Energetsko tržište Zapadnog Balkana treba da se integriše radi lakše energetske tranzicije, finansiranja

Zemlje Zapadnog Balkana istovremeno prolaze kroz energetsku tranziciju, pa zajednički pristup omogućava lakše finansiranje zelene energije i napuštanje upotrebe uglja, izjavili su zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Buschle i troje stručnjaka s kojima je razgovarao Balkan Green Energy News. Međutim, izvori sredstava su još daleko od dovoljnih.

Agora Energiewende sprovodi projekat Energetska tranzicija Zapadnog Balkana – Balkanski zeleni dogovor, namenjen prikazivanju ekonomskih, finansijskih i koristi po energetsku bezbednost koje okvir Evropskog zelenog dogovora pruža zemljama regiona što se uveliko oslanjaju na ugalj. Balkan Green Energy News tim povodom za svoje čitaoce analizira napredak u energetskoj tranziciji.

Razgovarali smo sa zamenikom direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirkom Buschleom, zatim Christianom Redlom i Sonjom Risteskom iz Agore i Dardanom Abazijem, višim istraživačem na Institutu za razvojnu politiku (INDEP) u Prištini. On je dao uvid u izazove s kojima se suočava Kosovo*.

Naši sagovornici su se složili da tržišta električne energije u regionu treba da se integrišu da bi potrebe za balansiranjem i fleksibilnošću dok raste učešće obnovljivih izvora bile manje, što bi rezultovalo nižim troškovima za potrošače. Što se tiče efekata tekuće energetske krize u Evropi i šire, naveli su da to jasno pokazuje da ekspanzija zelene energije mora da se ubrza, ali i da sektor fosilnih goriva mora da snosi posledice svog uticaja na društvo.

Nema nazad

„Uveren sam da kazaljke na satu energetske tranzicije ugovornih strana ne mogu i neće krenuti unazad. Energetska zajednica neće postati nekakav evropski rezervat za ugljenik. Njene ugovorne strane su dovoljno pametne i inovativne da se prilagode, umesto da ih neko vuče ka smanjenju neto emisija na nulu“, naglasio je Buschle. On je dodao da je uticaj na radnike u sektoru uglja i stanovnike regiona gde je privreda zavisna od tog fosilnog goriva jedan od ključnih elemenata transformacije, ali je i priznao da postojeći finansijski mehanizmi nisu dovoljni da ublaže udarac.

Finansiranje može da se obezbedi preko donatora i atraktivnih kredita međunarodnih finansijskih organizacija

Još jedna zajednička tačka u intervjuima je da naplata ispuštanja ugljenika donosi koristi po društvo, jer oslobađa izvoznike od plaćanja planiranog graničnog poreza Evropske unije i obezbeđuje javna sredstva za podsticanje obnovljive energije i zelenih inovacija. Taj sistem će biti uveden kroz Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika ili CBAM.

U skladu sa strategijom EU, Sekretarijat Energetske zajednice i Agora Energiewende snažno preporučuju postepeno smanjivanje upotrebe uglja na nulu. Ove dve organizacije su obećale da će pomoći zemljama u regionu u tom postupku, uključujući uvođenje domaćih poreza na ugljenik, i asistirati im pri obezbeđivanju eksternih finansijskih sredstava mimo Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan. Zamisao je da se dobiju donacije i atraktivni zajmovi međunarodnih finansijskih organizacija.

Zeleni scenario isključuje subvencije za fosilna goriva, podrazumeva transparentnost

„Ugovorne strane će morati da se opredele kako da troše svoje vlastite javne resurse. U to ulazi preispitivanje subvencija za fosilna goriva i, u opštijem smislu, opredeljivanje za investicije koje mogu da izdrže izazov vremena, da ne bi propale zbog toga što nisu održive u zelenom scenariju“, upozorio je Buschle. Tranzicija ne može da krene pravim tokom bez stabilnog i transparentnog upravljanja tržištima, podvukao je.

Ovaj visoki zvaničnik Energetske zajednice je izjavio da bi unapređenje oblika tržišta moralo da bude usredsređeno na mehanizme podrške čiji su troškovi manji nego kod fidin tarifa. Operateri postrojenja za proizvodnju obnovljive energije moraju da „preuzmu balansnu odgovornost s predvidljivim troškovima“, za šta je potrebno formirati likvidna i neremećena tržišta struje za isporuku u kratkim rokovima, izjavio je.

Mehanizmi za aukcije su u razvoju širom regiona, a cilj je da se poveća konkurentnost u nadmetanju za državnu podršku, s idejom da se smanje troškovi, što će se na kraju odraziti i na potrošače. Ali uvođenje obnovljivih izvora takođe zavisi od prevazilaženja tehničkih prepreka i sprovođenja reformi.

Donošenje propisa na Zapadnom Balkanu ima odgovarajuću dinamiku

Na pozitivnoj strani, ugovorne strane Energetske zajednice su nedavno prihvatile Direktivu o obnovljivim izvorima (REDII) i nastavljaju da unapređuju pravni okvir, naveo je Buschle. Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija prednjače u uvođenju aukcija i alternativa fidin tarifama, po njegovom mišljenju.

„Srbija je prošle godine usvojila jedan od najboljih zakona o energiji iz obnovljivih izvora u Evropi, a upravo treba da zaprati ostale u tenderima za nove kapacitete. I drugi će se priključiti. Regija počinje da iskorišćava puni potencijal vetra i solara, a verovatno će čak postati uspešnija u tome nego zasićenija tržišta u Evropi, ukoliko ugovorne strane održe kurs“, izjavio je Buschle.

Zabrana državne pomoći sužava mogućnosti za finansiranje novih pogona na ugalj

Upitan za efekat kašnjenja rekonstrukcije termoelektrane na ugalj Pljevlja u Crnoj Gori na energetsku tranziciju regiona, zvaničnik Energetske zajednice je ukazao na to da ugovor o osnivanju organizacije iz 2005. već predviđa postepeni prestanak korišćenja uglja. Zabrana državne pomoći sužava mogućnosti za finansiranje novih pogona na ugalj, kao što se nedavno videlo u slučaju projekta Tuzla 7 u Bosni i Hercegovini, istakao je.

Sekretarijat je pokrenuo odgovarajuće prekršajne postupke i nastaviće da to sistematski radi, izjavio je Buschle.

Energetska kriza donela izazove za proces tranzicije

Agorina projektna menadžerka za Jugoistočnu Evropu Sonja Risteska naglasila je da ugovorne strane imaju zajednički cilj i obavezu da se pridruže unutrašnjem energetskom tržištu EU, po mogućnosti najkasnije 2030. godine. Navela je da njena organizacija pomaže u dijalogu o faznom napuštanju uglja unutar Zapadnog Balkana i sa susedima tih zemalja u EU i Jugoistočnoj Evropi.

Dirk Buschle je priznao da je debata trenutno verovatno zasenjena udarcem od skokova cena energenata u celoj Evropi. Ocenio je da su situaciju u regionu pogoršale havarije u zastarelim elektranama na ugalj.

Buschle: Kriza baca svetlo na manjak investicija javnih preduzeća u elektroenergetskom sektoru tokom poslednjih decenija, za šta nije odgovoran samo menadžment, nego i vlasti koje se uzdržavaju od reforme tržišta i kreacije cena

Kriza otkriva mane i opovrgava neke ustaljene mitove u filozofiji o energetskom sektoru u regionu, tvrdi Buschle. „Reč je, između ostalog, o verovanju da ciklus snabdevanja od domaće proizvodnje do domaće potrošnje po niskim cenama usled unakrsnog subvencionisanja funkcioniše na dug rok. Ekonomskim osnovama ne možemo prkositi, a po njima se realni troškovi moraju pokriti i to mora da obuhvati investicije u tehnologiju i sisteme koji mogu da izdrže test vremena. Kriza baca svetlo na manjak investicija javnih preduzeća u elektroenergetskom sektoru tokom poslednjih decenija, za šta nije odgovoran samo menadžment, nego i vlasti koje se uzdržavaju od reforme tržišta i kreacije cena,“ podvukao je.

Propagiranje oslanjanja na domaće prirodne resurse i smanjivanja zavisnosti od uvoza su prirodni refleksi u takvim okolnostima, objasnio je Buschle. Ali kada to vodi vraćanju monopolizacije tržišta, nacionalnoj autarhiji i oslanjanju na ugalj i lignit, reakcije ove vrste izazivaju neodrživ pritisak na budžet i neće poslužiti kao zaštita od sledeće krize, rekao je. „Moja zemlja, Nemačka, platila je visoku cenu zbog pokušaja da oživi ugalj nakon naftne krize iz sedamdesetih godina prošlog veka“, upozorio je.

Zajednice zavise od podrške u prevazilaženju krize, troškova dekarbonizacije

Učesnici u razgovoru s Balkan Green Energy Newsom su izrazili uverenje da za lokalne zajednice neophodna podrška u prevazilaženju ekonomskih i društvenih troškova dekarbonizacije kao i krize.

Kada je reč o Kosovu*, Dardan Abazi iz INDEP-a kaže da bi tamošnje vlasti morale da osnuju fond za ugrožene potrošače. „Uvoz po veoma visokim cenama dovodi do smanjenja investicija, a ponekad i do manjka energije. Stoga su ulaganja u nove projekte za proizvodnju energije jako bitna za prevazilaženje ovih kriza“, napomenuo je.

Pristup po kojem je zagađivač taj koji plaća podstiče potrošačku svest i brigu o životnoj sredini, navodi Dardan Abazi iz INDEP-a

Kosovo* je prošlog meseca bilo prisiljeno da uvede restrikcije struje. Tamo će morati da se ulaže i u energetsku efikasnost kroz Paket za ekonomsku obnovu i da se što pre ubrza investiranje u daljinsko grejanje radi smanjivanja potražnje za električnom energijom, po Dardanijevom mišljenju. Osim toga, on je ukazao na sporost liberalizacije tržišta i nedostatak jedinstvenog centra kojem bi se građani obraćali za energetsko unapređivanje stambenog prostora, rekavši da ti faktori smetaju razvoju kapaciteta zelene energije.

Budućnost tamošnjeg energetskog sistema je još uvek predmet rasprava, budući da je predlog izgradnje gasovoda propao, projekat termoelektrane na ugalj je otkazan, a rekonstrukcija postojećih je neizvesna. Abazi je napomenuo da su neka od rešenja tržišna integracija s Albanijom, podrška prozjumerima i uvođenje poreza za korisnike fosilnih resursa i na ugljenik.

Praksa da zagađivač plaća će podići potrošačku svest i brigu o životnoj sredini, smatra ovaj stručnjak. Risteska pak kaže da je naplata na ime ispuštenog ugljenika je jedna od alatki koje treba uvesti kroz široke reforme na Zapadnom Balkanu. Ta grupa zemalja ima prednost u odnosu na druge trgovinske partnere EU: prekogranični porez na CO2 će za elektroenergetski sektor biti primenjen tek 2030. i to samo ukoliko ne budu sprovedene brojne propisane reforme, ali finansiranje za to je dostupno, navela je.

 Prihod od taksi na ugljenik i CBAM-a namenjeni su isključivo u socijalne i klimatske svrhe i za životnu sredinu

Regionalna saradnja je apsolutno neophodna da se podeli teret prelaska sa uglja na čiste izvore, po rečima Risteske, koja je dodala da te napore finansijski i znanjem i iskustvom treba da podrže EU, Energetska zajednica i neki od njenih najvećih trgovinskih partnera, poput Nemačke.

Što se tiče CBAM-a i obaveze ugovornih strana da osmisle mehanizme za naplatu emisija ugljenika, Dirk Buschle je kazao da prihodi s te strane moraju da se usmere isključivo u jasno definisane socijalne i klimatske svrhe i životnu sredinu.

Države određuju svoj energetski miks u zavisnosti od potencijala, sistemskih troškova

O tehničkom aspektu i pogodnim modelima dekarbonizacije još uvek se raspravlja. Viši istraživač za evropsku saradnju u energetici u organizaciji Agora Energiewende Christian Redl izrazio je uverenje da su glavni nosioci obnovljivi izvori, pogotovo vetar i sunčeva energija.

„Potrebno nam je nekoliko opcija za fleksibilnost, od kojih su važne postojeće hidro-skladištenje i mreže. Trebaće nam novog kapaciteta za skladištenje, baterije za kratkoročno i vodonik za dugoročno, sezonsko skladištenje“, po njegovom mišljenju. Redl je dodao da gasna postrojenja imaju ulogu rezerve i u vršnom periodu, a ne za proizvodnju bazne energije.

Sve nove gasne elektrane moraju da budu konstruisane tako da mogu da pređu na vodonik, jer će fosilni gas za dve decenije verovatno biti van igre

Budući da fosilni gas treba da s vremenom bude odbačen, verovatno najkasnije 2040, zeleni vodonik bi preuzeo njegovo mesto u gasnim elektranama, istakao je. Radi toga će sve nove gasne elektrane morati da budu spremne za vodonik.

„Naravno da ima mnogo varijanti koje mogu da se pronađu, a s obzirom na to da je gas fosilno gorivo i na neizbežno postepeno smanjivanje njegove upotrebe, povećava se privlačnost alternativa poput skladištenja i vodonika. Naravno, tu takođe imamo pitanje sistemskih troškova i različitih potencijala od zemlje do zemlje za priključivanje baterija, reverzibilnih hidroelektrana ili vodonika dobijenog korišćenjem obnovljivih izvora energije. Ne očekuje se da elektroenergetski sistem bude isti u, na primer, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, nego da postane jasno da je sistem s neto nula emisija realistična prilika u okviru integrisanog tržišta električne energije“, izjavio je Redl.

Dobro povezani elektroenergetski sistemi sa geografski široko rasprostranjenim vetroelektranama i solarnim parkovima može da primi više energije iz obnovljivih izvora i smanji potrebe za balansiranjem i fleksibilnošću

Objasnio je da geografski široko rasprostranjene vetroelektrane i solarni parkovi doprinose ublažavanju efekata varijabilnosti vremenskih uslova, te da je to još jedan argument za regionalnu integraciju. „Kada ne postoje mogućnosti prekograničnog trgovanja, kada je tokom nekih sati velika proizvodnja iz vetra i solara, ta energija iz obnovljivih izvora bi morala da se skladišti ili delimično ograniči. Sve u svemu, integrisani elektroenergetski sistem može da primi više obnovljivih i da umanji potrebe za balansiranjem i fleksibilnošću i time obara troškove za potrošače“, podvukao je Redl.

Agora Energiewende je u jednoj ranijoj studiji pokazala da povezana Jugoistočna Evropa ima manje potrebe za fleksibilnošću i veću pouzdanost sistema.