Zemlje Zapadnog Balkana ne koriste svoj potencijal za poboljšanje energetske efikasnosti, uprkos činjenici da bi mere za uštedu energije mogle da privuku dodatne investicije u vrednosti od 2,5 milijarde evra i smanje potrošnju energije u zgradama do 40%, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker).
Najdrastičniji pokazatelj niskih ulaganja u energetsku efikasnost je energetski intenzitet regiona koji se može definisati kao količina energije koja se potroši da bi se dobio bruto društveni proizvod. Taj intenzitet je u regionu u rasponu od 20% do 50% u odnosu na EU, što znači da zemlje Zapadnog Balkana troše i do pet puta više energije po jedinici proizvoda.
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je objavljivanje ovog izveštaja kako bi olakšao praćenje energetske tranzicije u šest ugovornih strana na Zapadnom Balkanu. Posle detalja u vezi sa berzama električne energije, smanjenjem emisija, obnovljivim izvorima energije, Balkan Green Energy News donosi i presek stanja u sektoru energetske efikasnosti.
U izveštaju se navodi da Albanija, BiH, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija imaju obavezu da primene EU Direktivu o energetskoj efikasnosti, prema kojoj je definisan cilj od 20% za povećanje energetske efikasnosti u Energetskoj zajednici do 2020. Takođe, određen je i limit za potrošnju primarne i finalne energije koji se odnosi na sve ugovorne strane Energetske zajednice.
One su, na drugoj strani, morale da usvoje nacionalne ciljeve za energetsku efikasnost i nacionalne planove sa merama koje se odnose na zgrade, prenos i distribuciju električne energije, sistem daljinskog grejanja i hlađenja.
Prema podacima za 2018, sve ugovorne strane osim BiH su znatno ispod limita utvrđenog za potrošnju. Međutim, njihov energetski intenzitet je i dalje nizak u poređenju s EU, navodi se u izveštaju.
Prilika za velike investicije
Renoviranje zgrada kako bi se dostigli minimalni zahtevi iz EU Direktive o energetskim performansama zgrada povećalo bi životni standard i poboljšalo zdravlje građana u regionu, ali i donelo uštedu energije do 40% u sektoru zgradarstva, navodi se u izveštaju.
Ovo ima još više smisla ako se zna da su zgrade najveći potrošač finalne energije, na koje otpada 43% ukupne potrošnje energije na Zapadnom Balkanu.
Sekretarijat Energetske zajednice u izveštaju navodi da su EU, međunarodne finansijske institucije i donatori dali svoj doprinos kako bi podržao region u ovoj oblasti. Jedan od primera je i Program za finansiranje zelene ekonomije (GEFF). Uprkos tome, rezultati su loši.
Između 2010. i 2020. region je u mere za uštedu energije u zgradama uložio 1,06 milijardi evra, što je samo 30% neophodnih investicija, koje su procenjene na 3,54 milijarde evra.
Rešenje je upotreba obnovljive energije u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja
U izveštaju se navodi i da je povećanje energetske efikasnosti moguće u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja.
Daljinsko grejanje zasnovano na obnovljivoj energiji ili rezidualnoj toploti je najekonomičnije, najčistije i najefikasnije rešenje za snabdevanje potrošača toplotnom energijom u urbanim sredinama, navodi se u izveštaju.
Zapadni Balkan ima dobar potencijal za korišćenja obnovljive energije (biomase, solarne i geotermalne energije) u sistemima daljinskog grejanja čime bi se iz upotrebe izbacila fosilna goriva. Ali, nedostaju investicije i politička volja da se taj potencijal iskoristi i dobije održiv sistem daljinskog grejanja.
Inače, na Zapadnom Balkanu se oko 14% ukupne potrošnje toplote proizvodi i distribuira krajnjim korisnicima preko daljinskih sistema grejanja.
Kao rešenje za finansiranje uvođenja obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja, u izveštaju se navodi i Fond za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in the Western Balkans – ReDEWeB).
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.