Zaključujući klimatsku konferenciju COP28, zemlje članice Ujedinjenih nacija opredelile su se za „postepeni prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima“ ka čistijim izvorima i to na pravičan i uređen način, sa ciljem da se neto emisije gasova s efektom staklene bašte najkasnije 2050. obore na nulu. Žustra rasprava u Dubaiju, koja je mimo rasporeda prešla u zaustavno vreme, urodila je – konsenzusom. U završnoj zajedničkoj izjavi izbegnuti su termini koji bi podrazumevali poziv na postepeno i potpuno odbacivanje fosilnih goriva odnosno postepeno i u znatnoj meri. Međutim, u dokumentu takođe nema jasnog obavezivanja što se tiče uglja, nafte i gasa.
Skoro dve stotine država se složilo da u sektoru energetike ubrza klimatsku akciju tokom „ove ključne decenije, da bi se najkasnije 2050. neto emisije spustile na nulu,“ pozivajući se na naučne dokaze po kojima globalno zagrevanje do 2100. mora da bude zaustavljeno na najviše jednom i po stepenu Celzijusa. To je izvod iz predloga zajedničke deklaracije objavljenog pred glasanje na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP28 u Dubaiju.
S druge strane, konačni tekst, nazvanom Konsenzus iz UAE, ne obavezuje zemlje sveta da s vremenom sasvim odustanu od upotrebe fosilnih goriva. Umesto toga, članice UN-a su se dogovorile da pozovu na „postepeni prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima“ na pravičan i uređen način.
Začkoljica je u tome što su izbegle i termin phaseout ili postepeno smanjenje do potpunog prekida, i phasedown, što bi bilo postepeno i znatno smanjenje upotrebe fosilnih goriva.
Inače, cene nafte su tokom završnih pregovora pale na najniži nivo u poslednjih pola godine.
U završni dokument ušla inicijativa o obnovljivim izvorima, energetskoj efikasnosti
U skladu sa jednom deklaracijom koju je ranije tokom dvonedeljnog skupa potpisala većina delegata, COP28 je pozvao da se pre kraja decenije utrostruči kapacitet proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i da se stopa unapređenja energetske efikasnosti na godišnjem nivou duplira. Konsenzus iz UAE uključuje podršku naporima da se ubrza tempo smanjenja ukupnog kapaciteta elektrana na ugalj koje ne ublažavaju emisije ugljen-dioksida. Konkretnije, to su postrojenja u kojima ne postoje sistemi za prikupljanje i skladištenje tog gasa s efektom staklene bašte.
Delegati su u završnom sporazumu podržali hvatanje emisija ugljenika, „tranziciona goriva“ i nuklearnu energiju
Logično, pohvaljena je i primena tehnologija za hvatanje, upotrebu i (trajno) skladištenje ugljenika – CCUS, kao i rešenja za smanjivanje emisija drugih gasova s efektom staklene bašte, prvenstveno metana. Inače, često se koristi i akronim CCS, u kojem nema segmenta korišćenja CO2.
COP28 je naglasio značaj niskougljeničnih goriva, pogotovo niskougljeničnog vodonika, i nuklearne energije. „Tranziciona goriva mogu da imaju ulogu u omogućavanju energetske tranzicije i da istovremeno osiguraju energetsku bezbednost“, stoji u objavi. Obično se samo fosilni gas naziva tranzicionim gorivom.
Neki zaštitnici životne sredine i zagovornici korišćenja obnovljivih izvora energije optužuju velike proizvođače fosilnih goriva, i zemlje i kompanije, da lobiraju za hvatanje ugljenika i nastavak eksploatacije fosilnog gasa samo da bi zaštitile svoje sadašnje aktivnosti. Za nuklearnu energiju su pak već decenijama vezane posebne i ustaljene kontroverze.
El-Džaber: Plan je uravnotežen
„Prvi put je prepoznata potreba postepenog prelaska sa fosilnih goriva [ka drugim izvorima] – nakon što je mnogo godina rasprava o tom pitanju bila blokirana“, izjavio je generalni sekretar UN Antonio Guteres.
Prihvaćenu formulaciju su, po medijskim izveštajima, predložile male ostrvske države. One su se žalile na razne nedostatke koje su uočile u predlozima zajedničke završne izjave. Jedan od glavnih je što nije detaljno objašnjeno kako da siromašnije, jako zadužene zemlje finansiraju investicije kojima bi se oslobađale od fosilnih goriva i prilagođavale posledicama globalnog zagrevanja.
„Zajedno smo se suočili sa stvarnim stanjem i okrenuli svet u pravom smeru. Dali smo mu čvrst plan da održi nivo od 1,5 [stepena] u svom domašaju. To je plan vođen naučnim saznanjima. To je uravnotežen plan koji uključuje rešavanje pitanja emisija i premošćuje jaz u domenu prilagođavanja. Njime se ponovo osmišljava globalni finansijski sistem i daje rešenje za gubitak i štetu. Sagrađen je na zajedničkim stavovima. Ojačan je inkluzivnošću. A poduprt je saradnjom“, izjavio je predsednik konferencije COP28 Sultan el-Džaber.
On je ministar industrije i napredne tehnologije Ujedinjenih Arapskih Emirata, zatim direktor uprave i generalni direktor grupacije nacionalne naftne kompanije Abu Dhabi National Oil Co. (ADNOC) i predsednik kompanije Abu Dhabi Future Energy Co. – Masdar.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.