Crna Gora predvodi energetsku tranziciju u regionu

Crna Gora se maja 2019. godine pridružila grupi zemalja, ne tako velikoj u svetu, koje se mogu pohvaliti da su svu potrebnu električnu energiju u određenom periodu proizvele iz domaćih obnovljivih izvora energije (OIE). „To je dokaz da je energetska tranzicija moguća, da je moguće prestati sa korišćenjem fosilnih goriva za proizvodnju energije“, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News Dragica Sekulić, ministarka ekonomije u Vladi Crne Gore zadužena za energetiku, žena koja je uspela da se izbori sa konzervativnim promišljanjem energetske politike i da kao prava liderka povede zeleni, pametni i održivi energetski razvoj Crne Gore.

Prema njenim rečima, namera nije da se stane na 60% proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) na godišnjem nivou, već da se dostigne 100%. U tome će pomoći i veliki broj zainteresovanih investitora, koji će u Crnoj Gori razvijati projekte po tržišnom modelu, bez subvencija.

Osim velikih projekata, poput solarne elektrane Briska gora, Sekulić, koja je inženjer elektrotehnike i bivši šef pregovaračkog tima sa EU za poglavlje Energetika, kaže da Crna Gora namerava da podstakne i korišćenje OIE u domaćinstvima kroz stvaranje uslova za prozjumere, kao i da ubrza elektrifikaciju u transportu.

Nedavno ste objavili informaciju da je Crna Gora prvi put uspela da 10 dana proizvodi električnu energiju samo iz OIE. Kako ste uspeli u tome?

U poslednje dve godine Crna Gora više od 60% električne energije dobija iz OIE što je rezultat stvaranja dobrog investicionog okruženja i nasleđene strukture naše proizvodnje. Glavni izvori za OIE u prethodnom periodu bile su hidroelektrane (HE) Piva i Perućica, koje su izgrađene 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, a ove godine udeo vetroelektrana se popeo na oko 10%, i uz to imamo 13 novih malih hidroelektrana (MHE), koje nisu veliki proizvođači, ali doprinose diversifikaciji. Ono što nas je podstaklo da objavimo informaciju o dva meseca proizvodnje električne energije bez emisija CO2 i 10 dana zadovoljenja svih potreba bez proizvodnje iz fosilnh goriva je objava Velike Britanije da su se dve nedelje snabdevali iz OIE. I mislim da treba da budemo ponosni na to.

Pitanje je dana kada će biti objavljen tender za izradu projekta i izvođača radova za ekološku rekonstrukciju TE Pljevlja

Namera je da nastavimo sa održavanjem dobrog investicionog okruženja, kako bismo dobili što više energije iz čistih tehnologija, a da one druge, koje koriste fosilna goriva, učinimo čistijim. U toku je priprema za ekološku rekonstrukciju Termoelektrane (TE) Pljevlja kako bismo ispunili sve zahteve EU i Energetske zajednice kada je reč o emisijama gasovitih i čvrstih čestica. Posle odustajanja od gradnje novog bloka u TE Pljevlja, Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je odlučila da uloži 40-60 miliona evra u ovu rekonstrukciju. Pitanje je dana kada će biti objavljen tender za izradu projekta i izvođača radova. Rekonstrukcija podrazumeva i korišćenje toplotne energije iz TE Pljevlja za daljinsko grejanje grada jer najveći problem sa zagađenjem vazduha u Pljevljima nije TE, već kotlarnice i individualne peći u kojima se korist jeftin ugalj. Ideja je da građanima ponudimo čistiji energent, ali po cenama koje su konkurentne.

Znači li to da Crna Gora neće graditi drugi blok u TE Pljevlja?

Kada je konstatovano da gradnja drugog bloka TE Pljevlja nije moguća u rokovima i na način koji su bili ugovoreni, situacija se drastično promenila. Izgradnja novog bloka je imala smisla ako se ne bi ulagalo u rekonstrukciju postojećeg bloka. Pitanje je da li će biti uglja za oba bloka, pa se gubi ekonomska opravdanost gradnje novog. Mislim da bi TE trebalo da ima još jedan blok, ali je pitanje kojeg kapaciteta i sa kojom tehnologijom.

U promociji Crne Gore kao investicione destinacije, koja nudi sigurnost i bezbednost za ulaganje u OIE, pomoglo nam je članstvo u NATO i podmorski kabl sa Italijom

Na primer, u EU se sada sve više koristi kogeneracija na biomasu. A, tu je i pitanje socijalnih problema prilikom gašenja elektrana na ugalj i rudnika, pa korišćenje biomase može da pomogne jer zahteva veću radnu snagu – za pošumljavanje, seču i transport. Biomasa je dobra alternativa lignitu, da se za početak u tom novom bloku koristi više uglja, a manje biomase, pa da se to menja u korist biomase, jer mi ne možemo da pričamo o gasnim elektranama, a posebno ne o nuklearkama, kao opcijama za nove proizvodne kapacitete.

Možete li našim čitaocima predstaviti novi model za razvoj projekata iz OIE?

Sve je krenulo 2006. kada je formirana Energetska zajednica i tada smo dobili set direktiva EU koje moramo da primenimo u zakonodavstvu, i deo toga je bila Direktiva o OIE koja je podrazumevala da se dostigne određeni udeo OIE u finalnoj potrošnji. Za sve zemlje je izračunat procenat posebno, za Crnu Goru je to bilo 33%. I tada smo, kao i sve zemlje EU, uveli fid-in tarife. I to je napravilo bum u regionu, utrkivali smo se u davanju što većih fid-in tarifa.

Ali, vremenom je ta tarifa sve više uticala na cenu električne energije koju plaćaju građani. EU je u međuvremenu reformisala taj model i prešla na sistem koji je više zasnovan na tržišnim principima – na aukcije i premije, a onda i na potpuno tržišni model. Rešili smo da preskočimo aukcije i da u sklopu namere da ublažimo uticaj razvoja OIE na građane, ukinemo plaćanje dela naknade za OIE na računima građana. Umesto toga država će iz akciza na ugalj plaćati taj deo naknade. Takođe, na taj način osnažujemo princip „zagađivač plaća“.

Obaveza balansiranja se, na žalost, u regionu koristi da bi se odbili projekti za OIE, a u suštini ne predstavlja nikakvu prepreku

Sa druge strane, krenuli smo u promociju Crne Gore kao investicione destinacije koja nudi sigurnost i bezbednost za ulaganje u OIE, u čemu nam je pomoglo članstvo u NATO, ali i podmorski kabl sa Italijom. I to je privuklo zapadne investitore koji su spremni da ulažu u OIE bez subvencija države. Kao posledica toga krajem decembra smo potpisali ugovor o gradnji solarne elektrane Briska gora, ali dobili smo i dve inicijative – naše EPCG za drugu fazu vetroparka Krnovo i nemačkog wpd-a za gradnju vetroparka na Brajićima – oba projekta biće realizovana po tržišnim principima.

Šta taj novi model konkretno podrazumeva?

Investitor plaća zakup zemljišta i dobija garantovani otkup po ceni koja bude na HUPX berzi. Kada oni proizvedu električnu energiju mi ćemo je preuzeti i prodati na berzi, a onda im isplatiti novac. Investitor preuzima i obavezu balansiranja, koja se, na žalost, u regionu koristi da bi se odbili projekti za OIE, a u suštini ne predstavlja nikakvu prepreku. Vetroelektrana Krnovo je u jednom od deset dana, o kojima smo pričali, davala 28% električne energije u Crnoj Gori i sistem je bio stabilan. Naše iskustvo u protekle skoro dve godine pokazuje da je prognostička greška, na nivou dan unapred ne veća od 5%. Dakle, jasno je da balansiranje ne treba smatrati preprekom. To je izazov, koji se odgovornim pristupom rešava.

Softveri danas daju verovatnoću proizvodnje energije iz vetra sa par procenata greške za narednih nekoliko sati, pa na unutardnevnom tržištu možete da izbalansirate proizvodnju. Kod solarne energije je verovatnoća još veća.

Odluka da se pređe na tržišne modele razvoja OIE je nešto što nosi dosta visoku političku cenu

Smatram da je korišćenje OIE pitanje kulturološkog zaokreta. Znam da mnoge moje kolege to doživljavaju kao obavezu i teret, a ja to vidim kao šansu. Evropske zemlje su korišćenjem uglja doživele veliki razvoj, a onda su višak novca iskoristile da transformišu energetski sektor. Nemamo vremena za to, i moramo da iskoristimo te nove tehnologije, nove ljude sa novim znanjima, da ovo preokrenemo u našu šansu.

Važno je reći da uz ovakvu državnu politiku morate da imate i ljude u sistemu koji isto misle – u prenosnom sistemu, u elektroprivredi, u upravljanju. Ratove u vezi sa svim što nosi energetska tranzicija, kao što je na primer, balansiranje, vodimo svakodnevno u Crnoj Gori sa lobijima na obe strane.

Energetska tranzicija je skopčana sa različitim ekonomskim i političkim interesima?

Odluka da pređemo na tržišne modele razvoja OIE je nešto što nosi dosta visoku političku cenu. Problem je što nas na primer upoređuju sa drugim zemljama u regionu, a reč je sistemima koji su zasnovani na različitim principima.

Ne želimo da gušimo našu elektroprivredu, želimo da ima profit koji će ulagati i biti pokretač privrednog razvoja

U Crnoj Gori se i cene u maloprodaji za domaćinstva određuju na način koji je najbliži tržišnom, ako se pogledaju zemlje regiona. A, sve zbog toga što ne želimo da gušimo našu elektroprivredu, želimo da ima profit koji će ulagati i biti pokretač privrednog razvoja. EPCG je prošle godine imala profit od 45 miliona evra, od čega je više od 95% posledica trgovine električnom energijom. Nećemo da ograničavamo komercijalno poslovanje EPCG-a jer očekujemo da sama investira sa Fortumom u solarnu elektranu, da obavi ekološku rekonstrukciju TE Pljevlja, da gradi HE Komarnica…

Suštinski je problem u regionu raubovanje elektroprivreda i resursa koje smo nasledili. To ne želimo, već da imamo kompaniju koja je održiva i funkcioniše na tržišnim principima, a ne kao alat za obezbeđivanje socijalnog mira.

Već neko vreme nije bilo informacija o privatizaciji EPCG. Da li ste odustali od toga i da li se javljaju zainteresovani kupci?

Ideja je bila da otkupimo akcije A2A, i to će se desiti do kraja godine. Onda moramo da rešimo šta želimo. Mislim da bi EPCG trebalo da se reorganizuje, na primer, da proizvodnja i distribucija budu odvojene. Sigurna sam da joj nije potrebna privatizacija, ali joj treba partner koji će učestvovati u investicijama. Da li će to biti kao sa Fortumom, kroz strateško partnerstvo ili dokapitalizaciju? U mandatu ove vlade neće biti klasične privatizacije EPCG. Ne treba nam novac, a EPCG je pokazao da može da funkcioniše bez problema. I sada imamo interesovanje drugačijih kompanija, iz EU i SAD. Iz regiona nema interesovanja.

Sledeći prioriteti su prozjumeri, povećanje korišćenja OIE u transportu i razvoj tržišta za biomasu

Osnove energetskog sistema, na makro nivou, su postavljene, tržište će uraditi ostalo. Sada nameravamo da se okrenemo i nekim drugim stvarima.

Šta su naredni koraci?

Stvaranje uslova da građani postanu prozjumeri – istovremeno i potrošači i proizvođači energije, povećanje korišćenja OIE u transportu i razvoj tržišta za biomasu. Sa prozjumerima želimo da promovišemo OIE kao nešto što ne donosi samo profit, već stabilan izvor napajanja energijom. U transportu nameravamo da se posvetimo otvaranju punionica za električna vozila, većem korišćenju biogoriva i elektrifikaciji javnog prevoza.

Kod biomase već godinama odobravamo beskamatne kredite za ugradnju sistema za grejanje, ali sada moramo da se okrenemo industrijskoj biomasi, upravljanju šumama, i stvaranju uslova da imamo više biomase koja može da se koristi u većim postrojenjima.

Kao i u drugim zemljama regiona i kod vas ima dosta prigovora u vezi sa gradnjom MHE?

MHE su male, ali su prigovori veliki. Taoci smo velikog talasa protivljenja ovim elektranama. U Ministarstvu sam 15 godina, prošla sam sve stepenice, i sećam se kada su nam sa svih strana dolazile inicijative da dozvolimo gradnju MHE, a onda je došlo vreme kada više nisu u modi.

Kod gradnje MHE greše dosta i investitori i lokalne samouprave, ali imamo priliku da ispravimo greške

Nisam protiv MHE, ali Vlada Crne Gore je pre dve godine obustavila izdavanje novih dozvola. Mislim da moraju jako pametno da se planiraju i sprovode, da se ostvari potpuna saglasnost svih strana. Imamo 13 izgrađenih MHE, a istovremeno proteste na par lokacija. Moramo govoriti i o onima koje su izgrađene i koje su donele brojne prednosti krajevima u kojima se nalaze, sa minimalnim uticajem na životnu sredinu.

Ideja je da se MHE grade u teško pristupačnim delovima zemlje, u seoskim područjima, kako bi se izgradili putevi i elektroenergetska mreža od čega bi korist imali svi. Negde u tom ukupnom procesu od ideje do realizacije priča se iskompromitovala. Doneli smo zato odluku da se obavi revizija izdatih dozvola, ima ih oko 40. Važno je reći da je izgradnja 13 MHE donela investicije od 40 miliona evra, i još 1,5 miliona evra u društveno korisne aktivnosti – puteve, domove zdravlja, škole…

HE Komarnica i HE na Morači su dva različita projekta

Greše dosta i investitori i lokalne samouprave. Javne rasprave su, na primer, morale da budu mnogo bolje. Ali, imamo priliku da ispravimo greške.

Sve je više prigovora i u vezi sa velikim HE, a Crna Gora namerava i njih da gradi.

Moramo da budemo jako pametni. Često se našalim, pa kažem da je bilo nevladinih organizacija HE Piva i HE Perućica ne bi ni bile izgrađene, a naš sistem počiva na njima. Ali, jasno je da danas ne možete graditi velike HE tako što ćete podići branu i potopiti sela, bez obzira na ljude i životnu sredinu. Ozbiljni projekti zahtevaju ozbiljna sagledavanja, pa ako je projekat dobar biće isplativ i imaće finansijera. Zainteresovanost finansijera govori koliko vam je projekat dobar.

Za gradnju HE Komarnica imamo široki konsenzus i interesovanje svih strana za gradnju, ali kod HE na Morači nije sve jednostavno, pa se postavlja pitanje da li će ovaj projekat biti isplativ ako se ispoštuju svi standardi, ali želimo da vidimo koliko će ta gradnja da košta.