Energetska efikasnost

Energetska efikasnost može doneti 2,5 milijardi evra investicija Zapadnom Balkanu

pracenje energetske tranzicije energetska efikasnost zapadni balkan

Slika: Pixabay

Objavljeno

23.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

23.07.2020.

Država

Komentari

0

Podeli

Zemlje Zapadnog Balkana ne koriste svoj potencijal za poboljšanje energetske efikasnosti, uprkos činjenici da bi mere za uštedu energije mogle da privuku dodatne investicije u vrednosti od 2,5 milijarde evra i smanje potrošnju energije u zgradama do 40%, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker).

Najdrastičniji pokazatelj niskih ulaganja u energetsku efikasnost je energetski intenzitet regiona koji se može definisati kao količina energije koja se potroši da bi se dobio bruto društveni proizvod. Taj intenzitet je u regionu u rasponu od 20% do 50% u odnosu na EU, što znači da zemlje Zapadnog Balkana troše i do pet puta više energije po jedinici proizvoda.

Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je objavljivanje ovog izveštaja kako bi olakšao praćenje energetske tranzicije u šest ugovornih strana na Zapadnom Balkanu. Posle detalja u vezi sa berzama električne energije, smanjenjem emisija, obnovljivim izvorima energije, Balkan Green Energy News donosi i presek stanja u sektoru energetske efikasnosti.

U izveštaju se navodi da Albanija, BiH, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija imaju obavezu da primene EU Direktivu o energetskoj efikasnosti, prema kojoj je definisan cilj od 20% za povećanje energetske efikasnosti u Energetskoj zajednici do 2020. Takođe, određen je i limit za potrošnju primarne i finalne energije koji se odnosi na sve ugovorne strane Energetske zajednice.

One su, na drugoj strani, morale da usvoje nacionalne ciljeve za energetsku efikasnost i nacionalne planove sa merama koje se odnose na zgrade, prenos i distribuciju električne energije, sistem daljinskog grejanja i hlađenja.

Prema podacima za 2018, sve ugovorne strane osim BiH su znatno ispod limita utvrđenog za potrošnju. Međutim, njihov energetski intenzitet je i dalje nizak u poređenju s EU, navodi se u izveštaju.

pracenje energetske tranzicije energetska efikasnost ciljevi

Prilika za velike investicije

Renoviranje zgrada kako bi se dostigli minimalni zahtevi iz EU Direktive o energetskim performansama zgrada povećalo bi životni standard i poboljšalo zdravlje građana u regionu, ali i donelo uštedu energije do 40% u sektoru zgradarstva, navodi se u izveštaju.

Ovo ima još više smisla ako se zna da su zgrade najveći potrošač finalne energije, na koje otpada 43% ukupne potrošnje energije na Zapadnom Balkanu.

Sekretarijat Energetske zajednice u izveštaju navodi da su EU, međunarodne finansijske institucije i donatori dali svoj doprinos kako bi podržao region u ovoj oblasti. Jedan od primera je i Program za finansiranje zelene ekonomije (GEFF). Uprkos tome, rezultati su loši.

Između 2010. i 2020. region je u mere za uštedu energije u zgradama uložio 1,06 milijardi evra, što je samo 30% neophodnih investicija, koje su procenjene na 3,54 milijarde evra.

pracenje energetske tranzicije energetska efikasnost investicije

Rešenje je upotreba obnovljive energije u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja

U izveštaju se navodi i da je povećanje energetske efikasnosti moguće u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja.

Daljinsko grejanje zasnovano na obnovljivoj energiji ili rezidualnoj toploti je najekonomičnije, najčistije i najefikasnije rešenje za snabdevanje potrošača toplotnom energijom u urbanim sredinama, navodi se u izveštaju.

Zapadni Balkan ima dobar potencijal za korišćenja obnovljive energije (biomase, solarne i geotermalne energije) u sistemima daljinskog grejanja čime bi se iz upotrebe izbacila fosilna goriva. Ali, nedostaju investicije i politička volja da se taj potencijal iskoristi i dobije održiv sistem daljinskog grejanja.

Inače, na Zapadnom Balkanu se oko 14% ukupne potrošnje toplote proizvodi i distribuira krajnjim korisnicima preko daljinskih sistema grejanja.

Kao rešenje za finansiranje uvođenja obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja, u izveštaju se navodi i Fond za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in the Western Balkans – ReDEWeB).

pracenje energetske tranzicije daljinski sistemi grejanja

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Rečna toplotna pumpa kompanije Simens Energy stigla je u Manhajm

Simens Energy isporučio toplotnu pumpu za daljinsko grejanje koja će koristiti vodu iz Rajne

23. jul 2020. - Kompanija MVV iz Manhajma želi da korisnike snabdeva daljinskim grejanjem samo iz zelenih izvora. Rečna toplotna pumpa je jedno od rešenja.

strategiji-Kosovo-ciljeve-energetske-tranzicije-2031-godine

Kosovo* objavilo ciljeve energetske tranzicije do 2031. godine

23. jul 2020. - Vlada u Prištini cilja da 2031. bude 1,6 gigavata snage u zelenim elektranama, uz 340 MWh u baterijama i rekonstrukciju termoelektrana

Vrednost agrosolarnog tržišta do 2030. biće 9,3 milijarde dolara

Tržište agrosolara na putu da 2031. dostigne 9,3 milijarde dolara

23. jul 2020. - Broj ljudi na zemlji raste, čime pitanja proizvodnje hrane i energije postaju ključna. U novoj analizi se za rešenje nudi agrosolar.

Medeja Loncar Odrzivi razvoj Siemens trosak investicija buducnost

Održivi razvoj za Siemens nije trošak, već investicija u budućnost

23. jul 2020. - Uvođenje cirkularne ekonomije Srbiji može da donese 30.000 novih radnih mesta, izjavila je direktorka kompanije Siemens Srbija Medeja Lončar