Klimatske promene

Dve trećine ljudi spremno da jedan odsto zarade da na spašavanje planete od klimatskih promena

Istraživanje pokazalo da je podrška klimatskoj akciji veća nego što se misli

Foto: Freepik

Objavljeno

19.02.2024.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Objavljeno

19.02.2024.

Država

,

Komentari

0

Podeli

Ublažavanje posledica klimatskih promena zahteva globalnu akciju. Novo istraživanje, pokazuje da je čak 69 odsto globalne populacije spremno da doprinese borbi protiv globalnog zagrevanja, odricanjem od jednog procenta svog mesečnog dohotka.

Zaštita klime zahteva zajedničku akciju na globalnom nivou. Ljudski faktor, odnosno delovanje svakog pojedinca ključno je u borbi protiv klimatskih promena. Ipak, malo je podataka koji pokazuju spremnost pojedinaca za klimatsku akciju. Ekonomisti Peter Andre, Teodora Boneva, Feliks Čopra i Armin Falk su sproveli istraživanje o podršci klimatskoj akciji ljudi širom sveta.

Obavljeno je skoro 130.000 pojedinačnih intervjua u 125 zemalja, sa nacionalno reprezentativnim uzorcima koji zajedno predstavljaju 92 odsto svetske populacije, 96 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte i 96 odsto svetskog BDP-a.

Cilj istraživanje je bio da ispita četiri aspekta spremnosti za klimatsku akciju: spremnost da se snose troškovi, podrška pro-klimatskim društvenim normama, zahtev za političkom akcijom i uverenje da će i sugrađani delovati.

Rezultati istraživanja proistekli su iz studije pod nazivom Globalno reprezentativni dokazi o stvarnoj i percipiranoj podršci klimatskim akcijama (eng. Globally representative evidence on the actual and perceived support for climate action), koja je objavljena u časopisu Nature.

Ključni nalazi pokazuju široku globalnu podršku klimatskim akcijama. Dve trećine svetske populacije je spremno da se odrekne jednog procenta primanja, kako bi doprineli borbi protiv klimatskih promena.

klimatska akcija
Foto: spremnost stanovništva da se odrekne jednog procenta svog primanja

Proklimatske društvene norme, podržavaju gotovo svi ispitanici. Takođe, 86 odsto globalne populacije navodi da ljudi u njihovoj zemlji treba da pokušaju da se bore protiv globalnog zagrevanja.

Velika većina ljudi širom sveta (89 odsto), smatra da je potrebno zahtevati više političke akcije.

Veća spremnost za doprinos klimatskoj akciji u ranjivim zemljama

Pojedinci u zemljama koje su ranjivije na klimatske promene su znatno spremniji da doprinesu sa svojih jedan odsto prihoda borbi protiv klimatskih promena. Nasuprot tome, ispitanici iz bogatijih zemalja pokazuju relativno nisku spremnost za delovanje.

BDP po glavi stanovnika zemlje odražava njenu otpornost, odnosno njenu ekonomsku sposobnost da se nosi sa klimatskim promenama. Drugačije rečeno, u zemljama koje su najotpornije, pojedinci su najmanje spremni da doprinesu sa jednim procentom svog prihoda.

Istraživanje je pokazalo i da je podrška klimatskoj akciji zapravo mnogo veća nego što se misli. Većina ljudi širom sveta trenutno nije svesna raširenosti podrške klimatskim akcijama u njihovoj zemlji. Ovaj jaz u percepciji uočen je u svim zemljama.

klimatska akcija jaz
Foto: Jaz između percepcije u spremnost sugrađana za klimatsku akciju i stvarne spremnosti

Studija naglašava da je široko rasprostranjena spremnost za delovanje protiv klimatskih promena u suprotnosti sa preovlađujućim globalnim pesimizmom u pogledu spremnosti drugih da deluju.

Svet je u stanju pluralističkog neznanja

„Svet je u stanju pluralističkog neznanja, koje se javlja kada ljudi sistematski pogrešno percipiraju verovanja ili stavove drugih. Razlozi koji leže u osnovi ovog jaza u percepciji su višestruki, i obuhvataju faktore kao što su mediji i javne debate u kojima se neproporcionalno naglašavaju klimatski skeptična manjinska mišljenja, te uticaj kampanja interesnih grupa“, piše u studiji.

Ovi sistematski nedostaci u percepciji mogu predstavljati prepreku klimatskom delovanju. Preovlađujući pesimizam u pogledu podrške drugih, može odvratiti pojedince od uključivanja u klimatske akcije, čime se istovremno potvrđuju negativna uverenja drugih. Preporuka istaživača jeste da se pomoću usklađenih političkih i komunikacijskih napora isprave ove pogrešne percepcije.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Neodovoljno zelenih površina u Beogradu povećava temperaturu za sedam stepeni

Temperatura u Beogradu sedam stepeni viša zbog nedovoljno zelenih površina

19. februar 2024. - Temperatura u centralnom delu Beograda je na gusto izgrađenim lokacijama u proseku sedam stepeni Celzijusa viša nego na zelenim površinama

evropski sud klimatske promene ljudsko pravo zene svajcarska penzionerke

Evropski sud za ljudska prava: Zaštita od klimatskih promena je ljudsko pravo

19. februar 2024. - Evropski sud za ljudska prava doneo je istorijsku presudu prema kojoj su vlade dužne da zaštite građane od posledica klimatskih promena

zeleni krediti severna makedonija narodna banka podaci

Zeleni krediti u Severnoj Makedoniji povećani 30 odsto, ali udeo u ukupnim zajmovima zanemarljiv

19. februar 2024. - Odobravanje zelenih kredita povećano je u Severnoj Makedoniji 2,8 puta od 2019. godine. Rast ove...

eu-ets-vetroelektrana-smanjenje-emisija

Vetar i solar doneli rekordan pad emisija u okviru EU ETS-a

19. februar 2024. - Rast proizvodnje električne energije iz vetra i solara doveo je do najvećeg godišnjeg smanjenja emisija u okviru sistema EU ETS