaveze po pitanju dekarbonizacije kao države članice EU, ali ne i iste mogućnosti, i izrazio nadu da će EU i Sekretarijat Energetske zajednice pružiti podršku. Dodao je da EPBiH planira da do 2030. razvije projekte energije iz obnovljivih izvora ukupne snage 700 megavata.

EPBiH namerava da do kraja decenije instalira 700 megavata iz obnovljivih izvora

Ovaj zvaničnik je ukazao na to da je ugalj izvor za 80 odsto proizvodnje njegove kompanije. Ona poseduje termoelektrane Tuzla i Kakanj, za koje je zakazano gašenje ukupno 410 megavata kapaciteta pre kraja tekuće decenije, rekao je. Za Kakanj se potpuno zatvaranje planira za 2040. godinu.

EPBiH gradi još jedan blok u Tuzli, a gašenje je predviđeno 2050. godine. BiH je u opasnosti da joj zbog tog projekta budu uvedene sankcije.

Ove godine će biti upućeni javni pozivi za postavljanje fotonaponskih sistema od ukupno 150 megavata

Andelija je izneo procenu da će kompanija do jeseni objaviti javne pozive za podizanje tri solarne elektrane ukupne snage 120 megavata i još jednog fotonaponskog pogona od 30 megavata, predviđenog za lokaciju njenog vetroparka Podveležje. Među projektima u pripremi je do 250 megavata iz hidroelektrana: dveju na reci Bosni i po jedne na Drini i u gornjem toku Neretve, napomenuo je.

Državni proizvođač električne energije razvija četiri hidrocentrale ukupne snage do 250 megavata

Generalni direktor firme je izjavio da su u toku pregovori s privatnim vlasnicima o akviriranju do 15 postrojenja na obnovljive izvore. On je podvukao da EPBiH takođe razrađuje planove za vetroelektrane Vlašić i Bitovnja od po 50 megavata. Kompanija deluje na prostoru Federacije BiH. U Republici Srpskoj su još tri elektrane na ugalj.

Ukoliko zemlje Zapadnog Balkana ne uvedu vlastite sisteme za trgovanje emisijama, izvoznici u EU će biti pogođeni tamošnjim planiranim prekograničnim porezom na ugljenik.