Aleksandar Janjić, Ajla Mehinović, Sasho Saltirovski i Josip Dolić (Slika: BGEN)
Uključivanje prozjumera u dostizanje ciljeva nacionalnih energetskih i klimatskih planova, uvođenje finansijskih podsticaja, mogućnost njihovog udruživanja, ali i opcija da skladište energiju, neke su od važnih novina, prema mišljenju eksperata iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, u nedavno objavljenim smernicama Energetske zajednice za integraciju prozjumera u energetske mreže.
Nove smernice o integraciji prozjumera u mrežu donete su, prema rečima stručnjaka, kako bi smernice iz 2018. bile izmenjenje u skladu sa promenama iz EU paketa iz 2019. godine Čista energija za sve Evropljane (eng. Clean Energy for All Europeans – CEP), a to je, pre svega usvajanje pravno obavezujućeg okvira za priključenje i tretman prozjumera na nivou EU.
Cilj smernica za prozjumere je da članice Energetske zajednice omoguće potrošačima da sami proizvode i troše zelenu energiju
Smernice u suštini imaju cilj da podstaknu članice Energetske zajednice da omoguće građanima, ali i privredi, da proizvode, troše, skladište i prodaju električnu energiju koju sami proizvode iz obnovljivih izvora – odnosno da budu prozjumeri.
Pad troškova instalacije solarnih panela za oko 70% u poslednjih desetak godina učinio je da potrošači širom sveta masovno instaliraju solarne fotonaponske panele i proizvode električnu energiju za svoje potrebe. Region Zapadnog Balkana kasni u stvaranju zakonskog okvira koji bi ovo omogućio.
Balkan Green Energy News je stručnjake iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije pitao šta konkretno donose nove smernice u odnosu na smernice iz 2018. i kakav će biti njihov efekat na razvoj prozjumera.
Svoje mišljenje dali su Sasho Saltirovski, izvršni direktor Elektrodistribucije DOOEL (EVN Group), koja je i operator distributivnog sistema, Aleksandar Janjić, prof. dr sa Katedre za elektroenergetiku Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Josip Dolić, energetski stručnjak iz Bosne i Hercegovine, i Ajla Mehinović, član Regionalnog centra za održivu energetsku tranziciju – RESET.
U ovom tekstu pročitajte njihove odgovore na prvo pitanje, dok će odgovori na drugo biti objavljeni u sledećem tekstu.
Sasho Saltirovski: Više mogućnosti za podršku integracije prozjumera
Glavna razlika između smernica iz 2018. i ovih novih je u tome što su prve bile usmerene na uspostavljanje koncepta prozjumera u ugovornim stranama Energetske zajednice, a nove su više usmerene na olakšavanje integracije prozjumera i uklanjanje prepreka koje su primećene poslednjih nekoliko godina.
U tom kontekstu, neke od ključnih preporuka su sledeće:
Mogućnost da se prozjumeri organizuju i zajednički deluju u slučaju da koriste istu infrastrukturu (na primer, više prozjumera u jednoj stambenoj zgradi). Ovo bi trebalo da ojača njihov tržišni značaj i promoviše veće učešće u distributivnim sistemima.
Prethodne smernice davale su prednost neto merenju, dok nove preporučuju više mogućnosti za podršku integracije prozjumera, uključujući direktnu finansijsku podršku investiciji, druge šeme merenja (korišćenje opcije neto merenja samo tokom početne faze i na ograničen vremenski period zbog negativnog uticaja na troškove), fid-in tarife, smanjenje ili oslobađanje od poreza i taksi.
Snižen je prag za balansnu odgovornost prozjumera
Uvođenje pametnih brojila je način da se promoviše uloga prozjumera, što znači da bi svi potrošači trebalo da imaju pravo na ova brojila na nediskriminatoran i transparentan način, bilo putem velikih akcija njihove instalacije ili ugradnje na njhov zahtev. Prozjumer bi trebalo da snosi troškove instaliranja ili nadogradnje brojila, u skladu sa ranije objavljenim pravilima.
Veća pažnja usmerena je na tržišne aspekte, i preporuke o dinamičkim šemama za određivanje cena i odziv potrošnje (demand response), poslovni model energetskih usluga, zamenu dobavljača, balansnu odgovornost (ovde postoji blagi pad praga za izuzeće od balansne odgovornosti za potrošače sa instaliranom snagom manjom od 400 kW, dok je u prethodnim smernicama to bilo za snagu manju od 500 kW).
Prepoznavanje rizika koji trpi operator distributivnog sistema u smislu povraćaja troškova dovodi do preporuke o korišćenju mrežnih tarifa za prozjumere, koje bi trebalo da se sastoje i od komponente kapaciteta, a ne samo od komponente energije.
Aleksandar Janjić: Uputstvo za postavljanje zakonskog okvira
Dok su smernice iz 2018. godine bile praktične preporuke za tretman prozjumera, nove su mnogo više orijentisane ka postavljanju jasnog zakonskog okvira u skladu sa novim energetskim paketom EU.
Prvi set preporuka u smernicama upravo insistira da prozjumeri budu sagledani u nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP) svake zemlje, kao i da se proceni njihov doprinos nacionalnim ciljevima do 2030. Takođe, navodi se da je potrebno da države uvode što više podsticajnih mera, i precizira se da i NEKP obuhvati podsticajne politike za brže priključenje prozjumera.
Uspostaviti jedinstvenu kontaktnu tačku za objavu informacija o pravima, obavezama i koristima od toga da potrošači postanu prozjumeri
Posebno bitna odredba novih smernica odnosi se na pristup informacijama. Preporučuje se uspostavljanje jedinstvene kontaktne tačke za objavu informacija na veb stranicama nacionalnih ili lokalnih tela odgovornih za promociju obnovljivih izvora i energetsku efikasnost, pružajući krajnjim kupcima sve potrebne informacije u vezi sa njihovim pravima, obavezama i potencijalnim koristima od toga da postanu prozjumeri.
Smernice su prilagođene i novim tehnologijama, tako da je veći akcenat dat i na korišćenju skladištenja električne energije. Ovo direktno proizilazi iz odredbi novog paketa EU, koji podržava implementaciju skladišta na način da se maksimizuje integracija obnovljivih izvora energije i da se poveća korist i tržištu, mreži i kupcima.
U pogledu tehničke realizacije priključenja, preporučuju se da i tehničke karakteristike obnovljivih izvora (pre svega malih elektrana) budu definisane. Šeme naprednog merenja električne energije i pametna brojila sada su i obaveza, zbog potreba veće fleksibilnosti sistema, ali i razmena informacija.
Ajla Mehinović: Preporučuje se primena fid-in tarifa
Putem paketa Čista energija za sve Evropljane uvodi se pojam lokalne energetske zajednice, pa nove smjernice upućuju da treba omogućiti prozjumerima da djeluju pojedinačno ili kolektivno putem agregatora ili udruživanjem sa drugim prozjumerima kada se nalaze u istoj zgradi, uključujući višestambene objekte.
Slijedeći novu EU Direktivu o obnovljivim izvorima energije kojom se promoviše aktivno učešće prozjumera na tržištu električne energije, uključujući i ugovore o kupovini električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije (eng. Power Purchase Agreement, PPA), kao i peer-to-peer trgovanje, smjernice nalažu uključivanje mogućnosti peer-to-peer trgovine u zakonodavstvo.
Preporučuje se korištenje mehanizama odziva potražnje i tarifa ovisnih o vremenu korištenja
Operatorima sistema daju se smjernice za analizu lokacija na kojima bi prozjumeri sa mogućnošću skladištenja energije mogli najefikasnije pružiti podršku mreži. Preporučuje se da se iskorištenjem mehanizama odziva potražnje (eng. demand response), te tarifa ovisnih o vremenu korištenja (eng. time-of-use tariffs), utiče na povećanje fleksibilnosti sistema, olakšavajući time optimalnu integraciju malih generatorskih jedinica obnovljivih izvora, te smanjenje potrebe za obezbjeđenjem rezervnog kapaciteta.
Kada su u pitanju šeme podrške za integraciju obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem, novim smjernicama se daje preporuka za primjenu fid-in tarifa za male proizvođače, uključujući ugroženu kategoriju kupaca, dok je za ostale preporučena tendencija razdvajanja obračuna energije preuzete odnosno injektiranje iz/u mrežu slijedeći tržišne principe. U slučaju nedovoljne razvijenosti tržišta, obaveza o otkupu viška električne energije od prozjumera može biti nametnuta jednom ili više snabdjevača električnom energijom.
Josip Dolić: Pomoć za primenu direktiva
Prve smjernice iz 2018. su rađene na temelju određene studije što potvrđuje i sama Energetska zajednica i logično je da se razvojem paketa Čista energija za sve Evropljane stvorila prirodna potreba da se smjernice prilagode, što je vidim slučaj.
Smjernice su izmjenjene u smislu terminologije i smanjen je obim preporuka koje su u generalnom smislu, po mom mišljenju, ostale iste samo ih je manji broj, ali im je obuhvat isti i drugačije se zovu.
Smjernice su izmjenjene u smislu terminologije
Očito je nova EU Direktiva o obnovljivim izvorima energije (2018/2001) ponudila mnoge drugačije termine i realno „razradila“ staru direktivu (2009/28/EC), koja predstavlja aquis Energetske zajednice, te su stoga smjernice izmjenjene.
Smjernice trebaju poslužiti kao pomoćno sredstvo transponiranja i implementacije konkretnih direktiva i izrade konkretnih regulativa.
Evropska unija dobro prepoznaje važnost koncepta Prozjumer i njegov pozitivan uticaj na produžavanje životnog veka infrastrukture, na očuvanje životne sredine i na dalji razvoj slobodnog tržišta, jer i krajnji potrošač na taj način prepoznaje svoj interes.
Ono še neophodno uraditi u regionu je:
1. Meter roll-out – napokon modernizovati infrastrukturu i napraviti preteču Smartgrids instalacijom pametnih brojila i korišćenjem svih funkcionalnosti (uvid u real-time satne profile dostupno Prozjumetu i snabdevač u koji mu pruža uslugu balansiranje).
2. Relaksaciju procedura priključenja elektrana. Generalno, što se tiče Srbije, procedura je lepo definisana, samo fali opšta informisanosti. Ono što je problem, ne može elektrana od 5 kW da prolazi skoro istu proceduru kao elektrana od 500 kW iako solarne elektrane do 50 kW imaju neku olakšiću kroz izgradnju po Rešenju o odobrenju za izvođenje radova.
3. Država ozbiljnije treba da radi na promovisanju koncepta Prozjumer, EPS nema interes. Privatani snabdevači imaju i maksimalno su posvećeni (primer ENERGIE Gas and Power koja je prva sprovela zvanično priključenje Prosumera u Srbiji).
4. Uvođenje podsticajnih mera – Možda neto-merenje nije pravo rešenje kao podsticaja mera jer narušava rad tržišnih mehanizama (cena električne energije varira iz sata u sat na organizovanim tržištima, smanjuje se prihod operateru distributivnog sistema…). Feed-in premije bi bile najbolje rešenje, uz dodatni doprinos države kroz ukidanje poreza na nabavku opreme i uvođenjem mehanizma da fizičko lice prihoduje od prodaje viškova bez plaćanja bilo kakvih dažbina državi, prostom uplatom na žiro račun građana. Mada udruživanje fizičkih lica kroz energetske zadruge (kakav je slučaj Elektropionira iz Beograda) daje dovoljnu pravnu formu za uspešni razvoj koncepta Prozjumera i kod fizičkih lica.