Dve trećine ljudi spremno da jedan odsto zarade da na spašavanje planete od klimatskih promena

Ublažavanje posledica klimatskih promena zahteva globalnu akciju. Novo istraživanje, pokazuje da je čak 69 odsto globalne populacije spremno da doprinese borbi protiv globalnog zagrevanja, odricanjem od jednog procenta svog mesečnog dohotka.

Zaštita klime zahteva zajedničku akciju na globalnom nivou. Ljudski faktor, odnosno delovanje svakog pojedinca ključno je u borbi protiv klimatskih promena. Ipak, malo je podataka koji pokazuju spremnost pojedinaca za klimatsku akciju. Ekonomisti Peter Andre, Teodora Boneva, Feliks Čopra i Armin Falk su sproveli istraživanje o podršci klimatskoj akciji ljudi širom sveta.

Obavljeno je skoro 130.000 pojedinačnih intervjua u 125 zemalja, sa nacionalno reprezentativnim uzorcima koji zajedno predstavljaju 92 odsto svetske populacije, 96 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte i 96 odsto svetskog BDP-a.

Cilj istraživanje je bio da ispita četiri aspekta spremnosti za klimatsku akciju: spremnost da se snose troškovi, podrška pro-klimatskim društvenim normama, zahtev za političkom akcijom i uverenje da će i sugrađani delovati.

Rezultati istraživanja proistekli su iz studije pod nazivom Globalno reprezentativni dokazi o stvarnoj i percipiranoj podršci klimatskim akcijama (eng. Globally representative evidence on the actual and perceived support for climate action), koja je objavljena u časopisu Nature.

Ključni nalazi pokazuju široku globalnu podršku klimatskim akcijama. Dve trećine svetske populacije je spremno da se odrekne jednog procenta primanja, kako bi doprineli borbi protiv klimatskih promena.

Proklimatske društvene norme, podržavaju gotovo svi ispitanici. Takođe, 86 odsto globalne populacije navodi da ljudi u njihovoj zemlji treba da pokušaju da se bore protiv globalnog zagrevanja.

Velika većina ljudi širom sveta (89 odsto), smatra da je potrebno zahtevati više političke akcije.

Veća spremnost za doprinos klimatskoj akciji u ranjivim zemljama

Pojedinci u zemljama koje su ranjivije na klimatske promene su znatno spremniji da doprinesu sa svojih jedan odsto prihoda borbi protiv klimatskih promena. Nasuprot tome, ispitanici iz bogatijih zemalja pokazuju relativno nisku spremnost za delovanje.

BDP po glavi stanovnika zemlje odražava njenu otpornost, odnosno njenu ekonomsku sposobnost da se nosi sa klimatskim promenama. Drugačije rečeno, u zemljama koje su najotpornije, pojedinci su najmanje spremni da doprinesu sa jednim procentom svog prihoda.

Istraživanje je pokazalo i da je podrška klimatskoj akciji zapravo mnogo veća nego što se misli. Većina ljudi širom sveta trenutno nije svesna raširenosti podrške klimatskim akcijama u njihovoj zemlji. Ovaj jaz u percepciji uočen je u svim zemljama.

Studija naglašava da je široko rasprostranjena spremnost za delovanje protiv klimatskih promena u suprotnosti sa preovlađujućim globalnim pesimizmom u pogledu spremnosti drugih da deluju.

Svet je u stanju pluralističkog neznanja

„Svet je u stanju pluralističkog neznanja, koje se javlja kada ljudi sistematski pogrešno percipiraju verovanja ili stavove drugih. Razlozi koji leže u osnovi ovog jaza u percepciji su višestruki, i obuhvataju faktore kao što su mediji i javne debate u kojima se neproporcionalno naglašavaju klimatski skeptična manjinska mišljenja, te uticaj kampanja interesnih grupa“, piše u studiji.

Ovi sistematski nedostaci u percepciji mogu predstavljati prepreku klimatskom delovanju. Preovlađujući pesimizam u pogledu podrške drugih, može odvratiti pojedince od uključivanja u klimatske akcije, čime se istovremno potvrđuju negativna uverenja drugih. Preporuka istaživača jeste da se pomoću usklađenih političkih i komunikacijskih napora isprave ove pogrešne percepcije.