Energetska tranzicija nije partijsko, već globalno pitanje

Predstavnici kompanija s velikim investicijama u obnovljive izvore u Jugoistočnoj Evropi ukazali su danas na Beogradskom energetskom forumu na neophodnost modernizacije, razvoja infrastrukture i jačanja znanja na lokalnom nivou. Oni su na panelu o putanji i tempu napredovanja ka ugljenično neutralnoj budućnosti poručili da su za energetsku tranziciju potrebne ogromne investicije kao i da politički lideri shvate da to nije partijsko, već globalno pitanje i da je potrebno da svi idu u istom pravcu. Ovu dvodnevnu konferenciju organizuje Balkan Green Energy News.

Generalni direktor asocijacije WindEurope Džajls Dikson rekao je da 19 odsto električne energije u Evropskoj uniji dolazi od vetra i da su investitori sada sigurni da će imati stabilne prihode.

On je pohvalio to što je Srbija omogućila investitorima da imaju stabilne prihode kroz ugovore o razlici u ceni (CfD) preko aukcija za električnu energiju iz vetra i solara. Vlada je na nadmetanjima zadala pragmatične cene, kazao je Dikson i ocenio da nema smisla da se postave cene toliko niske da industrija ne može da ih realizuje, jer da onda vetroparkovi neće biti podignuti.

Lanac snabdevanja u industriji vetra u Evropi zapošljava 300.000 ljudi

Istakao je da je EU jasna po pitanju omasovljavanja izgradnje vetroelektrana i da je to suština akcionog plana usvojenog prošlog oktobra te osnov za Evropsku povelju o vetru, koju je potpisalo 26 vlada država članica i više od 300 kompanija duž celokupnog lanca snadbevanja.

Dikson je izjavio da je lanac snadbevanja u Evropi veoma jak, da se sastoji od 250 fabrika koje proizvode vetroturbine i komponente i da zapošljava 300.000 ljudi, te da se gradi još proizvodnih postrojenja.

EU želi da spreči povećanje zavisnosti od neevropskih izvora, rekao je i naveo da je bila zavisna od ruskog gasa i da sada ne želi da tu zavisnost zameni nekom drugom.

Strogi kriterijumi kada je u pitanju proizvodnja i upotreba vetroturbina značajni su sa aspekta nacionalne i bezbednosti podataka, dodao je Dikson.

Ovu panel-diskusiju je moderirao Branko Milićević, sekretar grupe stručnjaka za gas pri Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).

Akuo Energy: Potrebne ogromne investicije

Operativni direktor za Centralnu Evropu u kompaniji Akuo Energy Antoan Gimar ocenio je da se vidi da sistem elektromreža, posebno u Jugoistočnoj Evropi, nije još dovoljno razvijen i spreman za energetsku tranziciju, te je istakao da su potrebne ogromne investicije i da one moraju biti globalne i podeljene među svim zemljama.

On je naveo da je drugi izazov to što politički lideri moraju da razumeju da energetska tranzicija i klimatske promene nisu partijsko, već globalno pitanje. Na tom putovanju, koje će trajati do 2050. godine, po pet ili šest različitih vlada u svakoj državi moraće da ide u istom pravcu, upozorio je Gimar.

Potrebno je da politički lideri stave energetsku tranziciju iznad drugih pitanja i internih razmirica, rekao je i istakao da su oni ključni faktor koji taj proces može da ostvari ili zaustavi.

Po pet ili šest vlada u svakoj državi moraće jedna za drugom da se drže kursa energetske tranzicije

Upitan kako ubrzati tranziciju, istakao je da nema vremena da se čeka na nuklearni program, već da je odgovor u hibridizaciji, kao u Portugalu.

To će doneti stabilnost proizvodnje električne energije i pojeftiniti je, naveo je predstavnik Akuo Energyja.

Hibridizaciju je podržao i generalni direktor WindEurope-a. Naveo da je nju lako omogućiti izmenama zakona, što su prvo uradile Španija i Portugal, te je preporučio da isto uradi i Srbija.

Akuo Energy posluje u 30 zemalja širom sveta, uključujući Balkan. Ta francuska kompanija pregovara sa Severnom Makedonijom o strateškom partnerstvu za izgradnju solarne elektrane Stipion od preko 600 megavata, a radi na projektima i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Alcazar Energy: Zapadni Balkan da privuče investitore

Upitan kako bi Zapadni Balkan mogao da iskoristi tranziciju, suosnivač i izvršni partner kompanije Alcazar Energy Danijel Kalderon istakao je primere Turske, Maroka i Jordana. Odlučili su da privuku investitore i omoguće otvaranje održivih radnih mesta, pa su kapacitete iz obnovljivih izvora tako podigli za po mnogo gigavata, objasnio je.

To je moguće uraditi i na Zapadnom Balkanu, po Kalderonovom mišljenju. Napomenuo je da Alcazar razvija projekte širom sveta, a da se fokusira i na rad sa lokalnim zajednicama, kako bi radna mesta ostala u okviru njih. Ispostavilo da je takav način poslovanja profitabilan, poručio je Kalderon.

Alcazar Energy trenutno na Zapadnom Balkanu razvija projekte vetroparkove zbirne snage skoro 500 megavata. Ta kompanija je preuzela projekat vetroelektrane Bijela u Šavniku u Crnoj Gori. Planirana snaga iznosi 118 megavata, a investicija je procenjena na 200 miliona dolara.

Madsar: Razvoj novih projekata u Srbiji

Abu Dhabi Future Energy Co. (Masdar) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata investira u fotonaponske kapacitete i aktivna je u više od 30 zemalja sveta. Finska firma Taaleri Energia joj je partner u vetroparku Čibuk 1 u Srbiji i drugim investicijama u Evropi, a nameravaju da izgrade i Čibuk 2.

Viši menadžer za razvoj i investicije u kompaniji Masdar, Serkan Ata, rekao je da se ona oslanja na već stečeno znanje u Srbiji, navodeći da je fokusirana i na razvoj novih projekata.

On je naveo da je vlada veoma doprinela kreiranju odgovarajućeg okvira za poslovanje. U Masdaru se raduju najavljenim daljim poboljšanjima investicione klime, napomenuo je Ata.

Masdar ima cilj da dostigne 100 gigavata u narednih šest godina, do 2030. godine.

Ata kaže da je to ambiciozno, ali da je kompanija već dosta uradila na tom putu. Među projektima pominje i instaliranje postrojenja za skladištenje ugljen-dioksida na Bliskom istoku i plutajuće solarne elektrane u Centralnoj Aziji, kao i novi solarni park Al Dhafra od dva gigavata u UAE.