Debata o projektu Jadar: Srbija ne treba da se žrtvuje zarad dobrobiti Evrope vs. Dezinformacijama se plaše građani

Retko se dešava da pristalice i kritičari projekta Jadar, koji podrazumeva otvaranje rudnika za kopanje jadarita i dobijanje litijuma, u fer atmosferi sučele stavove. Ali, još ređe da široka javnost može od stručnjaka da čuje detalje o projektu koji može da promeni život ne samo meštana doline Jadra, nego i cele Srbije. To se desilo sinoć na srpskom javnom medijskom servisu. Uprkos tome, utisak je da i dalje postoji dosta nejasnoća o projektu, a korak napred bi moglo da bude objavljivanje studije o proceni uticaja na životnu sredinu, što je kompanija Rio Tinto sinoć i obećala.

Kritičari projekta Jadar, oličeni u Ratku Ristiću, profesoru Šumarskog fakulteta u Beogradu, i Dušanu Vasiljeviću, konsultantu za zaštitu životne sredine, smatraju da Srbija ima bolje razvojne šanse od rudarenja, koje je prema njihovom mišljenju, namenjeno za slabo razvijene, resursne zemlje, a uz to, kako tvrdi profesor Ristić nosi i fatalne rizike za ljude, biljke, životinje, celu životnu sredinu. Ristić na to i dodaje da Srbija ne bi trebalo da žrtvuje sebe zarad namere Evrope da se oslobodi zavisnosti od Kine.

Marijanti Babić, glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji, i Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, predstavljali su zagovornike projekta koji bi obezbedio, trenutno, veoma traženu sirovinu u energetskoj tranziciji. Oni odgovaraju da je reč o dezinformacijama, ili informacijama izvučenim iz konteksta, sa ciljem da se zastraše građani. Tvrde i da su projektima predviđene mere koje će rizike i uticaj projekta po životnu sredinu smanjiti na najmanju moguću meru, tačnije ispod granica koje su zakonski dozvoljene.

Da podsetimo, projekat Jadar je u januaru 2022. godine zaustavila Vlada Srbije, ali je jasno da od njega nije odustao ni Rio Tinto, kao ni vlast u Srbiji, a budni su i oni koji smatraju da će biti fatalan za zemlju.

„Spremni smo da obelodanimo studiju o proceni uticaja na životnu sredinu“

Marijanti Babić, direktorka firme Rio Sava i glavna zastupnica Rio Tinta u Srbiji, je istakla da je kompanija izložena ozbiljnoj kampanji širenja neistina od strane ljudi koji nisu pročitali nijednu studiju o projektu sa ciljem zastrašivanja naroda. Ona je priznala da je i sama kompanija deo tog problema jer nije na adekvatan način obaveštavala javnost o projektu koji bi mogao da bude jedna od najvećih grinfild investicija u Srbiji.

Na pitanje kakve sada aktivnosti sprovode, ona je ponovila da su zaustavili sve istražne radove kada je Vlada zsuatavila projekata, ali  su nastavili da posluju jer su preuzeli obaveze i moraju da završe interne studije izvodljivosti.

Babić je naglasila da je studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i podloge za nju, radilo više od sto domaćih i svetskih eksperata. Srpski zakoni predviđaju određenu proceduru, ali kompanija nije stigla do nje jer je ukidanjem Prostornog plana prestao da postoji pravni osnov da ona te studije može da podnese, objasnila je Babić.

Ipak, kako je dodala, Rio Tinto je spreman da ih objavi i upozna javnost s njima, ali nije naveo kada će se to desiti.

Ristić: Uticaj na biodiverzitet bio bi fatalan

Glavna zamerka projektu Jadar je to što su firma Rio Sava i Ministarstvo rudarstva i energetike krajnje neiskreno postupili prema ljudima na lokalu kada je započet projekat, poručio je Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Ekološki rizici koje donosi projekat, kako je naveo, mogu se videti u zborniku radova koje je objavila Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Deo zbornika je i preliminarna analiza uticaja na biodiverzitet koju je radio konzorcijum domaćih institucija, među kojima su Biološki fakultet iz Niša, institut Siniša Stanković, Prirodnjački muzej. Zaključak te studije, koju su radili za Rio Sava, je da bi uticaj na biodiverzitet bio fatalan, i predložili su da se projekat ne realizuje.

Ristić je istakao da je još jedna velika zamerka Rio Tintu koja je stvorila dosta nepoverenja kod svih, to što se ne zna gde je završila isplaka iz 500 bušotina koje su  uradili. U tom materijalu koji se dobija priliko bušenja i klasifikuje se kao otpad, ima litijuma i bora zajedno sa arsenom, pa je, kako je naglasio, kompanija bila dužna da traži dozvolu za upravljanje tim opasnim otpadom.

Jovović: Predviđene su mere koje bi uticaj projekat svele na tolerantnu meru

Aleksandar Jovović, pofesor Mašinskog fakuletata u Beogradu, bio je rukovodilac dve studije koje su se bavile procenom uticaja projekta.

Studije su, kako je istakao, preporučile je primenu dodatnih mera, na primer, izgradnju dodatnih barijera zbog buke.

Analize u sklopu studija su, dodao je, pokazale da bi emisije iz projekta bile daleko ispod graničnih vrednosti, ali su pored toga preporučeni dodatni sistemi, koji bi ih učinile beznačajnim.

Povodom studije domaćih institucija koju je pomenuo profesor Ristić, Jovović je naveo da je ta studija pefektna, ali i jedina koja vredi u zborniku SANU. Ta studija, kako je naglasio, takođe kaže da će ako se mere dosledno sprovedu i ne bude nepredviđenih događaja prilikom njihove primene uticaj deponije industrijskog otpada na potok Štavica biti sveden na tolerantnu meru, kao i da neće biti značajnijeg zagađenja reke Jadar i podzemnih voda.

Na pitanje šta to znači „ako“, on je odgovorio da to podrazumeva da se predviđene mere sprovedu i to po najboljim dostupnim tehnikama, što je standard EU. Na zamerku da građani ne veruju da će se to i desiti, Jovović je naglasio da je svestan mnogih mana, ali ipak u Srbiji postoje procedure koje se moraju poštovati.

„Ako se kaže da inspekcije ne rade svoj posao, da akreditovane kuće rade naopako, to znači da smo obrisali svaku instituciju u ovoj zemlji za dalji razvoj“, istakao je on, i dodao da su svi predlozi iz pomenute studije uneti u projekat.

„Zašto Rio Tinto lobira da Srbija uđe u EU“?

Profesor Ratko Ristić je naglasio da ta studija predlaže da se projekat ne sprovede zbog brisanja mreže života. Reč je, kako je istakao, o 450 vrsta biljaka i životninja.

On je skrenuo pažnju da u studiji opravdanosti Rio Tinta piše da će pod deponijama biti 553 hektara, kao i da će neke od njih biti u priobalju reka Jadar i Korenita, i visoke i do 60 metara. U njima će biti skoro 10 miliona kubika otpada, od toga nekoliko desetina hiljada tona arsena i to se sve drži na geomembrani od 1,5 milimetara, a ispod su vrlo vredne rezerve pijaćih voda, upozorio je on.

Deponije bi, prema njegovim rečima, mogle biti izložene bujičnim poplavama Korenite i Jadra, što bi značilo opasnost da se taj otpad oslobodio i krene Jadrom u Drinu, u Savu čime bi bilo ugroženo vodosnabdevanje Šapca i Beograda.

Ovo je fatalno opasan projekat, poručio je Ristić.

Babić: Preporučene mere dovode uticaj projekta do onoga što što je zakonski dozvoljeno

Odgovarajući na ove zamerke Marijanti Babić je naglasila da deponije neće biti pored reka. Ona je istakla i da otpad neće biti u tečnom već čvrstom stanju, pa ne postoji opasnost da se izlije, kao i da se tako zastrašuju građani.

Studije pokazuju da preporučene mere dovode uticaj projekta do onoga što su granične vrednosti, odnosno onoga što je zakonski dozvoljeno, istakla je ona.

I profesor Aleksandar Jovović je naglasio da deponije nema u dolini reke Jadar, gde su rudnik i fabrika, već je ona oko 13 kilometara dalje u dolini Štavice. On je naglasio da su rešenja koja se odnose na otpad i lokaciju deponije više puta menjana, kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.

Jovović je priznao da projekat ne bi možda bio toliko unapređen da nije bilo kritika u javnosti.

Ristić: Deponija u dolini potoka Štavica je najgore moguće rešenje

U vezi sa tvrdnjama koje iznosi, profesor Ratko Ristić je naglasio da sve to dolazi iz studije opravdanosti Rio Tinta, podataka sa sajta kompanije, iz studije koju je Rudarsko-geološki fakultet uradio za Rio Tinto, kao i iz verifikovane naučne i stručne literature.

„Ako je tačno da će deponija biti u slivu potoka Štavica to znači da će se tamo izgraditi brana iza koje će se deponovati otpad. što je najgore moguće rešenje jer ćemo stalno imati opasnost od proloma brane i odlivanja otpada, upozorio je Ristić.

On je posebno naglasio da je Rio Tinto na u EU registrovan kao lobistička organizacija, kao i da je zahvaljujući pokretu Marš sa Drine dobio dokaze da ova kompanija lobira za svoj projekat, ali, takođe, je ovlašćena da lobira i za ulazak Srbije u EU.

Kako Srbija plaća tu uslugu? Da li je plaća? Zašto to radi Rio Tinto?, upitao je Ristić.

On je naveo da se govori da Srbija ima priliku da omogući Evropi da se liši zavisnosti od Kine u delu kritičnih mineralnih resursa.

„Ne mora Srbija da postane bazna hemija Evrope, neka Evropa rešava svoje probleme, a neka nas ostavi da nađemo sami naše razvojne šanse“, poručio je Ristić.

On smatra da Jadar nije razvojna šansa, i da Srbija ne mora da uništava svoju životnu sredinu da bi se Evropa lišavala zavisnosti od Kine. Ristić je uveren da je Srbija atraktivna za ovakve investicije zato što je na kolenima, zbog pristupanja EU mogu da je ucenjuju mnogi, blizu je Evrope, pa su transportni troškovi mali, a uz to ima koruptivan sistem i nikakve standarde životne sredine.

„U Evropi se razvija 20 projekata za litijum“

Marijanti Babić je negirala da Rio Tinto lobira za ulazak Srbije u EU. Naravno, da ćemo razgovarati sa institucijama u EU, to su normalne aktivnosti, to nije tajno, naglasila je ona.

U vezi sa probijanjem brane, profesor Aleksandar Jovović je priznao da uvek i svuda postoji taj rizik, ali u projektu Jadar su predviđene mere da se smanji na najmanju moguću meru. Govoreći o opasnosti od ovakvih projekata, on je naveo da se trenutno u Evropi razvija 20 projekata za litijum, od kojih samo jedna ne podrazumeva rudnik, a dva su u zaštićenim područjima.

Projekat Jadar ima klasičan industrijski proces u kome nema ničeg specijalnog, poručio je Jovović.

Dušan Vasilljević, ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, naglasio je da je jasno i legitimno šta je interes privatne kompanije – profit, ali građani i država bi trebalo da procene da li se to uklapa sa njihovim odnosno javnim interesom.

On je uveren da postoje bolji modeli za razvoj jedne zemlje od ovog koji podrazumeva projekat Jadar, a to je rudarenje. Vasiljević je uveren da se ova vrsta projekata mnogo bolje „prima“ u zemljama koje su manje razvijene, u resursnim zemljama.