Otpad

E-reciklaža odlaže otvaranje novog pogona zbog kašnjenja isplata države

E-reciklaza-odlaze-otvaranje-novog-pogona-zbog-kasnjenja-isplata-drzave

Photo: Pixabay

Objavljeno

26.04.2018.

Država

Podeli

Objavljeno

26.04.2018.

Država

Podeli

Kompanija E-reciklaža iz Niša odlaže za ovu godinu planirano otvaranje novog pogona za reciklažu i zapošljavanje još 100 ljudi, u situaciji u kojoj država reciklerima duguje 950 miliona dinara naknade iz 2016. i tri milijarde dinara iz 2017. godine, pri čemu već treću godinu za redom kasni 18 meseci sa isplatama.

E-reciklaža, čijih 160 radnika u fabrici dnevno preradi i do 100 tona elektronskog otpada, a sav reciklirani materijal izvozi, ima potencijal da poveća kapacitete prerade sa trenutnih 14.000 na 22.000 tona godišnje. Međutim, prema saopštenju kompanije, otvaranje novog pogona odlaže dok joj država ne isplati dugovanje i ne kreira stabilno i predvidljivo finansiranje iz Zelenog fonda.

“Sve dok se od 12 milijardi dinara, prikupljenih od eko takse, na tretman opasnog otpada troši 2,2 milijarde, neće biti dovoljno novca za tretman svih nastalih količina opasnog otpada”, rekao je direktor E-reciklaže Ninoslav Milenković.

Prema saopštenju, Ministarstvo finansija već treću godinu zaredom kasni 18 meseci sa isplatama za tretiran otpad, što uzrokuje dodatna nepotrebna zaduživanja kompanija, pa samim tim i kamate koje su ogromne.

Iz E-reciklaže smatraju da je najveći problem što se reciklerima isplaćuje samo 70% tretiranog otpada, zbog čega je moguće zaustavljanje većine prerađivačih kapaciteta u zadnjem kvartalu ove godine, što je po njima ravno ekološkoj katastrofi.

“Ključna stvar za napredak u ovoj oblasti je da se u narednom periodu obezbedi da naplaćena eko taksa bude usmerena na projekte iz oblasti životne sredine, kao i da se namenski troši. Neophodna je odlučna politika države u ovoj oblasti i razumevanje Ministarstva finansija, kako bi se eko takse naplatile u potpunosti od zagađivača, a tretiran opasan otpad platio na vreme i u celosti,” rekao je Milenković.

Iz E-reciklaže ocenjuju da je ohrabrujuće što ministar zaštite životne sredine Goran Trivan razume potencijal reciklažne industrije i doprinos koji recikleri daju u zaštiti životne sredine.

Reciklažna industrija traži stabilan sistem podsticaja

Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije, je u intervjuu za N1 ranije rekla da država još nije isplatila 950 miliona dinara naknade reciklerima iz 2016. i tri milijarde dinara dugovanja iz 2017. godine.

Iz budžeta za 2018. godinu predviđeno je da se reciklerima isplati 2,19 milijardi dinara umesto tri milijarde, napomenula je Obradović, podsetivši da Srbija generiše oko 100.000 tona opasnog otpada godišnje, od čega recikleri zbrinu oko 60.000 tona, pri čemu oko 40.000 tona ostaje nezbrinuto u prirodi i na neadekvatan način smešteno u skladištima širom Srbije.

Potrebno je da se sav opasan otpad zbrine, za šta je neophodan stabilan sistem podsticaja da bi ova grana reciklažne industrije mogla da funkcioniše, naglasila je Obradović, napomenuvši da bi sa tim stabilnim kapacitetom reciklažna industrija mogla da funkcioniše u punom kapacitetu i zaposli još ljudi, kao i da otvara nove reciklažne centre širom Srbije.

U Srbiji ima oko 2.150 izdatih dozvola firmama za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine.

Reciklažna industrija Srbije zapošljava više od 16.000 ljudi.

Komentara: (4)
sreten / 27.01.2019.

Mislimo da ministarstvo treba da podrži male sakupljače, koji jedva preživljavaju, da pomognu sa posticajnim srestvima a ne samo velikim centrima kojima daju ogromna srestva a oni izvoze i zarađuju ogroman novac sa državnim parama. Ministarstvo treba da da srestva malim sakupljačima i onda bih bilo sakupljeno i predato mnogo veće količine sirovina tako bih Srbija bila mnogo čistija i povećao bih se broj malih sakupljača.
Naprotiv država daje velikim centrima ogroman novac a oni nama za sirovine plaćaju minimalnu cenu kojom sakupljč jedva pokrije troškove.

Verica Obradovic / 05.06.2023.

Postovani,
gde mogu da donesem stare IT uredjaje, telefone..

Sonja Rukavina Rukavina / 14.07.2023.

Proucavam mape za reciklazu elek.fobe(stari mob,laptop…) u N.Bg.Puno teksta,a i puno trazenha..rezultat-ne shvatam na kom mestu,adresi moze da se ostavi ova vrsta otpada…!…

vladisav andrić / 07.02.2024.

Podržavam recuklažu elektronskog i drugog otpada, država bi to trebala apsolutno da pomogne da ne bi bilo na hiljde divljih deponija u Srbiji, Već nekoliko dana pokušavam da predam dva kompletna kompjutera uz minimalnu naknadu i to ne uspoevam. Ako neko zna kontakt biću zahvalan.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Energetski intenzivna industrija u Srbiji se sprema za CBAM – za primenu rešenja za dekarbonizaciju traži podršku države

26. april 2018. - Privreda Srbije se ne boji dekarbonizacije i CBAM-a, ali je zabrinuta da država ne prepoznaje šta je sve potrebno da olakša poziciju pogođenim industrijama, poručili su na Beogradskom energetskom forumu veliki industrijski proizvođači

CBAM pred vratima – Srbija na potezu da stvori uslove za domaću privredu

CBAM pred vratima – Srbija na potezu da stvori uslove za domaću privredu

26. april 2018. - Industrijski akteri u Srbiji imaju sva znanja da maksimalno umanje emisije CO2 i učestvuju u ekološkom preporodu zemlje, kaže generalni direktor kompanije Lafarge Srbija Dimitrije Knjeginjić

Evropska unija radi na uvođenju novih mera za smajenje ambalažnog otpada

Evropska unija uvodi mere za ograničavanje količine ambalažnog otpada

26. april 2018. - Evropski parlament je usvojio Uredbu o ambalaži i ambalažnom otpadu. Količina ambalaže 2040. godine mora da bude 15 odsto manja nego sada

rec-harlingen spalionica otpada

Hrana koja se uzgaja u blizini spalionica otpada kontaminirana supstancama visokog rizika

26. april 2018. - Biomonitoringom emisija u Slovačkoj i Holandiji otkriveni su visoki nivoi perzistentnih organskih zagađivača (POPs) u hrani i životnoj sredini u blizini spalionica otpada