Električna energija

Ekspertske organizacije podržavaju Zapadni Balkan da ubrza energetsku tranziciju i postigne Zeleni dogovor

Zapadni Balkan energetska tranzicija projekta Agora energiewende

Slika: Pixabay

Objavljeno

27.05.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

27.05.2021.

Država

Komentari

0

Podeli

Zemlje Zapadnog Balkana ovih meseci napravile su prve korake u energetskoj tranziciji. Iako smo ovih dana svedoci značajnih odluka koje su donele elektroprivrede i vlade iz regiona, poput uvođenja internih obračuna cene CO2, zaustavljanja gradnje termoelektrana na ugalj ili omogućavanja investicija u obnovljive izvore usvajanjem novih zakona, pred regionom je i dalje dug put da bi se proces energetske tranzicije u potpunosti ostvario. Na ovom putu, projekat koji sprovodi Agora Energiewende podržaće vlade da pripreme strategije i planove za postupan prestanak korišćenja uglja i povećanje udela obnovljivih izvora, ali i da identifikuju izvore finansiranja za aktivnosti u okviru energetske tranzicije.

Novi projekat koji je nedavno pokrenula nemačka ekspertska organizacija Agora Energiewende u saradnji sa lokalnim partnerima ASOR iz Srbije, INDEP sa Kosova*, RESET iz Bosne i Hercegovine, te konsultantskim firmama enervis i IEEFA zove se „Energetska tranzicija Zapadnog Balkana – Balkanski zeleni dogovor„. Cilj projekta je da pruži podršku vlastima Zapadnog Balkana da sprovedu tranziciju u elektroenergetskom sektoru od postupnog ukidanja upotrebe lignita do dominantne zastupljenosti obnovljivih izvora.

Projekat se sprovodi u okviru krovnog projekta „Na putu ka Balkanskom zelenom dogovoru: podrška tranziciji elektroenergetskog sektora ka obnovljivim izvorima energije na Zapadnom Balkanu“.

„Region je povukao nekoliko hrabrih poteza poslednjih meseci i nedelja. Makedonska elektroprivreda Elektrani na Severna Makedonija (ESM) najavila je uvođenje internog obračuna cena za CO2, zatim je isto uradila i Elektroprivreda BiH (EPBiH), ali je i EPBIH donela odluku o restrukturiranju rudnika, dok je Srbija odlučila da zaustavi izgradnju elektrane na ugalj Kolubara B“, kaže Sonja Risteska, projektni menadžer za JIE u Agora Energiewende.

Vlade u regionu takođe završavaju svoje nacionalne energetske i klimatske planove (NEKP), a elektroprivrede najavljuju ozbiljne investicije u projekte izgradnje postrojenja na obnovljive izvora energije.

Agora Energiewende i partnerske ekspertske organizacije će u narednih godinu ipo podržati region da ostvari  „zeleni dogovor“ u ​​energetskom sektoru, kroz sledeće aktivnosti:

  • Informisanje vlada o strategijama za postupan prestanak korišćenja uglja i njegovu zamenu obnovljivim izvorima;
  • Demonstriranje da je elektroenergetski sistem koji se zasniva na obnovljivim izvorima energije ekonomski i energetski ostvariv;
  • Utvrđivanje potreba za skladištenjem električne energije, kao sastavnog dela uvođenja varijabilnih obnovljivih izvora;
  • Predstavljanje mogućnosti za finansiranje u okviru Zelene agende Evropske unije za Zapadni Balkan;
  • Pružanje materijala, zasnovanih na činjenicama, za donošenje odluka koje će doprineti ambicioznijim politikama za obnovljive izvore i prestanak korišćenja uglja;
  • Doprinos uspostavljanju regionalnom dijalogu o izazovima i mogućnostima tranzicije od uglja ka obnovljivim izvorima

Izgradnja novih elektrana na lignit nije finansijski održiva ako se plaća CO2

U svojim aktivnostima Agora Energiewende namerava da koristi rezultate studije o prestanku korišćenja lignita do 2040. godine.  Studija je definisala jasne scenarije za napuštanje uglja u regionu Zapadnog Balkana koji su istovremeno isplativi i obezbeđuju sigurnost snabdevanja. Studija je izrađena u okviru projekta „Budućnost lignita na Zapadnom Balkanu„, sprovedenog 2020. godine.

Podsećanja radi, elektroenergetski sistemi Zapadnog Balkana pretežno se oslanjaju na termoelektrane, od kojih je 90 odsto starije od 30 godina, a 40 odsto od 40 godina (Grafikon 1), tako da postoji potreba za revizijom energetskih strategija.

agora energiewende zapadni balkan projekat dekarbonizacija termoelektrane starost
Grafikon 1 – Starost elektrana na lignit

„Studija pokazuje da izgradnja novih elektrana na lignit finansijski nije održiva u slučaju plaćanja CO2, bez obzira po kom modelu se to radilo (Grafikon 2), kao i da planiran i postepen prestanak korišćenja lignita, zasnovan na primeni solarne i energije vetra, regionalnoj integraciji tržišta električne energije i ograničenim ulaganjima u elektrane na gas osigurava sigurnost snabdevanja“, rekla je Risteska.

Rast proizvodnje obnovljivih izvoram, kako dodaje, omogućava održavanje izvozne pozicije regiona, dok bi oslanjanje na lignit stvorilo uvoznu zavisnost.

Investicije u slučaju prestanka korišćenja lignita do 2050. iznose oko 38-40 milijardi evra, što je dvostruko više nego u situaciji kada bi region nastavio da koristi lignit. Napuštanje lignita podrazumeva povećanu poslovnu aktivnost, rast i potencijal za zapošljavanje u čitavom regionu Zapadnog Balkana, dodala je ona.

agora energiewende zapadni balkan projekat dekarbonizacija isplativost termoelektrana
Grafikon 2 – Neto sadašnja vrednost u EUR/kW planiranih postrojenja na lignit bez cene CO2, ali sa prekograničnom taksom na CO2 i u skladu sa EU Sistemom za trgovanje emisijama

Jačanje dijaloga zasnovanog na činjenicama o energetskom planiranju u tranziciji

„Cilj projekta je da podrži dijalog zasnovan na činjenicama o energetskom planiranju i političkom okruženju koje prati energetsku tranziciju na Zapadnom Balkanu, kao i da stvori prostor za saradnju lokalnih, nacionalnih i regionalnih vlasti sa krajnjim ciljem dekarbonizovanja elektroenergetskih sistema“, kaže Ristevska.

Aktivnosti u okviru projekta će podržati Zelenu agendu EU za Zapadni Balkan kroz dva ključna procesa:

  • finansiranje tranzicije od uglja ka čistoj energiji i
  • tehnička izvodljivost ubrzanog prestanka korišćenja uglja, imajući u vidu rizik investiranja u imovinu koja će predstavljati zarobljena sredstva, što se odnosi na ulaganja u gasnu infrastrukturu.

„Konkretno ćemo pokazati kako može izgledati elektroenergetski sistem bez fosilnih goriva na Zapadnom Balkanu. Takođe ćemo podržati donosioce odluka tako što ćemo regulativu EU prilagoditi lokalnim uslovima, kao što je očekivani predlog Evropske komisije o uvođenju prekograničnor CO2 mehanizma koji uvodi taksu na izvoz iz regiona ka EU koji je CO2 intenzivan,“ istakla je predstavnica jedne od vodećih ekspertskih organizacija u oblasti energetske tranzicije u Evropi.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

EPS zapoceo gradnju prvog vetroparka

EPS najavio puštanje u rad vetroparka Kostolac za 26 meseci

20 маја 2022 - Elektroprivreda Srbije je ugovor o kreditu potpisala novembra 2017, a energetsku dozvolu za vetropark je dobila krajem 2018.

Sloveniju ocekuje skok cena struje u trecem kvartalu

Sloveniju očekuje skok cena struje u trećem kvartalu 2022.

19 маја 2022 - Potrošači struje u Sloveniji zasad nisu osetili cenovni udar, izjavio je Aleksander Mervar, generalni direktor kompanije ELES

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ruzicastog evo definicije H2 iz obnovljivih izvora

Kako razlikovati zeleni vodonik od plavog, sivog ili ružičastog: ovo je standard za zeleni H2

19 маја 2022 - Organizacija za zeleni vodonik objavila je Standard za zeleni vodonik kojim je definisala šta se smatra zelenim vodonikom

Vecina zemalja Zapadnog Balkana pravi prve konkretne poteze za oporezivanje CO2

Koje zemlje Zapadnog Balkana se pripremaju za uvođenje poreza na CO2

18 маја 2022 - Tako ubrzavaju dekarbonizaciju, ali i izbegavaju plaćanje prekogranične takse na CO2, čije je uvođenje za 2026. najavila EU