x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Dugoročno energetsko i klimatsko planiranje u Jugoistočnoj Evropi

28.06.2018. | Komentari: 0Autor:

Slika: Projekat CARISMA
Dugoročno energetsko i klimatsko planiranje u Jugoistočnoj Evropi

Autori: Mak Đukan (drugi s leva), Starfish Energy,  i Andreas Tuerk (prvi s leva), Joanneum Research,

Nova regulativa o upravljanju Energetskom unijom konačno je usaglašena i primenjivaće se i na članice Evropske unije (EU) i Energetske zajednice (EnZ) u Jugoistočnoj Evropi (JIE). Prema ovim novim propisima, članice EU i EnZ će morati da pripreme nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP), koji će značajno pojednostaviti planiranje i praćenje napretka u dostizanju energetskih i klimatskih ciljeva. Pripremanje NEKP-ova i izazovi dekarbonizacije u JIE bile su glavne teme radionice, koja je u okviru projekta CARISMA, održana u Zagrebu 18 juna [1].

Evropska komisija, Evropski Parlament i Savet EU usaglasili su 20. juna konačnu verziju Uredbe o upravljanju Energetskom unijom, koja je prvi put uvedena u novembru 2016. godine u sklopu “Zimskog paketa”[2]. Zajedno sa novim ciljem za obnovljive izvore energije (OIE) od 32 odsto i i za energetsku efikasnost od 32,5 odsto, ova Uredba označava još jedan korak ka primeni “Zimskog paketa”.

Nacionalni energetski i klimatski planovi

U okviru novih propisa o upravljanju, sve članice EU će morati da pripreme NEKP za period od 2021. do 2030, a prvu verziju će morati da dostave do 31. decembra 2019[3]. EU je predložila ovu novu regulativu kako bi se osiguralo da nacionalni ciljevi i politike budu u skladu sa ciljevima EU i kako bi se u roku dostigli energetski i klimatski ciljevi EU do 2030. godine. Naime, energetska i klimatska politika na nivou EU je veoma složena i previše je mnogo pojedinačnih zakona koji dovode do neusklađenosti, preklapanja i nedostatka integracije između energetske i klimatske politike. Novi NEKP-ovi treba da integrišu 31 i izbrišu 23 akta, u vezi sa planiranjem, praćenjem i izveštavanjem, iz energetskog i klimatskog acquis[4]. Osim toga, od njih se očekuje da obezbede sigurnost i predvidljivost za investitore.

Konačno, planovi će, takođe, primeniti i odredbe Uredbe o mehanizmu za praćenje klimatskih promena i uskladiti ih sa odredbama Pariskog sporazuma[5]. Naime, ova Uredba je od članica zahtevala da izrade i dostave Strategiju za niskougljenični razvoj (LCDS) do 2015. sa projekcijama do 2050. Međutim, od 28 država članica samo 11 je podnelo takvu strategiju i to sa vrlo neujednačenim kvalitetom[6]. Zbog toga će članice osim NEKP, prema novoj regulativi, takođe, morati da pripreme i te dugoročne strategije, koje doprinose održanju globalnih prosečnih temperatura u skladu s granicama Pariskog sporazuma.

NEKP u članicama Energetske zajednice

Članice EnZ će, takođe, morati da se pridržavaju novog mehanizma izveštavanja i praćenja. Sekretarijat EnZ nedavno je objavio smernice za pripremu NEKP[7]. One nisu pravno obavezujuće i ne uspostavljaju nikakav rok za članice, ali prate većinu preporuka koje važe za članice EU. Zemlje u regionu bi trebalo da podnesu svoj prvi nacrt NEKP-a do marta 2020. godine i finalne verzije do oktobra 2020. godine. Takođe, trebalo bi da podnesu izveštaje o napretku svake dve godine, počevši od 2022, a planove da ažuriraju jednom u periodu od 2023. do 2030. kako bi uneli promene koje su se pojavile u međuvremenu.

Izazovi dekarbonizacije u JIE – Zaključci radionice projekta CARISMA

Jugoistočna Evropa je veoma specifična u smislu dekarbonizacije i to bi trebalo da se odrazi u planiranju do 2050. godine. Pre svega, region se veoma oslanja na ugalj i za razliku od drugih delova EU, zemlje JIE, osim Hrvatske, čak ne razmišljaju o opciji da prestanu da ga koriste[8]. Organizacija CEE Bankwatch, koji prati investicije u nove termoelektrane (TE) u regionu procenjuje da je planirana izgradnja postrojenja snage 2,6 GW do 2020. godine, elektrane snage 3,6 GW su u fazi planiranja, sa dozvolama koje su istekle ili im još nisu izdate, dok su postrojenja snage 2.5 GW planirana za izgradnju u periodu od 2025. do 2030. godine[9]. Ako se ove TE izgrade, to će značiti emisije CO2 u narednih 40 godina.

S obzirom da veliki broj ljudi radi u sektoru uglja, odustajanje od ovog energenta mora da bude postepeno. Strategije energetske tranzicije moraju biti osmišljene tako da omogućavaju nove ekonomske mogućnosti. I pošto je ugljenični intenzitet zemalja Zapadnog Balkana skoro dvostruko veći nego u EU[10], neophodna su tehnološka poboljšanja kako bi se ublažio efekat ulaska u Sistem trgovanja emisijama EU (EU ETS).

 

Planirana dinamika napuštanja uglja i operativni kapaciteti (Beyond Coal Campaign, 2018)

Još jedan veliki izazov u ​​regionu je energetsko siromaštvo. Uprkos najnižim cenama električne energije u Evropi, u nekim zemljama više od 30 odsto domaćinstava sa teškom mukom uspeva da plati račune za električnu energiju[11]. Društvo za oblikovanje održivog razvoja (DOOR)[12] je sprovelo anketu sa 833 terenskih poseta širom regiona i došlo do podatka da oko 45 odsto domaćinstava ima buđ, a polovina veoma loše prozore i vrata, kroz koje prolazi promaja. Vlade bi to trebalo da uzmu u obzir prilikom kreiranja budućih energetskih politika. Planovi za dekarbonizaciju trebalo bi da podrže razvoj inovativnih poslova povezanih sa OIE i modele finansiranja koji se oslanjaju na sopstvenu potrošnju, nezavisni su od državne podrške i uključuju građane.

Zelena energetska kooperativa[13] je nedavno sprovela pionirsku kampanju kroz tzv. crowdfunding u Hrvatskoj, gde su građani ulaganjem između 130 i 1.300 evra finansirali projekt solarnog sistema od 30 kW na krovu zgrade u Križevcima[14].

Na kraju, niskougljenična budućnost će, takođe, dovesti do velikog prodora elektrana koje koriste OIE, a pre svega solarnih sistema i vetroelektrana, čija proizvodnja električne energije snažno varira u odnosu na vremenske prilike. To znači da će budući elektroenergetski sistemi morati da budu sposobni da integrišu električnu energiju iz takvih izvora, što znači da će konvencionalne elektrane morati da rade u zavisnosti od potrebe.

Region će morati da integriše svoje energetske sisteme kako bi pojedinačnim državama obezbedio veću fleksibilnost. To podrazumeva razvoj regionalnog tržišta električne energije i njegovu integraciju sa unutrašnjim tržištem električne energije EU, aktivnost koja je nedavno podržana Sofijskom deklaracijom na Samitu EU-Zapadni Balkan[15].

_________________________

[1] www.starfishenergy.org/events  

[2] http://europa.eu/rapid/press-release_IP-18-4229_en.htm

[3] http://www.europarl.europa.eu/news/en/press-room/20180619IPR06146/energy-union-deals-on-efficiency-targets-and-governance

[4] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:52016PC0759R(01)&from=EN

[5] https://ec.europa.eu/energy/en/topics/energy-strategy-and-energy-union/governance-energy-union

[6] https://static1.squarespace.com/static/57050297356fb0e173a11732/t/58e3a35b03596e1e82b76ba9/1491313570500/A+climate+for+the+future_MaxiMiseR+report.pdf

[7] https://www.energy-community.org/news/Energy-Community-News/2018/06/19.html

[8] https://beyond-coal.eu/data/

[9] Pippa Gallop, CEE Bankwatch, personal communication

[10] Andreas Tuerk, own calculations

[11] https://1-stromvergleich.com/strompreise-in-europa/

[12] http://door.hr

[13] http://www.zez.coop

[14] Ivan Zokovic, ZEZ, personal communication

[15] http://www.consilium.europa.eu/media/34776/sofia-declaration_en.pdf

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.