Bum virtuelnih elektrana u BiH: sedam agregatora upravlja elektranama snage 120 MW

Agregiranje proizvodnje iz malih, distribuiranih, elektrana kroz virtuelne elektrane doživelo je pravi bum u Bosni i Hercegovini. Trenutno je u zemlji sedam virtuelnih elektrana, koje okupljaju postrojenja snage 120 MW, što je više nego zajedno u svim zemljama članicama Energetske zajednice, a očekivanja Nezavisnog operatora sistema u BiH su da će se do kraja godine ta snaga povećati na 250 MW.

Virtuelne elektrane, koje su kao model prisutne i u Hrvatskoj i Srbiji, mogućile su malim proizvođačima zelene energije u BiH, pre svega solarnim elektranama i hidroelektranama, da skuplje prodaju svoju struju na tržištu jer je cena koju su dobijali od države preko fid-in tarifa bila niža. To je značilo da izađu iz sistema državnih subvencija, što je praksa koja je prisutna u celom regionu.

Nemanja Pandurević, direktor Nezavisnog operatora sistema u BiH (NOSBiH), izjavio je da BiH trenutno ima sedam virtuelnih elektrana, koje su balansno odgovorne strane, i sada proizvođači električne energije na distributivnom nivou mogu da biraju kome će i pod kojim uslovima prodati struju.

Pandurević: Očekujemo da virtuelne elektrane dostignu snagu od 250 MW

On je na Samitu energetike Trebinje SET 2023, rekao da u sedam virtuelnih elektrana ima oko 120 MW instalisane snage.

„Očekujemo da se nastavi trend i da se u ovoj godini dosegne maksimum, odnosno ona snaga proizvođača koji su na distributivnoj mreži, i koja je procenjena na 250 MW“, naveo je Pandurević, i dodo da je novi model za male elektrane, takođe, bio podstrek investitorima da krenu u ulaganje.

On je istakao da je prethodni sistem fid-in tarifa podrazumevao da su male elektrane energiju morale da prodaju jednoj od tri nacionalne elektroprivrede preko ugovora sa fiksnim cenama koji su se sklapali na 12 godina u Federaciji BiH i na 15 u Republici Srpskoj.

Planovi i realizacija se poklapaju 99 odsto

Sa skokom cena u 2021. stvorila se potreba da proizvođači maksimiziraju profit, ali nije bilo uslova da to i urade, pa je NOSBiH, kako je objasnio Pandurević, pripremio model koji je omogućio da se distribuirani izvori energije ujedinjuju, uz uslov da im je snaga veća od 1 MW.

Podsećamo, odlukom NOSBiH iz sredine juna prošle godine omogućeno je da se proizvodnja iz malih, distribuiranih elektrana može agregirati i da tako fomirane virtuelne elektrane mogu nastupiti na tržištu.

Pandurević je rekao da od operatora distributivnog sistema (ODS) dobijaju mesečne izveštaje sa intervalima od 15 minuta, na osnovu kojih fakturišu eventualne debalansa koje prave virtuelne elektrane.

Analiza odstupanja realizacije od plana proizvodnje pokazuje da se u 99 odsto situacija plan realizuje, pa naplaćujemo malo debalansa, naglasio je on.

Janković: važno je da nije ugrožena stabilnost sistema

Marko Janković, direktor Direkcije za tržište Elektromreže Srbije (EMS), izjavio je da je u BiH fokus agregiranja na malim proizvođačima, kao i da su dobri rezultati nešto o čemu se priča u regionu.

Snaga koju trenutno agregiraju virtuelne elektrane u BiH od 120 MW je veća, kako je naveo, od snage u svim članiama Energetsk zajednice zajedno.

„Drago mi je da čujem da je to potpuno tržišni koncept i da su učesnici na tržištu, igrajući po pravilima, u uslovima gde cenu isključivo određuje ponuda i potražnja, našli ekonomske motive, a da nisu ugrozili stabilnost prenosnog sistema“, naglasio je Janković, koji će biti i jedan od učesnika Beogradskog energetskog foruma 2023, i dodao da su odlični procenti o debalansu ohrabrenje za sve u energetskom sektoru u regionu.

Da podsetimo, trenutno jedini način da male distribuirane elektrane učestvuju na tržištu je da se njihova proizvodnja agregira ili sumira. Tehnički termin za agregaciju je virtuelna elektrana, koja fizički ne postoji, ali se ponaša kao sve druge elektrane.

Na spisku NOSBiH sledeće firme imaju status virtuelne elektrane: EFT, Elektroprivreda BiH, Winter Wind, Hifa-oil, Renewable Energy Solutions BH, Vibar i Petrol BH Oil Company.