Dekarbonizacija elektroprivreda Zapadnog Balkana: planovi ambiciozni ali fleksibilni, fokus na investicijama i otvorenosti za nove tehnologije

Elektroprivrede Zapadnog Balkana imaju ambicije za 2050. godinu, ali su fleksibilne u mapiranju puta kojim će stići do svog cilja, jer se razvoj tehnologija ne može sasvim predvideti. Postoji svest da će se uloga ovih državnih energetskih kompanija na dugi rok menjati i da je potrebno da rade na povećanju efikasnosti i transformaciji poslovanja. To je važno kako bi se povećao potencijal za ulaganje, ali i da bi se efikasnost pretočila u što niže, a istovremeno „zdrave“ cene električne energije.

Ovo su glavni zaključci panela ’Ubrzanje mape puta za dekarbonizaciju elektroprivreda regiona’  na Beogradskom energetskog forumu – BEF 2024, koji je ove godine okupio više od 500 učesnika iz 30 zemalja, a na njemu predstavnike ima oko 150 kompanija.

Predstavnici tri elektroprivrede iz regiona Zapadnog Balkana predstavili su planove i aktivnosti po pitanju ulaganja kojim će svoje portfelje uskladiti s ambicijama za dekarbonizaciju i istakli značaj novih tehnologija u transformaciji energetskog sektora.

Razgovor je vodio Mislav Slade-Šilović, direktor za poslovno savetovanje u energetici u Jugoistočnoj Evropi u konsultantskoj kući PwC Hrvatska.

On je ukrstio odgovore čelnih ljudi elektroprivreda na panelu na pitanje kako bi 2050. mogao izgledati portfelj elektroenergetskih preduzeća sa odgovorima koje je na istu temu dala veštačka inteligencija. „U odgovorima su navedeni snažna penetracija obnovljivih izvora energije i smanjenje tradicionalnih izvora energije, distribuirana proizvodnja i distribuirana energija sa baterijama u miksu, kao i veštačka inteligencija i nove tehnologije. Manje-više imamo dobro preklapanje između vizije lokalnih direktora i onog što o tome kaže centralni globalni kompjuter, objasnio je Slade Šilović.

Živković: EPS se priprema za budućnost i drugačiji proizvodni portfolio

Dušan Živković, vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije, smatra da EPS treba da se pozicionira kao moderna kompanija, sa drugačijim portfolijom u narednom periodu, a da raspoložive resurse – sunce, vetar, vodu – iskoristi u najvećoj mogućoj meri, kako bi obezbedio energetsku sigurnost.

„Prva oprema za vetropark Kostolac, prvi vetroprojekat Elektroprivrede Srbije, upravo je danas stigla, a počeli smo i gradnju solarne elektrane Petka. Ovim projektima, uz projekat od jednog gigavata solarnih samobalansirajućih elektrana i buduću reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, EPS se priprema za budućnost, za drugačiji proizvodni portfolio, održivo poslovanje, uz obavezno obezbeđenje sigurnosti snabdevanja“, rekao je Živković.

Živković: Ako smo u prošlom veku sveću i ognjište zamenili sijalicom, u ovom ćemo ih možda zameniti solarnim panelima i toplotnim pumpama

Prvi čovek kompanije je naglasio da je već sada jasno da će cirkularna ekonomija i veštačka inteligencija biti teme koje će, pored dekarbonizacije, obeležiti vreme pred nama i najviše uticati na dalju budućnost energetskog sektora. „Dekarbonizacija i zamena proizvodnje iz fosilnih goriva je poseban izazov za energetiku, ali ove tri oblasti imaće ključni uticaj ne samo na energetski sektor, već i na sve druge oblasti. Takođe, decentralizacija u proizvodnji energije je takođe realnost sa kojom se već danas susrećemo. Ako smo u prošlom veku sveću i ognjište zamenili sijalicom, možda ćemo ih u ovom veku zameniti solarnim panelima i toplotnim pumpama“, napomenuo je Živković.

Đukanović: Energiju proizvoditi tamo gde se troši

Elektroprivreda Crne Gore je pre dve godine kroz svoju poslovnu politiku počela da forsira da se električna energija proizvodi tamo gde se i troši, istakao je predsednik upravnog odbora Milutin Đukanović. “Ta politika pokazala se vrlo efikasna, i već smo završili projekat Solari 3000+ i imamo instalisanih 43,5 megavata na 4.200 krovova, koliko je kupaca-proizvođača. Plan nam je da kroz projekat Solari 5000+ dodamo još oko 60 megavata, tako da u oba projekta imamo ukupno oko 100 megavata”, kazao je.

Prema njegovim rečima, deo poslovne filozofije EPCG-a je i da hidroenergetsku infrastrukturu koristi za solarne elektrane. “Najvažniji izvor električne energije u Crnoj Gori je HE Perućica, koja je protočna elektrana, i kad pada kiša suštinski radi i ima dobre dotoke. Danas je velika šteta ukoliko se kap vode potroši, a sunce greje”, naveo je.

Đukanović je naglasio da je vrlo teško planirati šta će se desiti za sedam ili osam godina, zbog nepredvidivosti razvoja tehnologija baterija, vodonika i veštačke inteligencije. “Šta god danas isplaniramo, pokazaće se da to nije dobro. Dobar deo industrije u budućnosti će verovatno težiti da se prilagodi sistemu ‘proizvodi gde trošiš’, i možemo samo zamisliti koliko će se razvijati tehnologije baterija i koliko će se povećati stepen iskorišćenja solarnih elektrana”, dodao je.

Andonov: Rast kapaciteta iz OIE doprineo smanjenju uvoza električne energije

Govoreći o viziji za 2050. Kompanije Elektrani na Severna Makedonija (ESM), Viktor Andonov, član upravnog odbora i direktor za razvoj i investicije, rekao je da veruje da je moguće izgraditi moderan i održiv energetski system. Podsetio je da je 2019. ta elektroprivreda prva u regionu usvojila strategiju razvoja zasnovanu na Evropskom zelenom dogovoru.

“Od tri scenarija, jedan je bio zeleni – da nemamo ugalj u 2030. godini, sa dosta OIE, posebno solarnih elektrana. Tada je to delovalo mnogima nerealistično, ali posle pet godina ostvarili smo jednu trećinu plana kad je reč o fotonaponskim elektranama i, od planiranih 1.500 megavata za 2040, sada imamo oko 600 megavata”, naveo je Andonov.

Direktan efekat ove mere bio je smanjenje uvoza, naveo je i precizirao da se tradicionalno poslednjih 10-15 godina uvoz struje u Severnoj Makedoniji kretao između 20 do 30 odsto, a prošle godine je bio 2,5 odsto. Ove investicije, bez obzira na to da li dolaze od države ili od privatnog sektora, daju dobar rezultat, rekao je Andonov. ESM ima nešto niži tržišni udeo nego EPS i EPCG, a deo industrije koji kupuje struju od drugih snabdevača usmerio se ka unutrašnjim izvorima, umesto uvoza.

Ginar: EDF može da donese regionu dodatu vrednost na kompleksnim projektima

Francuska elektroprivreda EDF, kao globalna kompanija, koja posluje u skoro 30 zemalja, dekarbonizovala je najvećim delom svoj energetski miks, u kojem niskougljenični izvori čine 93 odsto. Njena proizvodnja iznosi blizu 480 teravat-sati godišnje, a do 2050. je postavila za cilj da dekarbonizuje svoju proizvodnju električne energije, rekao je Jan Ginar, potpredsednik EDF-a za Centralnu i Istočnu Evropu, u okviru ogranka EDF International Division.

“EDF želi da bude svetski lider u niskougljeničnoj energiji, po održivim cenama, ne samo kad je reč o električnoj energiji, već i o drugim vidovima energije. Želimo da promovišemo konverziju fosilnih goriva ka električnoj energiji iz obnovljivih i drugih niskougljeničnih izvora, povećanje energetske efikasnosti, i da imamo vodeću ulogu u podržavanju masovnog uvođenja OIE u elektroenergetske sisteme”, izjavio je.

Kad je reč o regionu Jugoistočne Evrope, Ginar je istakao da u ovoj francuskoj kompaniji veruju da mogu doneti dodatu vrednost na kompleksnim projektima velikih i srednjih hidroelektrana, njihove rehabilitacije, kao i uvođenja novih tehnologija, među kojima je i nuklearna, koja obezbeđuje baznu energiju sa niskim emisijama i može da podrži razvoj OIE.

Zjelinski: Podrška ubrzanim ulaganjima u obnovljive izvore i energetske mreže

Gžegož Zjelinski, direktor za energetiku za Evropu u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), rekao je da globalni cilj postizanja ugljenične neutralnosti najkasnije 2050. treba sagledavati kroz prizmu zelenog, koja se tiče razvoja OIE, zatim digitalizacije, koja predstavlja ogromnu šansu, i inkluzivnog procesa, koji treba da osigura da niko ne bude izostavljen u energetskoj tranziciji.

“EBRD-ova strategija zasniva se ubrzavanju prelaska na OIE i ulaganjima u mrežu, koja treba prevaziđu izazov intermitentnosti OIE. Ovaj region prirodno ima veliki potencijal za korišćenje hidroenergije, kao veoma važnog elementa energetskih sistema, posebno kad je reč o balansiranju intermitentnih izvora. Upravljanje neujednačenom proizvodnjom iz obnovljivih izvora ne mora da se odvija samo na centralnom nivou operatora transportnog i distributivnog sistema, već što bliže mestu proizvodnje, zbog čega EBRD promoviše rešenja za skladištenje energije ne samo na nivou preduzeća, već i na nivou domaćinstava”, naveo je.

Upitan za moguću podršku EBRD-a finansiranju projekata u oblasti nuklearne energije, on je izjavio da poslednja strategija ove institucije za energetski sektor, usvojena u decembru, ne dozvoljava finansiranje novih nuklearnih projekata. “Međutim, u njoj se jasno navodi da EBRD prati razvoj tehnologije malih nuklearnih reaktora i da će, kada postane komercijalno isplativa, obezbediti prilike za investicije privatnog sektora u oblasti nuklearne energije i to EBRD može razmatrati u budućnosti”, rekao je Zjelinski.