Slika: Foto-Rabe, Pixabay
Emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva na putu su da se ove godine smanje rekordnih pet odsto ili više, pošto je pandemija bolesti COVID-19 gotovo paralisala privredu na svim stranama sveta. Ipak, zagađenje mora da se smanjuje konstantno, jer će ponovno zahuktavanje posle krize izazvane virusom korona vratiti gasove s efektom staklene bašte na ranije nivoe, upozoravaju stručnjaci za klimatske promene.
Zagađenje vazduha u Indiji je toliko umanjeno otkad je COVID-19 uslovio zabranu kretanja da ljudi na severu zemlje javljaju kako prvi put u poslednje tri decenije naziru Himalaje, koji su stotinama kilometara daleko. Emisije ugljenika i ostalih štetnih materija jenjavaju najvećom brzinom u istoriji zbog usporavanja industrije tokom mera za suzbijanje novog korona virusa, premda naučnici kažu da je to daleko od tempa potrebnog da se zaustave klimatske promene.
Stotine izveštaja iz sveta omogućuje nam da nakratko svedočimo obnavljanju prirode. Snimci divljih životinja što prolaze praznim ulicama su među najpopularnijim sadržajem na društvenim mrežama.
Čistije nebo pomaže onima koji pate od respiratornih bolesti i doprinosi stopi preživljavanja i zdravlju uopšte. A šta da činimo da to potraje?
Korona najviše pogodila potražnju za naftom
Rystad procenjuje da će industrija fosilnih goriva ove godine ispustiti pet odsto ili 2,5 milijarde tona manje ugljen-dioksida, CO2, nego lane. Istraživanje te konsultantske kuće naručio je Guardian. Rekordni pad, i najveći od takozvane Velike depresije pre jedne decenije, najviše je pripisan slabljenju potražnje za naftom – 1,8 milijardi tona.
Štaviše, smanjenje je veće nego tokom svih recesija u poslednjih pola veka zajedno. Prošlogodišnji učinak, 36,8 milijardi tona, uključuje proizvodnju cementa.
Deo rešenja za emisije ugljenika mogao bi biti u avio-prevozu
Izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku Fatih Birol rekao je za pomenuti list da je do ovog fenomena došlo uz patnju velikog broja pojedinaca koji su osiromašili. Na vladama je odgovornost da promene politiku i dobiju “planetu na kojoj je lakše živeti i srećnije, zdravije ljude”. Ukoliko donosioci odluka ne podupru korišćenje obnovljivih izvora energije, poboljšanje će “lako biti izbrisano” kada se zabrane kretanja ukinu, naglasio je Birol, na tragu svojih ranijih izjava.
Šef IEA Fatih Birol požuruje države da stimulišu proizvodnju energije iz održivih izvora da bismo imali “planetu na kojoj je lakše živeti i srećnije, zdravije ljude”
Rystad je saopštio da će smanjenje upotrebe gasa oduzeti 200 miliona tona CO2 u poređenju s 2019, a da će udeo uglja biti pola milijarde tona, zahvaljujući smanjenju potražnje za tim fosilnim gorivima za po 2,3 procenta.
“Ukoliko uvidimo da rad na daljinu funkcioniše, ljudi bi mogli da počnu da razmišljaju da li su nam potrebni letovi na velike razdaljine zarad ličnog susreta”, nagovestio je viši partner Erik Holm Reiso. Ozbiljan deo procenjenog smanjenja emisija štetnih gasova otpada na avio-prevoznike.
Obećanja na osnovu Pariskog sporazuma zaostaju za ciljevima za klimatske promene
Rob Jackson sa Univerziteta Stanford tvrdi, kako ga je citirao NPR, da ukupne emisije ugljenika ove godine zapravo neće imati poseban pad na ime ekonomske štete od korona virusa u slučaju da se trenutni nivoi ne održe. Carbon Brief je u poslednjem izveštaju ocenio da će smanjenje biti 5,5 odsto. S druge strane, udarac pandemije korona virusa je, čini se, preslab da ublaži pretnju koju donose klimatske promene, budući da je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) upozorio da emisije moraju da se smanjuju po 7,6 procenata godišnje celu deceniju.
Njegov izveštaj za referencu uzima cilj iz Pariskog sporazuma da se globalni rast temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. UNEP je napomenuo da sprovođenje mera na koje su se zemlje potpisnice dosad obavezale i dalje vodi ka skoku od 3,2 stepena.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.